Jedinstven i neponovljiv, raznovrstan i neobi\u010dan, svet stare Tuzle bio je svakako plod istorijskih okolnosti koje su ga proizvele, tokom smenjivanja raznih carevina. Na zajedni\u010dko staroslovensko poreklo prvobitne bosanske dr\u017eave nadovezale su se specifi\u010dne prilike iz turske carevine i posledice islamizacije, koje su dale jedno posebno obele\u017eje Bosni, sa njenim d\u017eamijama, mahalama i osobenim islamskoslovenskim mentalitetom. Zatim je austrougarska uprava, doseljavanjem ljudi iz raznih delova, dovela u Bosnu Poljake, Rusine, \u010cehe, Slovence, Italijane i \u0160vabe. Tome treba dodati brojne skupine Jevreja, sefarda i a\u0161kenazija, i kona\u010dno najmladje doseljenike \u2013 ruske emigrante. Tako je nastao konglomerat raznih nacionalnih i verskih grupa i njihovih uticaja \u2013 od doma\u0107e srpsko-hrvatsko-muslimanske me\u0161avine, do srednjeevropskih i isto\u010dnoevropskih uticaja. Od ranog detinjstva mogli smo da slu\u0161amo razne jezike i nare\u010dja. Sem toga, \u010dinjenica da je Kraljevina Jugoslavija bila strogo centralizovana dr\u017eava, \u010dinovni\u0161tvo svih vrsta i struka bilo je preme\u0161tano s kraja na kraj dr\u017eave, od Maribora do Djevdjelije, pa su nam sugradjani bili Crnogorci, Makedonci, Dalmatinci, Slovenci, Srbijanci i drugi. Odrasti u takvoj sredini bilo je privilegija, \u010dega sam postala svesna tek mnogo godina kasnije. Kad se \u010dovek u mladom uzrastu navikne na su\u017eivot sa druk\u010dijima od sebe, on se te\u0161ko opredeljuje za ekstremizam i nacionalnu netrpeljivost, \u0161to ne zna\u010di da i medju nama nije bilo nacionalista i \u0161ovinista. Oni su i tada bili glasni i bu\u010dni, mada malobrojni, ali su nagove\u0161tavali budu\u0107e zlo. Na \u017ealost, ljudi ne prepoznaju Zlo u zametku, ve\u0107 onda kad dovoljno poodraste i postane opasnost.<\/p>\n
Mo\u017eda izgleda neobi\u010dno, ali moglo bi se re\u0107i da je Tuzla u to vreme, zbog raznorodnog stanovni\u0161tva, posebno onog iz \u010ce\u0161ke, Poljske, Rusije, Austrije i Italije, bila u neku ruku pravi srednjeevropski grad. Tek kasnije, kad smo odlazili iz Tuzle i upoznavali druge gradove i sredine, uvidjali smo kakvo je to bogatstvo \u017eiveti u me\u0161ovitoj sredini.<\/p>\n
Ve\u0107 odavno je prime\u0107eno da \u201eraznorodnost nosi u sebi veliku pokreta\u010dku snagu, a da jednoobraznost vodi u duhovni geto i provincijsku u\u010dmalost\u201c. Mogu\u0107nost da se svet do\u017eivi na vi\u0161e na\u010dina, a ne samo na jedan, bila nam je data samim \u017eivotom u Bosni, u na\u0161em duhovnom zavi\u010daju. Ko je makar i na kratko, i u mirnim vremenima, \u017eiveo i do\u017eiveo Bosnu u toj njenoj raznoobraznosti i mnogozna\u010dnosti, taj je za svagda poneo sa sobom poruku zajedni\u0161tva, po\u0161tovanja razlika i patrijarhalne tolerancije.<\/p>\n
U toj sredini je proteklo moje detinjstvo, i ona je ostavila svoj neizbrisivi trag i pe\u010dat na de\u010djoj du\u0161i. Ma gde da sam odlazila, \u010deznula sam da se vratim u taj magloviti grad, obojen mirisom sumpora, uglja i soli. U toj atmosferi ustaljenog reda stvari, zasnovanog dobrim delom na patrijarhalnom po\u0161tenju i \u010destitosti, a uz roditelje koji su \u017eiveli za neki budu\u0107i, pravedniji svet, odrastala sam oslobodjena verskih i nacionalnih predrasuda \u2013 i to bez li\u010dnog napora \u2013 roditelji su mi kr\u010dili put, a ja sam im bez rezerve verovala.<\/p>\n
Svuda oko nas je bila Bosna, ljudi su bili Bosanci, govorili smo skoro svi \u201epo bosanski\u201c. Srbija je bila daleko, preko Drine, Hrvatska preko Save, a Slovenija beskrajno daleko, more jo\u0161 dalje. Mi smo bili negde u sredini zemlje, kao neko njeno geografsko sredi\u0161te.<\/p>\n
To je bilo vreme kada svaki \u010dovek, bilo koje vere ili nacije, a rodom iz Bosne, \u010dim se nadje izvan nje, postaje \u201eBosanac\u201c. Ljudi ga tako nazivaju, a i on se tako ose\u0107a, i to s razlogom. Taj termin \u201eBosanac\u201c ili \u201eBosanka\u201c, odredjuje zavi\u010dajnost \u010doveka, a ne njegovo versko ili nacionalno bi\u0107e. A \u0161ta ima plemenitije i trajnije kao do\u017eivotna odrednica nego zavi\u010daj. U toj re\u010di \u201eBosanac\u201c, nema ni trunke poruge, ni uvredljivog tona, ve\u0107 naprotiv, ta re\u010d je svima draga. Ima u njoj ne\u010deg originalnog, pa i mal\u010dice humornog. To je naprosto ne\u0161to \u0161to nigde vi\u0161e ne postoji, ve\u0107 samo u Bosni. Da ljudi raznih vera i obi\u010daja smatraju sebe pripadnicima jedne zemlje, jednog govora, jednog podneblja. Biti Bosanac bila je vredna tekovina na\u0161eg \u017eivota, na\u0161e razlikovanje od drugih, na\u0161a vezanost i pripadnost toj lepoj i jedinstvenoj zemlji Bosni. Nagla\u0161avanje razlika medju ljudima iz Bosne, suprostavljanje jednih drugima \u2013 stari i oprobani instrument velikih sila \u2013 dovelo je do medjusobnog razdvajanja, podele i zle krvi, \u0161to je najve\u0107i gubitak i naj\u017ealosnija posledica rata 1991-1995.<\/p>\n
U to vreme Tuzla je bila okru\u017eni centar, a njih je u staroj Jugoslaviji bilo … Grad postaje va\u017ean zbog institucija koje se u njemu nalaze, tako je u Tuzli bio Okru\u017eni sud, pored sreskog, pa okru\u017eni na\u010delnik, pored sreskog, okru\u017eni zatvor, vojni okrug, Gimnazija (tada su bile samo dve u severoisto\u010dnoj Bosni \u2013 u Tuzli i u Bjeljini). Zatim, \u0160umska uprava, Gradjevinska sekcija za izgradnju pruge Tuzla \u2013 Zvornik, Zavod za socijalno osiguranje, medresa, patrijar\u0161ija, Dom narodnog zdravlja koji je delovao i preko granica tuzlanskog sreza, i mnoge druge va\u017ene ustanove.<\/p>\n
U to vreme na\u0161i se sugradjani nisu delili po nacionalnosti ili narodnosti \u2013 ta kategorija nije bila u upotrebi nigde, ni u slu\u017ebenom ni u privatnom \u017eivotu. Glavni element razlikovanja bila je veroispovest. Kao \u0161to je u \u0161koli prva po rangu bila veronauka, tako je i u slu\u017ebenom opticaju bila \u201evjera\u201c. Ako bi tada zapitali nekog seljaka \u201ekoje si ti nacionalnosti?\u201c, on bi vas za\u010dudjeno pogledao. Ljudi su se u ve\u0107ini smatrali narodom bosanskim, ili hercegova\u010dkim, a vera je bila ta koja ih je razlikovala. Ali na pitanje \u201eKoje si vjere?\u201c, odmah bi spremno odgovorio. Kategoriju nacionalnosti, nacionalnog opredeljenja uveo je sna\u017eno u opticaj upravo socijalizam, u \u017eelji da se to \u0161to se zove nacionalno ose\u0107anje javno i do kraja iska\u017ee. I ranije je postojala nacionalna svest, iskazivala se kroz razna udru\u017eenja, pa i politi\u010dka. Razume se da su ljudi i ranije bili Srbi ili Hrvati, ali to se nije gromoglasno izra\u017eavalo, ve\u0107 nekako prigu\u0161eno, vi\u0161e u sferi privatnosti. Postojala su dru\u0161tva s nacionalnim obele\u017ejem i politi\u010dke partije, ali ta vrsta prebrojavanja nije postojala, niti je postojao nacionalni klju\u010d. Osnovna je bila verska pripadnost iz koje se izvodilo i nacionalno ose\u0107anje, sem kod Muslimana koji su u ve\u0107ini bili nacionalno neodredjeni (samo manji broj je sebe smatrao Srbima ili Hrvatima). Kao nagove\u0161taj i mra\u010dna opomena delovale su i neke ekstremno nacionalne organizacije, kao \u010cetnici, ili Kri\u017eari, oni su bili u stalnoj konfrontaciji, ali su obuhvatale jednu skromnu manjinu, koja \u0107e tek kad nastupi mrak i fa\u0161isti\u010dka okupacija do\u0107i do svog punog, zlo\u010dina\u010dkog izra\u017eaja.<\/p>\n
Prezrivi prizvuk koji prati re\u010di kao \u0161to su \u201e\u0160okac\u201c, \u201eVlah\u201c ili \u201eTur\u010din\u201c, i jo\u0161 gore \u201ebalija\u201c \u2013 re\u010di su koje su se mogle \u010duti u re\u010dniku obi\u010dnih ljudi na svakom koraku. \u010cesto nemaju te\u017einu ve\u0107 su izgovorene po navici, a \u010desto imaju zlo\u0107udni naboj koji nagove\u0161tava nagomilanu, neobja\u0161njivu mr\u017enju. Otac je govorio: \u201eU Bosni ti je Srbin ve\u0107i od Srbina, Hrvat ve\u0107i od Hrvata, a Tur\u010din ve\u0107i od Tur\u010dina\u201c, \u0161to nisam sasvim razumela, ve\u0107 mnogo kasnije, kad sam na delu videla posledice ove pojave.<\/p>\n
Mi smo u Isto\u010dnoj Bosni svi imali prezimena koja su se zavr\u0161avala na \u201ei\u0107\u201c, i to bez razlike, kako Srbi, Hrvati, tako i Muslimani \u2013 \u0161to govori o zajedni\u010dkom, bolje re\u0107i, istovetnom poreklu.<\/p>\n
Od 5590 prezimena Srba u Bosni i 72 krsne slave, koliko ih navodi Djordje Janjatovi\u0107 u knjizi \u201ePrezimena Srba u Bosni\u201c (Sombor 1993), njih oko dve stotine \u2013 prebrojala sam \u2013 pojavljuju se i kod nas u Tuzli izmedju dva rata. U Isto\u010dnoj Bosni, pa i u Tuzli, Srbi su nosili uobi\u010dajena prezimena i to po pravilu na \u201ei\u0107\u201c. Ipak, i bez prebrojavanja mo\u017eemo re\u0107i da je najvi\u0161e bilo Jovanovi\u0107a, Babi\u0107a, Simi\u0107a, Risti\u0107a, Savi\u0107a, Petrovi\u0107a, Gavri\u0107a, Panti\u0107a, Popi\u0107a, Djuki\u0107a, Ili\u0107a, Todi\u0107a, Anti\u0107a, Vasi\u0107a, Djuri\u0107a \u2013 zatim Trifkovi\u0107a, Stankovi\u0107a, Kne\u017eevi\u0107a, Stjepanovi\u0107a, Djordji\u0107a, Vasiljevi\u0107a, Maksimovi\u0107a, Jankovi\u0107a, Mi\u0107i\u0107a, Blagojevi\u0107a, Mitrovi\u0107a, Jovi\u010di\u0107a, Milanovi\u0107a, Novakovi\u0107a, Jak\u0161i\u0107a, Djeri\u0107a, Stojanovi\u0107a, Sekuli\u0107a, Eri\u0107a, Staki\u0107a, Bo\u017ei\u0107a i drugih.<\/p>\n
Mnoga srpsko-pravoslavna prezimena mogu se na\u0107i i medju katoli\u010dkim \u017eivljem i obratno, na primer Markovi\u0107i, Peri\u0107i, Tadi\u0107i, Tomi\u0107i, Stoji\u0107i, Pavlovi\u0107i, Luki\u0107i, Radi\u0107i, Mari\u0107i, Andri\u0107i, Grbi\u0107i, Vidovi\u0107i, Batini\u0107i, Mandi\u0107i i drugi. S druge strane, neka muslimanska prezimena prisutna su i medju hri\u0161\u0107anskim \u017eivljem, kao Basare, Pand\u017ee, Pa\u0161i\u0107i, Drljevi\u0107i, \u010colakovi\u0107i, Deliba\u0161i\u0107i, \u017duni\u0107i, Pa\u0161ali\u0107i, Ponjavi\u0107i, Seleskovi\u0107i, Kurt, dok se Kova\u010devi\u0107i, Filipovi\u0107i, Kapetanovi\u0107i, Arnautovi\u0107i, Begovi\u0107i, Brki\u0107i, Begi\u0107i, \u017dili\u0107i, Terzi\u0107i i drugi, nalaze medju sve tri bosanske religije. Najuglednija tuzlanska begovska porodica Tuzli\u0107, nosila je prezime koje se ina\u010de moglo sresti i medju pravoslavcima. Medju Muslimanima naj\u010de\u0161\u0107a prezimena bila su: Muharemagi\u0107i, Azabagi\u0107i, Pa\u0161i\u0107i, Had\u017eiefendi\u0107i, Mujezinovi\u0107i, Selimovi\u0107i, Hasi\u0107i, Sijer\u010di\u0107i, Mehmedagi\u0107i, Zaimovi\u0107i, Delibegovi\u0107i, Fazli\u0107i. Redja su bila prezimena koja nisu izvedena iz li\u010dnih imena: Zoni\u0107i, \u010camd\u017ei\u0107i, Kulovi\u0107i, Kunosi\u0107i, Tuzli\u0107i, \u010coki\u0107i, Terzi\u0107i. Uzgred re\u010deno, Janjatovi\u0107 nije uneo u svoj popis neka meni poznata prezimena, na primer prezime ugledne srpske porodice Crnogor\u010devi\u0107, zatim nema Strahinji\u0107a, Polja\u0161evi\u0107a, Mileusni\u0107a, Lemezovi\u0107a, Toljevi\u0107a, Besarovi\u0107a i Babunovi\u0107a.<\/p>\n
Bilo je medju na\u0161im srpskim porodicama u Tuzli i neobi\u010dnijih prezimena, kao Magara\u0161evi\u0107, Stokanovi\u0107, Dramu\u0161i\u0107, Lemezovi\u0107, Magazinovi\u0107, Voki\u0107, Serafijanovi\u0107. Nama deci posebno su bila neobi\u010dna i sme\u0161na prezimena koja ne zavr\u0161avaju na \u201ei\u0107\u201c, a bilo ih je i u \u0161koli i u gradu: Tuco, Cime\u0161a, Glu\u0161ac, Soldo, Koruga, Popara, Kalanj, Jaj\u010danin, Grubor, Kozomara, Njegovan, Batalo, Pelemi\u0161, Kamenko, Semiz, Zec, Padjen, Rogulja, Pele\u0161, \u0160ipka. Re\u010d je bila, uglavnom, o do\u0161ljacima iz drugih krajeva, poglavito iz Like, Hercegovine ili iz Bosanske Krajine.<\/p>\n
Dragi\u0161a Trifkovi\u0107 je u svom \u201eVremeplovu\u201c, knjiga II, nabrojao oko 40 raznih dru\u0161tava u Tuzli, od kojih pamtim samo neka. Sva ta dru\u0161tva delovala su pod okriljem odredjenih verskih, nacionalnih ili crkvenih zajednica, i uz naziv imala su obavezno dodatak \u201ekulturno-prosvjetno\u201c. Odr\u017eavala su svoje godi\u0161nje skup\u0161tine, bila su darodavci u raznim dobrotvornim akcijama, i, \u0161to je najlep\u0161e, priredjivala su jednom ili dva put godi\u0161nje svoje \u201ezabave\u201c, i to obi\u010dno zimi. Hrvatska dru\u0161tva \u201eMajevica\u201c, \u201eNapredak\u201c, \u201eHrvatska \u017eena\u201c, odr\u017eavala su svoje priredbe u lepoj zgradi \u201eHrvatski Dom\u201c; \u201eKolo srpskih sestara\u201c, \u201eProsvjeta\u201c, pjeva\u010dko dru\u0161tvo \u201eNjego\u0161\u201c, okupljali su se oko Sokolskog doma, a muslimanska dru\u0161tva \u201eGajret\u201c i \u201eUzdanica\u201c, na raznim mestima. Radni\u010dko dru\u0161tvo \u201eSloboda\u201c imalo je svoj Radni\u010dki dom u zgradi koja je izlazila na trg, prema nekada\u0161njoj Tr\u017enici. Lep, veliki Radni\u010dki dom imalo je i radni\u0161tvo Kreke, gde su takodje redovno odr\u017eavane zabave i igranke.
\nU modi su bile takozvane \u201evrtne zabave\u201c, obi\u010dno u ba\u0161ti Oficirskog doma, kod Ba\u0161te \u201eBristol\u201c, ili negde pod svodom. Zimi su bili balovi u Sokolskom i Oficirskom domu, i \u010duveni Svetosavski bal, za koji su devojke \u0161ile posebne ve\u010dernje haljine. Bilo je to rezervisano samo za dru\u0161tvenu elitu tada\u0161nje Tuzle, i to po konfesijama \u2013 za Svetosavski bal, mahom srpske devojke, za pokladni bal \u201eZeleno-bijela reduta\u201c, \u0161ile su hrvatske devojke haljine, a za \u201eGajretov\u201c i \u201eUzdani\u010din\u201c su to \u010dinile muslimanske devojke. Oficirski balovi su bili posebno elegantni, u lepim prostorijama Oficirskog doma i sa odli\u010dnom vojnom muzikom. U Sokolskom domu su se davale priredbe, neke su se zvale \u201e\u017eive slike\u201c. Gajret je 1939. davao predstavu \u201eZulum\u0107ar\u201c, a bilo je i drugih.<\/p>\n
Odr\u017eavanje karnevala i masken-balova do\u0161lo je u Tuzlu sa austro-ugarskom okupacijom. Kulturna dru\u0161tva odr\u017eavala su ove balove za odrasle i posebno za decu u februaru mesecu. U februaru 1938. u\u010destvovala sam i ja na masken-balu, kao \u201eHolandjanka\u201c (fotografija kod Dragi\u0161e Trifkovi\u0107a, II knjiga \u201eVremeplova\u201c). Sesil Kulovi\u0107 mi je sa\u0161ila \u017eensku holandsku no\u0161nju, a neki stolar mi je napravio drvene klompe.<\/p>\n
Sve \u010detiri vere ili crkve, koliko ih je bilo kod nas, imale su svoje verske poglavare \u010dije je prisustvo bilo vi\u0161e-manje zapa\u017eeno, ali koji su svaki na svoj na\u010din \u010dinili deo \u0161arenila i raznovrsnosti na\u0161eg grada.<\/p>\n
Kao da je najvi\u0161e bilo pravoslavnih popova, ili su se oni najvi\u0161e vidjali na ulicama i padali u o\u010di u svojim crnim mantijama. Sem toga, oni su bili porodi\u010dni ljudi koji su preko svoje dece bili prili\u010dno integrisani u dru\u0161tveni \u017eivot. Medju njima najstariji, a meni najprijatniji, bio je pop Magara\u0161evi\u0107. Stanovao je s porodicom u crkvenoj zgradi preko puta Crkve. Njegove \u0107erke Andja i Smilja i\u0161le su u tuzlansku gimnaziju, a sin je pohadjao \u0161kolu negde izvan Tuzle. Pop Magara\u0161evi\u0107 bio je u prvoj grupi uhap\u0161enih i ubijenih Srba, u letu 1941. Starog popa Jovanovi\u0107a, \u010dija su deca bila ve\u0107 odrasli i o\u017eenjeni ljudi, malo se se\u0107am. Pamtim njihovu ku\u0107u na putu ka Banji \u2013 niska starinska bosanska ku\u0107a sa crnim krovom. Njegovi sinovi bili su pop Djordjo, legendarni tuzlanski sve\u0161tenik-partizan, pa Drago \u2013 fotograf, o\u017eenjen Marom, Hrvaticom, poginuo u NOB-u, Boro in\u017einjer u Kreki sa \u017eenom Janjom koja nam je predavala nema\u010dki u Gimnaziji, najmladji To\u0161o, student prava koji \u0107e umreti krajem 1944. kao komesar Tuzlanskog odreda, i jo\u0161 dva sina koji su poginuli u NOV-u. \u0106erka Seja diplomirani pravnik, udala se kasnije za profesora Slavka Mi\u0107anovi\u0107a.<\/p>\n
Popa Babunovi\u0107a znala sam samo iz vidjenja \u2013 njegova \u0107erka Radmila i sin Radenko bili su djaci Gimnazije, a \u0107erke Mira i Velinka i\u0161le su u Stru\u010dnu \u0161kolu \u2013 oni su pre\u017eiveli genocid. Pop Pajkanovi\u0107, imao je dva sina lepotana. Milana su usta\u0161e ubile jo\u0161 u leto 1941., a Dejan je s roditeljima proteran u Srbiju. Na kraju, najstariji i najugledniji bio je prota Matija Popovi\u0107 koji je ve\u0107 bio u penziji, ali je bio i senator. \u017diveo je sa \u0107erkom u ku\u0107i iznad Gimnazije. Dostojanstven i lepog lika, s belom kosom i bradom.<\/p>\n
Tridesetih godina u Tuzli je slu\u017ebovao pop Vaso \u0160ipka. Sa \u017eenom i tri k\u0107erke stanovao je u visokoj dvospratnici iznad knji\u017eare Riste Sekuli\u0107a. Nada, Ljubica i Vera i\u0161le su u Gimnaziju, a sa najmladjom Verom sam se dru\u017eila. Njihova majka, krupna proseda \u017eena, zra\u010dila je ljubazno\u0161\u0107u i gostoprimstvom. Pop \u0160ipka bio je po mnogo \u010demu izuzetan medju sve\u0161tenicima. Najpre je vanredno studirao pravni fakultet u Zagrebu i stekao tamo\u0161nji doktorat. Sa svojim prijateljem Sadikom Hafizovi\u0107em u\u010dio je svakodnevno \u2013 od 4 sata posle podne, znalo se, dolazi Sadik i sedaju za knjigu. Po\u0161to je pop Vaso hteo da nastavi \u0161kolovanje, odselili su u Beograd koju godinu pred rat, gde je zavr\u0161io Teolo\u0161ki fakultet, a posle toga oti\u0161ao je u Be\u010d. Tamo je na Evangelisti\u010dkoj akademiji diplomirao i polo\u017eio doktorat, tre\u0107i po redu. Ostao je u Be\u010du i posle rata kao predava\u010d na Pravnom fakultetu iz pravne filozofije, ali je ubrzo umro.<\/p>\n
Na vrhu lestvice bio je vladika Nektarije Krulj. Stanovao je u Vladi\u010dinoj palati, koja je to zaista i bila \u2013 lepa, masivna jednospratna gradjevina preko puta Crkve. Vladika Nektarije bio je \u010dovek ni\u017eeg srednjeg rasta, temeljan i puna\u010dak, izrazito tamnih o\u010diju i prosede kose i brade. Nosio je nao\u010dare i oslanjao se na \u0161tap kad je \u0161etao Korzom. Jednom prilikom \u0161etala sam sa drugaricama, kad je pored nas nai\u0161ao Vladika. Moje drugarice su mu pri\u0161le i poljubile ga u ruku, dok sam ja stajala po strani. \u201e\u010cije je ono dijete?\u201c, upitao je na glas. Kad su mu odgovorile, nije vi\u0161e obra\u0107ao pa\u017enju na mene. Da ga poljubim u ruku nisam mogla, a stajati po strani bilo je neprijatno.<\/p>\n
Jedini razgovor koji sam vodila s Vladikom Nektarijem odigrao se u ku\u0107i profesora Stojanovi\u0107a koji me podu\u010davao iz matematike, u starinskoj bosanskoj ku\u0107i na sprat preko puta Sokolskog doma gde su se stepenice pomalo ljuljale u hodu.<\/p>\n
Ne mogu precizno da odredim vreme kad je to bilo, da li za vreme rata ili posle njega. Tek znam da je bilo posle o\u010deve pogibije na Majevici. Vladika je do\u0161ao pri kraju \u010dasa i zapo\u010deo mu\u010dan i neprijatan razgovor o \u010detnicima i njihovoj pravednoj borbi. Profesor Stojanovi\u0107, \u010dovek otmen i prefinjen, bez jedne noge i bez oka, poku\u0161avao je da skrene razgovor, ali je vladika bio uporan u svojoj odbrani \u010detnika, \u010demu sam se ja tiho suprostavljala. Razi\u0161li smo se i vi\u0161e ga nikada nisam videla.<\/p>\n
Muslimanske verske stare\u0161ine nisam neposredno poznavala \u2013 u na\u0161u ku\u0107u nisu ulazili, a kretali su se po nekim svojim uhodanim stazama. Najupe\u010datljiviji je bio muftija Muhamed Kurt, visok, lep starac sa belom kosom i bradom, i sa ahmedijom oko fesa. Gospodstven i uzvi\u0161en, kretao se medju nama kao neki isto\u010dnja\u010dki \u0161eik. Njegova veli\u010dina do\u0161la je do izra\u017eaja kad se javno usprotivio usta\u0161kom genocidu nad Srbima, u jesen 1941. Sinovi muftije Kurta, Asim i Enver, poginuli su kao borci NOB-e. Dostojanstven i prijatne spolja\u0161nosti bio je kadija Mehmedba\u0161i\u0107, \u010diji su sinovi bili studenti, a \u0107erka Sadeta udata za \u0161umarskog in\u017eenjera Kudovi\u0107a. Nama najbli\u017ei bio je kadija Berbi\u0107, takore\u0107i na\u0161 kom\u0161ija. Stanovao je s porodicom u lepoj dvospratnoj zgradi iznad radnje trgovca Jovana Simi\u0107a. Njegov sin pravnik, ridje-plav \u010dovek lepe spolja\u0161njosti, o\u017eenio se pred rat Hasijom Had\u017eiefendi\u0107. Kadijina \u0107erka Hiba, odrasla devojka, stajala je kao i ja \u010desto na prozoru i posmatrala korzo. Sve njih sam znala samo iz vidjenja, ali su ostali zapam\u0107eni kao deo na\u0161eg doma\u0107eg ambijenta.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de katoli\u010dkih popova, sa njima sam imala najmanje veze. Znala sam dvojicu kapelana koji su predavali veronauku u Klosteru dok sam tamo i\u0161la u osnovnu \u0161kolu \u2013 Tvrtkovi\u0107a i Sli\u0161kovi\u0107a. Obojica su nosili tamno smedje mantije i lepo su se izra\u017eavali. Njihova sudbina mi nije poznata.<\/p>\n
Jevreji su imali svoje rabine, ali njih sam malo poznavala. Se\u0107am se samo rabina Fingerhuta, simpati\u010dnog, omalenog \u010doveka, koji je pozdravljao \u017eene skidanjem \u0161e\u0161ira i kad je bio raspolo\u017een obra\u0107ao im se re\u010dima: \u201eJa sam na va\u0161oj ruci\u201c, po\u0161to \u201eFingerhut\u201c zna\u010di na nema\u010dkom \u201enaprstak\u201c. Rabinov sin bio je svima nama po glasu poznati spiker Radio Beograda. Njegov prijatni glas odzvanjao je u ku\u0107ama gde se slu\u0161ao radio, i otac je uvek pomenuo: \u201eOvo je na\u0161 zemljak\u201c. Poginuo je u toku aprilskog rata 1941.<\/p>\n
Prijatni sugradjani stranog porekla bili su tuzlanski \u010cesi. Oni su bili dr\u017eavljani \u010cSR, ali su bili i jugoslovenske patriote. Neki su bili \u010dlanovi KPJ. Bili su skoro svi Sokoli i okupljali se oko Sokolskog doma. Odr\u017eavali su svake godine \u201e\u010ce\u0161ku besedu\u201c, (prekid je nastupio 1948.) a odr\u017eavali su i zabave za gradjanstvo. Imali su i svoj kamerni sastav. Saradjivali su i sa dru\u0161tvom \u201eMladost\u201c. Porodice Van\u010dura, Du\u0161ek, Kraupner i Linhart, Stoklasa, Stuhli, Samek, \u0160uster, Landa, Rihter, Balzar, Ri\u010dka i druge, bile su poznate u gradu i preko svoje dece koja su i\u0161la sa nama u \u0161kolu, a neki su \u017eenidbom postajali vremenom \u201eBosanci\u201c, iako se nikada nisu odricali svog \u010de\u0161kog porekla.<\/p>\n
Mirko Du\u0161ek, sin poslasti\u010dara Karla Du\u0161eka, pri\u010dao mi je da je Karlo do\u0161ao 1924. godine iz \u010cSR, najpre u Sarajevo, a posle u Tuzlu, Beograd i Zagreb. Godine 1927. se o\u017eenio sa \u0160tefom, rodom iz Brna, zajedno su do\u0161li u Tuzlu i otvorili radnju u Blatovoj ku\u0107i, na glavnoj ulici. Godine 1936. kupio je od Tadi\u0107a ku\u0107u u Konjani\u010dkoj ulici, u \u010demu mu je pomogao ko\u017ear Landa, njegov zemljak. Radionica je bila u dvori\u0161tu. Du\u0161ek je bio plav, pro\u0107elav, lepih crta, uvek nasmejan, srednjeg rasta. \u0160tefa, sa plavom kovrd\u017eavom kosom, na kojoj su joj mnoge \u017eene zavidele, krupna, ne\u0161to vi\u0161a od Du\u0161eka, imala je troje dece – Mirka, Dagmar i Marcelu. Dagmar je poginula krajem rata kao mlada partizanka \u2013 sahranjena je u \u0160apcu.<\/p>\n
Du\u0161ek je doveo iz \u010ce\u0161ke svoju mladju sestru, vitku plavu\u0161u, koja se udala za Ceri\u0107a, a imao je i brata Bogumila koji je bio komunist. Otvorio je poslasti\u010darnicu u Zenici. Brat Du\u0161ekovog zeta Zvonko Ceri\u0107, student veterine, \u010desto je svra\u0107ao u poslasti\u010darnicu na Glavnoj ulici. Kad je po\u0161ao kao dobrovoljac u \u0160paniju, prema kazivanju Mirka Du\u0161eka, svi su zajedno i\u0161li da ga isprate na stanicu. Zvonko se nije vratio iz \u0160panije, ali je poslao nekoliko pisama porodici. Poginuo je juna\u010dkom smr\u0107u koju su opisali \u0161panski borci, njegovi drugovi. Ceri\u0107i su imali veliku ku\u0107u pored Bukinja, na usponu prema Husinu.<\/p>\n
Du\u0161ekova poslasti\u010darnica koja je stajala ukoso od hotela \u201eBristol\u201c i sa strane apoteke \u201eZvijezda\u201c, bila je svetili\u0161te u\u017eivanja i rajskog zadovoljstva. Mene je u letnjim mesecima najvi\u0161e privla\u010dio sladoled. Sedeli smo za manjim sto\u010di\u0107em, sa mramornom tablom, i jeli porcije od 3-4 kugle. Ina\u010de, kola\u010di su bili prvoklasni, \u010de\u0161ke \u0161kole, \u010diji su u\u010denici bili Karlo i \u0160tefa. Du\u0161ek je stanovao podaleko od radnje, \u010dak u Konjani\u010dkoj ulici, pa je svoju slatku robu donosio na jednim kolicima koja su bila prekrivena belim \u010dar\u0161afom, a vozila su ih deca, ili sami njih dvoje. Kola\u010di su bili sme\u0161teni u staklene pregrade i bili su birani: bohemija, krem-\u0161nite, Dobo\u0161 torte, i\u0161leri. Za mene, koja nisam bila veliki ljubitelj slatki\u0161a, najdra\u017ei kola\u010d bila je \u201eBohemija\u201c, najvi\u0161e zbog le\u0161nika koji je stajao u sredini, na glatkoj \u010dokoladnoj povr\u0161ini. Taj le\u0161nik me je privla\u010dio vi\u0161e nego sam kola\u010d, i uvek sam ga odmah skinula i pojela, dok bi se sa samim kola\u010dem dosta mu\u010dila. Cena je bila dva dinara po komadu, i ne samo da smo i\u0161li \u010desto da se po\u010dastimo, ve\u0107 je majka, kad su dolazili rodjaci ili gosti, kupovala na kartonskom poslu\u017eavniku ve\u0107e koli\u010dine. Du\u0161ek je bio samo jedan, iako je u gradu bilo jo\u0161 poslasti\u010dara \u2013 stari Jakub, a na Kapiji je bio \u010duveni Bajram, gde se okupljala mu\u0161ka omladina.<\/p>\n
Imali smo mi tada i \u201esvoje\u201c Havele \u2013 Emil Havel i njegova \u017eena Mal\u010dika vide se na slici Pjeva\u010dkog dru\u0161tva \u201eMajevica\u201c (\u201eVremeplov\u201c). Jan Le\u0161an \u2013 \u010ceh, bio je godinama u doba AU gradski inspektor u Tuzli, koji je zavodio najstro\u017eiji red, \u010diji su se tragovi ose\u0107ali i kasnije, kao izno\u0161enje sme\u0107a, i sli\u010dno.<\/p>\n
Osim \u0160vaba, Rusa, \u010ceha i Slovenaca, u Tuzli su se u doba Austrougarske \u201ezapatili\u201c i Italijani koji su do\u0161li kao gradjevinski radnici, mahom iz Tirola, iz gradova Bolcano i Primijero. Nekoliko porodica: Mot, Banker, Fontan, Gojo, Kandoti i Pikoloti, bile su poznate u gradu i okolini. Ostavili su trajni trag u mnogim lepim gradjevinama koje su svedo\u010dile o njihovoj ve\u0161tini i ume\u0107u. Bili su, razume se, katolici, ali su neki od njih naginjali levom krilu radni\u010dkog pokreta, kao Motovi i Bankeri. Sa \u017eenom Ljubicom, Leonard Banker je imao troje dece: Vesnu, Bruna i Rinalda \u2013 Bracu. Kad je uhap\u0161en i osudjen u tzv. Tuzlanskom procesu 1933, porodica je bila proterana iz zemlje, pa su se uz pomo\u0107 Bankerovih drugova na\u0161li u Parizu, u emigraciji. Pretu\u010den u policiji, Banker je umro u Beogradu 1937. godine. Vesna se pred rat vratila u Tuzlu udajom za Hasana Odoba\u0161i\u0107a, ali je za vreme aprilskog rata 1941. preminula pri porodjaju. Za njom je ostalo \u017eensko dete. Bruno je kao u\u010desnik francuskog pokreta otpora poginuo prilikom oslobadjanja Pariza, a za njegove zasluge Ljubica je dobila najvi\u0161e priznanje, Orden Legije \u010dasti.<\/p>\n
Ne treba zaboraviti prili\u010dno brojnu, ne mnogo upadljivu austro-\u201e\u0161vapsku\u201c manjinu, koja je bila naseljena uglavnom po radni\u010dkim i industrijskim centrima. Svakako da ih je najvi\u0161e bilo u Kreki, ali i u Lukavcu, Bukinju i drugde. Porodice Hoge, Cuder, Koko, Majer, pa porodice Miler i Kolb, u Lukavcu. \u201eSoda majstori\u201c \u0160mit, Mesing i drugi, bili su \u017eenidbom i udajom ve\u0107 poprili\u010dno izme\u0161ani s na\u0161im svetom. Ipak, oni su se \u2013 ne svi \u2013 ako dobro pamtim, jo\u0161 pre 1941. grupisali i organizovali u nema\u010dko udru\u017eenje \u201eKulturbund\u201c, koje je bilo eksponent nacisti\u010dkog re\u017eima u mnogim zemljama. Naro\u010dito su postali glasni po dolasku nema\u010dkih okupatora s prole\u0107a 1941., kada su se odjednom pojavile na ulicama grupe lepo obu\u010denih de\u010daka i devojaka u svojevrsnim uniformama, teget suknjama i belim bluzama. Iznenadjenje je bilo jo\u0161 ve\u0107e kad smo medju uniformisanima primetili neke devojke sa na\u0161im prezimenima, od oca Hrvata ili Srbina, ali su im majke bile \u0160vabice, pa su hteli da potvrde to svoje poreklo. Odmicanjem rata, ova euforija je postepeno spla\u0161njavala, da bi se u jesen 1942. ve\u0107ina ovih porodica iselila, u jednom velikom iseljeni\u010dkom talasu. Uzrok njihovog odlaska iz sredine gde su decenijama \u017eiveli bilo je verovatno ogromno i nerealno obe\u0107anje nema\u010dkih vlasti, ali, mo\u017eda, i strah od odmazde eventualnih oslobodilaca.<\/p>\n
Taj \u0161aroliki, zanimljivi, isprepleteni svet stare Tuzle, ne bi bio potpun i shvatljiv u svojoj mnogostrukosti, ako se ne bi pomenula i svojevrsna \u201eRuska kolonija\u201c, tj. skupina ruskih doseljenika, emigranata iz Sovjetske Rusije. Razli\u010ditog porekla i uzrasta, Rusi, tj. njihove porodice bili su sli\u010dni u svom pona\u0161anju, manirima i lo\u0161em izgovoru na\u0161eg jezika. Jezik na\u0161, toliko srodan njihovom, ali isto tako beskrajno razli\u010dit, tvrd za njih (\u201etvjord\u201c), za razliku od njihovog mekog (\u201emjahki\u201c), nikada nisu u potpunosti nau\u010dili. Njihova deca rodjena u na\u0161oj zemlji, govorila su \u010disto i pravilno, pa ipak, sa nekim blagim akcentom koji je izbijao iz dubine govora. Roditelji, pak, natucali su na\u0161 jezik, \u0161to je bilo simpati\u010dno za slu\u0161anje i za nas decu \u0161aljivo i neuobi\u010dajeno. Ruska deca i\u0161la su, po pravilu, u gimnaziju, samo poneki su i\u0161li u Belu Crkvu, u kadetski korpus.<\/p>\n
Za razliku od na\u0161ih doma\u0107ih pravoslavaca, koji su na praznike i nedeljom i\u0161li u Crkvu i to iz obi\u010daja, po tradiciji, Rusi su i\u0161li u dubokoj religioznosti, neizostavno i bez izuzetka. Nisu se mnogo dru\u017eili s doma\u0107im svetom, ali koga su prihvatili, po\u0161tovali su ga i voleli. Negovali su to prijateljstvo s pa\u017enjom i na delikatan na\u010din, razlikovali su se od na\u0161ih ljudi po mnogo \u010demu, pre svega po lepim manirima.<\/p>\n
U tom na\u0161em tuzlanskom \u0161arenilu imali smo i jednog Amerikanca. \u010covek neobi\u010dnog izgleda, Amerikanac \u010cop kopao je bu\u0161otine za Kompaniju \u201eShell-Oil\u201c, prema Po\u017earnici. Kad su prona\u0161li ne\u0161to nafte, bure s naftom provukli su na kamionu kroz celu Tuzlu. Stanovao je u \u201eBristolu\u201c, a \u010desto je sedeo pred gostionicom Risti\u0107a i ispijao bosansku \u0161ljivovicu. \u010cop je bio sredove\u010dan \u010dovek, nosio je svetla odela, ka\u010dket na glavi i pu\u0161io je lulu. Ka\u017eu da je spomenut u knjizi \u201eTajni rat za petrolej\u201c.
\n\u017divopisni kolorit na\u0161eg grada bio je naro\u010dito vidan na ulicama. Jedan pored drugih prolazili su najrazli\u010ditije obu\u010deni ljudi \u2013 \u017eene u zaru sa pe\u010dom na licu, malo modernije sa pe\u010dom ali bez zara, evropski obu\u010den mu\u0161ki i \u017eenski svet, a petkom obavezno, sna\u0161e u crno belim no\u0161njama i seoske \u017eene \u2013 Muslimanke u tamno modrim fered\u017eama, umotane u bele marame preko glave i lica. Mu\u0161ki svet, mnogi sa fesom na glavi, drugi sa \u0161e\u0161irom ili ka\u010dketom, poneko sa beretkom ili dja\u010dkom kapom, a neki uvek gologlavi kao moj otac.<\/p>\n
Usled \u0161arolikosti obla\u010denja, ni najneobi\u010dnija ode\u0107a nije izazivala \u010dudjenje ni iznenadjenje. Predsednica Kola srpskih sestara Savka Petrovi\u0107ka, starija \u017eena, majka Kristine Andri\u0107 \u010dije je troje dece i\u0161lo u tuzlansku gimnaziju, nikada nije skinula tradicionalnu, starinsku srpsku no\u0161nju \u2013 dugu crnu suknju, libade i tepeluk na glavi. Crnogorke, \u017eena profesora Jovana Djuri\u0161i\u0107a i \u017eena pukovnika Ilije Pavi\u0107evi\u0107a, prolazile su tuzlanskim ulicama u crnogorskoj narodnoj no\u0161nji. Djaci tuzlanske gimnazije, bra\u0107a Krivokapi\u0107i, nosili su na glavi crnogorske mu\u0161ke kape.<\/p>\n
Nacionalna i verska raznovrsnost imala je za posledicu najrazli\u010ditiji na\u010din pozdravljanja ljudi pri susretu na ulici. Pored uobi\u010dajenog \u201eZdravo\u201c, \u201eDobar dan\u201c i \u201eDovidjenja\u201c, \u010desto se \u010dulo \u201eMerhaba\u201c i \u201eAlahimanet\u201c, ugladjeniji gradjani pozdravljali su dame sa \u201eKlanjam se\u201c i \u201eMoj naklon\u201c, a mi deca starije sa \u201eLjubim ruke\u201c. Radnici iz Rudnika Kreka, u znak pozdrava izgovarali su re\u010d \u201eSretno\u201c a klosterske sestre \u201eHvaljen Isus\u201c. Tako su ve\u0107 na\u0161i pozdravi oslikavali verno na\u0161u razli\u010ditost i poreklo. U isto vreme, tu nije bilo zabune \u2013 Musliman nije nazivao \u201eMerhaba\u201c nekome ko nije bio Musliman, kao \u0161to se ni \u010dasna sestra nije mogla obratiti sa \u201eHvaljen Isus\u201c nekome ko nije katolik. O raznim finesama i varijacijama na temu pozdrava i otpozdrava u na\u0161oj sredini mogla bi se napisati posebna studija.<\/p>\n
U vreme koje pamtim, bilo je vrlo malo ljudi, ili ih vi\u0161e nije ni bilo, koji su pamtili \u201eturski vakat\u201c. Moja nena, o\u010deva majka, koja mi se \u010dinila starija od sviju, govorila je da se rodila \u201edvije godine prid \u0161to je \u0160vabo pri\u0161ao u Bosnu\u201c \u2013 tj. 1878. Bilo je jo\u0161 starijih ljudi, ali ja nisam znala za njih.
\nMedju nama nije bilo turskih porodica, ili barem ja nisam znala za njih, sem retkih pojedinaca koji su imali tursko dr\u017eavljanstvo, na primer apotekar Ma\u0161o koji je radio kod Ajzen\u0161tajna u apoteci. Ma\u0161o je bio omanji, pro\u0107elav \u010dovek, beskrajno simpati\u010dan, u kratkom crnom apotekarskom sakou, prefinjen u ophodjenju s ljudima i uvek blago nasmejan. Ina\u010de je nosio \u0161e\u0161ir i bio je potpuno evropski emancipovan. Negde pred rat Ma\u0161o je oti\u0161ao iz Tuzle i nije se vi\u0161e vratio. Medjutim, jedina prava Turkinja koju sam kao dete upoznala, bila je stara Kadi\u0107ka, majka advokata Bahrije Kadi\u0107a, kod kojih je otac bio ku\u0107ni lekar i gde smo \u010desto odlazili. Za patrijarhalne bosanske starosedeoce Muslimane, Tur\u010din je bio tudjin, stranac, zvali su ih \u201eTurku\u0161e\u201c i nisu svoje k\u0107eri udavali za Turke.<\/p>\n
Svaka ljudska naseobina, bilo grad ili selo, ima neko svoje sredi\u0161te, trg gde se ukr\u0161taju razni putevi. Tako je i na\u0161a Tuzla imala vi\u0161e takvih centara. Meni je najbli\u017ei bila Kapija, mesto gde je nekada stajala stara kapija koje vi\u0161e nije bilo. Ostalo je njeno ime i mi smo svakodnevno prelazili \u201epreko Kapije\u201c. Tu se sa Glavne ulice skretalo ka pijaci, gde su vodile tri uske, lepo odr\u017eavane ulice pune du\u0107ana, jedan do drugog. Vlasnici su obi\u010dno sedeli ispred tih svojih \u0107epenaka, neki sa ukr\u0161tenim nogama, a neki su stajali iza tezgi. Dok su pojedine bile uredjene na starinski na\u010din, druge su po\u010dele da se modernizuju, da sme\u0161taju robu u izloge sa ispisanim novim firmama u veselim bojama. Moj put je vodio \u010desto preko Kapije, kad god sam i\u0161la u Dom narodnog zdravlja kod oca, ili kod mog drugara Sa\u0161e Baumana.<\/p>\n
Na \u010delnom \u0107o\u0161ku bio je Fadil \u0160eremet sa svojom trafikom gde me je otac slao da mu kupim cigarete. \u0160eremet je bio invalid sa jednim staklenim okom, krupan \u010dovek, crne kose i izrazitih crta. Kasnije je pred na\u0161om ku\u0107om otvorena prodavnica novina i duvana kod \u201eLjube Mi\u0161a\u201c, pa sam mogla samo da pretr\u010dim preko ulice i kupim ocu njegovu \u201eDrinu\u201c i novine. Sa Kapije je put vodio ka pijaci, centralnom trgu u Tuzli, gde je petkom bila Pijaca. Nije petak bio svaki dan, ve\u0107 samo jednom nedeljno. Tada se trg \u0161arenio od mno\u0161tva selja\u010dkog naroda iz okoline koji su tu iznosili svoje proizvode. Na nekim pokretnim tezgama, a mnogi i na samom tlu dr\u017eali su jaja, povr\u0107e, vo\u0107e i drugu robu. Piljari i prodavci vo\u0107a su imali sa strane jedan deo koji je bio na propisnim tezgama, i sa zaklonom. Tu su nailazili i prodavci iz Srema, naro\u010dito u sezoni bostana, koji su donosili ogromne lubenice kakvih nije bilo u na\u0161im krajevima, a s jeseni i gro\u017edje, \u0161to takodje nije uspevalo kod nas. Bila su to velika kola koja su se zadr\u017eavala na pijaci sve dok roba nije bila prodata. Na gornjem delu trga ili pijace, podignuta je nekoliko godina pre rata lepa, prostrana i modernog izgleda zgrada Op\u0161tine. Tuzlanski in\u017eenjer Bogdan Djuki\u0107 ju je projektovao na moderan na\u010din, s ravnim krovom i ona je u neku ruku bila jedan od simbola grada. Na njoj se u jesen 1943. godine, kad je Evropa bila u mrklom mraku, celih \u010detrdeset dana vijorila jugoslovenska zastava.<\/p>\n
Pazarni dan bio je petak, \u0161to je ljudima toliko u\u0161lo u naviku, da je petak postao sinonim za pijacu i Pazar. Tako je tuzlanski telal, koji je na nekoliko gradskih trgova obave\u0161tavao ljude o raznim op\u0161tinskim odlukama, jednom uzviknuo: \u201eDaje se gradjanstvu na znanje, da petak ne\u0107e biti u petak, ve\u0107 \u0107e biti u subotu, po\u0161to je op\u0161tina zbog ne\u010dega pomerila pija\u010dni dan!\u201c<\/p>\n
Okolna sela bila su naseljena sa tri na\u0161a naroda \u2013 pravoslavnim, katoli\u010dkim i muslimanskim, pa su i sela bila u neku ruku razli\u010ditog tipa. Prema Majevici je bilo dosta katoli\u010dkih sela: Dokanj, Bre\u017eke, Grabovica, Kolovrat, pa mi se \u010dini da je na pijaci bilo najvi\u0161e katoli\u010dkih sna\u0161a. Njihova belo-crna no\u0161nja preovladavala je na pija\u010dnim tezgama. Tu su se mogle videti za istim tezgama \u017eene u fered\u017eama iz muslimanskih sela, srpske seljanke iz obli\u017enjeg sela Po\u017earnice u sli\u010dnoj belo-crnoj no\u0161nji sa manje dukata na \u010delu.<\/p>\n
Koju godinu pred rat pojavio se na na\u0161oj pijaci uzoran ba\u0161tovan koga smo svi zvali Lazar ili Lazo Bugarin, po\u0161to je bio rodom iz Bugarske. Stanovao je kod nama bliske porodice Popadi\u0107a, a ba\u0161ta mu je bila na polju pored re\u010dice Soline. Na pijaci je imao tezgu, nosio je uvek plavu ili crnu kecelju, a po mi\u0161ljenju moje majke bio je najbolji ba\u0161tovan u na\u0161em kraju.<\/p>\n
Manda, na\u0161a doma\u0107a katoli\u010dka sna\u0161a, dolazila nam je ku\u0107i jednom nedeljno, petkom obavezno, a nekad i dvaput, i donosila je kajmak i sir. Njene su rubine (haljine) bile sne\u017eno bele, a ruke i cela pojava, blistavo \u010diste. Na rukama je imala istetovirane male krsti\u0107e, ili kako su ih oni zvali \u2013 kri\u017ei\u0107e. Njen mu\u017e se zvao Marjan i ona ga je \u010desto spominjala, kao i svoju decu \u010dija sam imena zaboravila.<\/p>\n
Do kraja 19. veka nosile su se jo\u0161 tzv. Turske mu\u0161ke no\u0161nje. Svi su nosili istu bosansku no\u0161nju, a fes su nosili i hri\u0161\u0107ani, samo sa ve\u0107om ki\u0107ankom. Osim razlike u fesu, no\u0161nja je bila ista za sve tri vere, jedino stranci su nosili ode\u0107u \u201ea la franka\u201c. Posle dolaska AU, po\u010dinju i na\u0161i da nose odela \u201ea la franka\u201c. Poslednji koji su nosili staru bosansku no\u0161nju i tra\u017eili da budu u njoj sahranjeni bili su Hrvati, Had\u017ei-Marjan Divkovi\u0107 i Had\u017ei-Ivo Ribi\u010di\u0107. Medju Muslimanima, bosansko odelo nosilo se ne\u0161to du\u017ee, ali su ve\u0107 od po\u010detka ovog veka i oni nosili odela \u201ea la franka\u201c.<\/p>\n
Stanovni\u0161tvo, srpsko i muslimansko, bilo je u mnogo \u010demu srodno i blisko, tradicionalno \u2013 uzajamno su se pose\u0107ivali na Slavama, Bajramu i Bo\u017ei\u0107u, dru\u017eili su se i bratimili, samo se krvno nisu me\u0161ali, \u017eenili ni udavali, mada je bilo slu\u010dajeva, ali samo pojedina\u010dno. Bliskost se ogledala kako u govoru tako i u ku\u0107nom \u017eivotu, a naro\u010dito u kuhinji. Ina\u010de, bilo je jo\u0161 uvek praznika koje su Srbi i Muslimani zajedno praznovali, na pr. na djurdjevdanski uranak i\u0161li su maltene svi, to je ostalo, verovatno jo\u0161 iz paganskih vremena. Moja nena je govorila \u201eO Jurjevu\u201c, kad je ne\u0161to bilo oko 6. maja, kao napr. rodjenje mog oca.<\/p>\n
Medju muslimanskim \u017eenskim svetom, bilo je \u017eena i devojaka koje su bile poznate kao odli\u010dne, izuzetne vezilje. Svakako da ih je u Tuzli bilo vi\u0161e, ali ja sam znala samo za dve sestre, \u0107erke mesara Pepi\u0107a, koje su stanovale u jednoj uli\u010dici iza ledja Poljske d\u017eamije. One su sedele u prizemlju, pored otvorenih prozora i vezle. Obe su bile prave lepotice, potpuno bele puti sa smedjim o\u010dima i dugom kosom u pletenicama. Mama je kod njih naru\u010divala razne vezove, koji su bili lepi i trajni, uradjeni s velikom uredno\u0161\u0107u, da je te\u0161ko bilo razlikovati lice od nali\u010dja. Stolnjaci, miljei i razne garniture koje su sestre Pepi\u0107 izvezle, sa\u010duvale su se u na\u0161oj ku\u0107i i pored svih ratnih uni\u0161tenja i seoba. Majka je uvek nalazila na\u010din da te rukotvorine smesti na sigurno mesto. Znam da sam u toku Drugog svetskog rata, kada sam se na\u0161la na oslobodjenoj teritoriji oko Tesli\u0107a, upravo u samom Tesli\u0107u srela jednu od sestara, koja se tu bila udala, pa smo o\u017eiveli na\u0161e zajedni\u010dke uspomene kao i novosti iz same Tuzle, koja je bila jo\u0161 pod okupacijom, izmedju dva oslobodjenja.<\/p>\n
Simbol Tuzle, ona famozna koza, koju je cela Tuzla muzla da bi se mlekom hranila, pratila je svakog Tuzlaka \u010dim bi iza\u0161ao iz Tuzle. Pri susretu i upoznavanju, nije se moglo izbe\u0107i pitanje, odnosno tvrdnja: \u201eA je li, cijela Tuzla?\u201c Ne se\u0107am se da sam se ikad srela s nekim u mladosti izvan Tuzle, da mi nije pomenuo \u010duvenu kozu. I obi\u010dno bi se svako nasmejao na tu primedbu, kao na ne\u0161to prirodno i neizbe\u017eno, kao da je to sudbina Tuzle i njenih \u017eitelja, da se pomene ta \u010duvena koza. Neko je duhovito primetio, da nije koza ni njeno mleko to \u0161to hrani Tuzlu, ve\u0107 je to so, belo zlato koje hrani i odr\u017eava Tuzlu, a bogme so je ta koja uzrokuje tonjenje i propast.<\/p>\n
Da znamenita koza nije samo tuzlanski specijalitet, za\u010dudila sam se kad sam u jednoj knjizi pro\u010ditala da Livnjaci o Guberu pevaju: \u201eU Guberu selu bogatome, devet ku\u0107a jednu kozu \u0161cuca (muze), jo\u0161 se hvale da se dobro hrane\u201c.<\/p>\n
U zapisima mnogih, pa i velikih ljudi, govori se ponegde kako je porodi\u010dni \u017eivot bio jednoli\u010dan, a ljudi u okru\u017eenju dosadni i suvoparni. U galeriji portreta mog detinjstva, bilo je raznih ljudi, ali je prosto neverovatno kako se medju tolikim licima nije na\u0161ao takore\u0107i niko ko bi bio dosadan, bezbojan i bez ma\u0161te. Svako je imao neku svoju osobenost, svoju boju i kolorit, svoj govor i akcente, i na\u010din na koji se obra\u0107ao ljudima. Mnoge neobi\u010dne i originalne figure prolazile su na\u0161im ulicama i \u017eivele s nama.<\/p>\n
Jedan od rariteta stare, predratne Tuzle bio je i na\u0161 gradona\u010delnik. Had\u017ei Hasanaga Pa\u0161i\u0107, dugogodi\u0161nji presednik tuzlanske op\u0161tine, omanji rastom, s \u017eutom ahmedijom oko fesa, imao je dve do tri \u017eene i kako ka\u017eu vi\u0161e od dvadesetoro dece. Iako je \u0161erijat dozvoljavao mu\u0161karcu da ima dve i vi\u0161e \u017eena, takva pojava bila je u Bosni retkost. Bosanci su, izgleda, od starina bili monogamni i nije ih ni \u0161erijat promenio. Taj Hasanaga Pa\u0161i\u0107, vozio se u fijakeru, obilazio udaljene kvartove, davao razna predizborna obe\u0107anja, ali ih je i ispunjavao. Neobi\u010dna pojava i valjda jedini \u010dovek u Tuzli koji je u isto vreme imao dve \u017eene.<\/p>\n
Njegov brat Had\u017ei-Ago dr\u017eao je na po\u010detku pijace, pored \u0160arene \u010desme, veliki du\u0107an sa gvo\u017edjarskom robom i bio je piktoreskna pojava starinskog bosanskog trgovca. Na putu ka domu zdravlja, imao je lepu, moderno uredjenu radnju Had\u017eija, zvani \u201eKalesija\u201c, ina\u010de po prezimenu Fazli\u0107. U njegovu radnju smo majka i ja \u010desto ulazile, a nekada sam i sama i\u0161la da kupim ne\u0161to za majku. Imali su lepe materijale, basmu, svilu i \u0161tofove, a naro\u010dito su pred rat prodavali razne vrste vunice za \u0161trikanje. Had\u017eija \u201eKalesija\u201c je sedeo u jednom \u0107o\u0161ku na tezgi, sa ukr\u0161tenim nogama a la turka i nadgledao posao; imao je dobar pregled i ni\u0161ta nije moglo da mu promakne. Njegovi sinovi su radili kod njega, ali najvi\u0161e zasluge za tako lepo uredjenu radnju imao je njegov saradnik Esad Kev\u010di\u0107. \u010covek moderan, uslu\u017ean i odli\u010dno vaspitan, prosto je privla\u010dio mu\u0161terije da dodju u radnju. Lep, sa fesom na glavi, crnih o\u010diju i brkova, \u010desto je sa mnom razgovarao. Voleo je decu, i sam je imao petoro dece. Na moju veliku \u017ealost, taj dobri \u010dovek je kao intendant Tuzlanskog odreda poginuo u sedmoj ofanzivi, ve\u0107 pri kraju rata.<\/p>\n
Jedan od sinova starog Kalesije bio je Kadro Fazli\u0107, autoprevoznik koji je do rata 1941. imao svoje autobuske linije ka Br\u010dkom, Zvorniku, Bjeljini. Bio je izrazito rumen u licu, s fesom na glavi, uvek dobro raspolo\u017een i nasmejan, o\u017eenjen lepom \u017eenom. \u0160ta je radio i kako se upleo u politiku ne znam, tek Kadro je posle rata osudjen na smrt i streljan u jednom sudskom procesu \u201eMladomuslimanima\u201c.<\/p>\n
Zimi je svakog dana, jo\u0161 u polumraku zimskog jutra, odjekivao ulicom glas salepd\u017eije, i tandrkanje njegovih kolica \u010dulo se jo\u0161 izdaleka. \u201eSalep, vru\u0107i salep!\u201c Majka se uvek obradovala ovom zvuku i pozivu, slala je devojku ili mene da sidjemo i donesemo 2-3 \u010da\u0161e salepa. Ponavljala je uvek istu pri\u010du: \u201eNama je brat Du\u0161ko, kad smo bili deca, kuvao zimi salep i mi smo ga pili vrlo rado\u201c.<\/p>\n
Skoro u isto vreme rano ujutro, pre mog polaska u \u0161kolu \u2013 i zimi i leti \u2013 ogla\u0161avalo se zvono. To je prolazio djubretar sa kolima i pomalo zastajkivao ispred ku\u0107a. Na znak zvona neko iz ku\u0107e bi istr\u010dao i izneo sme\u0107e. U to vreme nije bilo kontejnera, ni plasti\u010dne ambala\u017ee \u2013 sve se svodilo na otpatke umotane u novinsku hartiju ili papirnate kese.<\/p>\n
Sem djubretara bilo je i \u010dista\u010da ulica koji su brezovim metlama skupljali otpatke po gradskim ulicama. Od svega, najlep\u0161a su bila velika kola sa limenim rezervoarom koja su leti polivala glavne ulice. Voda je, u stvari, prskala ulice, skupljala pra\u0161inu i donosila sve\u017einu pred ve\u010de, posle dnevne vru\u0107ine. Za kolima koja su vukla dva konja, tr\u010dala je uvek skupina bosonogih de\u010daka, koji su se hladili i igrali iza kola. Znam da sam im, gledaju\u0107i s prozora, zavidela na toj bezazlenoj igri, koju niko nije spre\u010davao. Po\u0161to bi kola pro\u0161la, zavladalo bi neko osve\u017eenje, miris mokre zemlje dopirao je do na\u0161ih prozora.<\/p>\n
Kao \u0161to je opisala Borka Jovanovi\u0107 u knjizi \u201eBosanski kontrapunkt\u201c, pekar koji je imao du\u0107an preko puta na\u0161eg stana (bila je to ista ku\u0107a u kojoj su ranije stanovali Jovanovi\u0107i), bio je krupan, srednjeg rasta i uvek je nosio zasukane crne \u0161alvare, kloparao je u nanulama, i dugom drvenom lopatom je unosio i iznosio somune iz u\u017earene pe\u0107i. Njegovi \u0161egrti, isto u nanulama, bili su uvek rastr\u010dani i radili su bez prestanka. Pored njega, u neposrednoj blizini, bila je pekara Gregori\u0107a, lepo uredjena evropska parna pekara, gde smo redovno kupovali hleb i kifle.<\/p>\n
Posebno poglavlje u obele\u017eavanju i imenovanju neobi\u010dnih ljudi ili nekih njihovih osobina, bili su nadimci, toliko omiljeni u provincijskoj sredini. Ljudi su imali nadimke, nekad sme\u0161ne, nekad simpati\u010dne, najvi\u0161e po mestu gde su radili ili po zanimanju. Ako je neko bio poslovodja u radnji, ili ako je prodavao cipele u \u201eBatinoj\u201c prodavnici, zvali su ga \u201eBata\u201c. U prodavnici \u201ePeko\u201c radio je simpati\u010dni trgovac, nosio je fes i svi su ga zvali \u201ePeko\u201c, a njegovu \u017eenu \u201ePekinica\u201c. \u010cak je i obu\u0107ar Ago Prci\u0107, o\u010dev prijatelj koji nam je pomagao za vreme rata, dobio nadimak \u201eBata\u201c, zato \u0161to je radio s cipelama. Ako je neko u to vreme stalno nosio nao\u010dare, \u0161to i nije bila \u010desta pojava, dobio je odgovaraju\u0107i nadimak. Tako je na\u0161 prijatelj Abdulah Mujezinovi\u0107, koji je nosio \u201edjozluke\u201c, bio poznat kao Kadija \u2013 malo ko je znao njegovo pravo ime. Nao\u010darlije su dobijale nadimak obi\u010dno \u201edoktor\u201c. Visoki taksista koji nas je \u010desto vozio na izlet bio je \u201edoktor\u201c \u2013 ime mu ne znam, ali nao\u010dare su bile odlu\u010duju\u0107e u izboru nadimka. I mnogo godina kasnije, posle rata, na\u0161 dugogodi\u0161nji gradona\u010delnik Mehmedalija D\u017eambi\u0107, bio je zbog nao\u010dara \u201edoktor\u201c. Pojedini nadimci bili su sasvim \u010dudni i neobi\u010dni i niko im zapravo nije znao poreklo. Na\u0161 sugradjanin Jovo Stefanovi\u0107, brat trgovca Ljube \u0160ljuke i Riste Stefanovi\u0107a, suosniva\u010da KPJ, imao je nadimak \u201eIberhaupt\u201c od nema\u010dke re\u010di \u00dcberhaupt\u201c \u2013 uop\u0161te. Govorilo se da je jo\u0161 pre prvog svetskog rata neki \u0160vabo bio prisutan kad su se deca kupala na reci Solini. Jovo je skakao s grane u re\u010dicu vrlo spretno, a \u0160vabo je iz nekog razloga ponavljao re\u010d \u201eIberhaupt\u201c, i to je ostalo Jovi za ceo \u017eivot. On je bio jedini \u010dovek u Tuzli koji je javno galamio do rata na policiju, a za vreme NDH na usta\u0161e i psovao im sve po redu, ali ipak nije stradao.<\/p>\n
Verujem da nije bilo Tuzlaka, koji, makar iz daljine, nije upoznao neobi\u010dnog \u010doveka, gradskog galamd\u017eiju zvanog Jov\u010de. Ko je bio Jov\u010de i kakve je prirode bilo njegovo ludilo ne znam, ali u mom detinjstvu ulivao mi je strah i samo bi glavom bez obzira projurila pored njegove ku\u0107e u nadi da se ne\u0107e pojaviti. Vi\u0161eg rasta, zarastao u dugu kosu i bradu, u platnenoj ko\u0161ulji i leti i zimi, raspravljao je na glas sa svojim nevidljivim neprijateljima, pretio im, proklinjao i \u017eestoko se svadjao. Prizemna ku\u0107a u kojoj je stanovao bila je neobi\u010dna, a kroz njen krov iza\u0161lo je visoko i kro\u0161njato drvo. Iza ogradjenog dvori\u0161ta nalazio se prazan prostor gde su pazarnim danom seljaci ostavljali konje i zapregu.<\/p>\n
U na\u0161em ukupnom \u0161arenilu i raznovrsnosti, poseban \u201eza\u010din\u201c bili su stru\u010dnjaci i slu\u017ebenici koji su dolazili iz raznih krajeva na\u0161e zemlje i zadr\u017eavali se du\u017ee ili kra\u0107e u na\u0161em gradu. Rudarski in\u017einjeri u Kreki i Bukinju do\u0161li iz Srbije \u2013 pa \u0161umarski in\u017einjeri oko \u0160umske uprave i gradjevinski in\u017einjeri oko Gradjevinske sekcije, in\u017einjeri Miljevi\u0107, Petrovi\u0107, Todorovi\u0107, Rajica Djeki\u0107, Bojani\u0107, Budimir, Spasi\u0107. Profesori, u\u010ditelji, oficiri i drugi dr\u017eavni slu\u017ebenici dolazili su \u201epo premje\u0161taju\u201c u Tuzlu, ali i odlazili.<\/p>\n
Slika o na\u0161em gradu u pro\u0161losti ne bi bila potpuna, ako ne bismo istakli zna\u010daj i vrednosti jevrejske zajednice u predratnoj Tuzli do 1941., o \u010demu \u0107e posebno biti re\u010di.<\/p>\n
Jezici, religije, nacije, manjine, stranci \u2013 doseljenici sa svojim prezimenima, imenima i jezikom, sve je to bilo sretno ispreme\u0161ano na na\u0161oj slanoj zemlji, i to kao nacionalna, a i kao socijalna sme\u0161a. Organizovano radni\u0161tvo u radni\u010dkim kolonijama u Kreki i Bukinju, sve do najbolje pla\u0107ene tzv. Radni\u010dke aristokratije u Lukavcu, zatim lumpenproletarijat sa padina Ilin\u010dice, Mosnika, Crvenih Njiva, beda i sirotinja iz potleu\u0161ica odakle su deca u sepetima donosila mrki ugalj koji su skupljali sa dnevnih kopova, sredjen i upristojen \u010dinovni\u010dki stale\u017e raznih vera i nacionalnosti, trgovci od primitivnih \u0107epenaka do modernih radnji sa evropskim izgledom i uslugom, od malih kafanica i a\u0161\u010dinica do modernog i blistavog hotela \u201eBristol\u201c. Svi su na razne na\u010dine \u017eiveli, ali su se, uglavnom, razumeli.<\/p>\n
Kada bi se jednog dana neki daroviti umetnik poduhvatio da napravi jedan tuzlanski \u201eAmarkord\u201c, onda bi, po uzoru na Felinija, na kraju filma moglo da se okre\u0107e kolo, ogromno, beskrajno \u0161areno kolo, kome bi na \u010delu bio veselnik Had\u017eija Pa\u0161i\u0107 sa svoje dvadesetoro dece i obaveznom kozom, pa ostali na\u0161i velikodostojnici, trgovci, popovi, Rusi, \u0160vabe, \u010cesi, Talijani, pa rudari i solari, te male \u0107umurd\u017eije, koje su na Kapiji prodavali u sepetu ukradeni ugalj, pa glasoviti Jov\u010de, telali, a\u0161\u010dije, pekari. Iznad glava bi im se talasala crvena zastava koja je Tuzlu dovela do slobode jo\u0161 1943., kad je Evropa bila u nacisti\u010dkom mraku, \u0161to bi je nosio Jure Kero\u0161evi\u0107. To imaginarno kolo, ponekad zami\u0161ljam u sebi u \u010dasovima dokolice i uvek se setim jo\u0161 ponekoga koga bi trebalo obavezno uvrstiti u na\u0161e \u201eTuzlansko kolo\u201c. Takva je bila Tuzla izmedju dva svetska rata i takvoj joj se treba uvek iznova vra\u0107ati.<\/p>\n
Iz knjige Vere Mujbegovi\u0107: TUZLA MOJE MLADOSTI<\/b><\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Napomena<\/strong>: Vera Mujbegovi\u0107, k\u0107erka dr Mustafe Mujbegovi\u0107a, je ro\u0111ena 1927. u Zagrebu. Osnovnu \u0161kolu i gimnaziju je poha\u0111ala u Tuzli, gde je \u017eivela do 1947. Studirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1947. do 1951., a doktorirala u Ljubljani 1965. sa temom iz novije nema\u010dke istorije. Do 1980. je radila kao nau\u010dni saradnik u Institutu za me\u0111unarodi radni\u010dki pokret u Beogradu.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Notes<\/p> Jedinstven i neponovljiv, raznovrstan i neobi\u010dan, svet stare Tuzle bio je svakako plod istorijskih okolnosti koje su ga proizvele, tokom smenjivanja raznih carevina. Na zajedni\u010dko staroslovensko poreklo prvobitne bosanske dr\u017eave nadovezale su se specifi\u010dne prilike iz turske carevine i posledice islamizacije, koje su dale jedno posebno obele\u017eje Bosni, sa njenim d\u017eamijama, mahalama i osobenim islamskoslovenskim mentalitetom. Zatim je austrougarska uprava, […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[383],"tags":[],"class_list":["post-67765","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-20-no-4-2025-october","contributor-vera-mujbegovic","volume-20-no-4-2025-october"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67765","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67765"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67765\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":67808,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67765\/revisions\/67808"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67765"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67765"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67765"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}