U proteklih trideset godina napisano je mnogo tekstova, među kojima i ozbiljnih naučnih radova, o Memorandumu Srpske akademije nauka i umetnosti (1986). Potreban kao egzaktan bilans razvoja Srbije do prelaza iz XX u XXI vek i spisak racionalnih rešenja, Memorandum SANU, po mišljenju autora koji su ga analizirali, to nije bio. Stvarnost, koja je kreirana, uz učešće akademika i Akademije, nije samo aberacija, a ni plod zlih namera pojedinaca . . . .

Ni danas nema pokušaja da se egzaktno objasni zašto je Srbija danas tu gde jeste. Šta je razlog?  Teško je ne uzeti u obzir sledeću poznatu činjenicu: Sposobnost društva da svoju nedeljivu prošlost objektivizira sazreva samo u onoj meri u kojoj društvo tu svoju prošlost prestaje da živi i u kojoj sa razumevanjem prošlosti gubi potrebu da je ponavlja. To je, možda, ključno pitanje koje je trebalo postaviti i o tridesetogodišnjici Memoranduma SANU. Inače, izgleda da u novim – starim tekstovima traje sukob istih strana, a vreme neumitno prolazi.

26. septembar 2016, NIN

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

The preceding text is copyright of the author and/or translator and is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.