{"id":67462,"date":"2024-10-19T16:44:22","date_gmt":"2024-10-19T23:44:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/?p=67462"},"modified":"2025-01-18T05:19:11","modified_gmt":"2025-01-18T13:19:11","slug":"at-goli-brijeg","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/volume-19-no-4-2024-october\/at-goli-brijeg\/","title":{"rendered":"Tuzla moje mladosti, Na Golome Brijegu"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

Predgradja na\u0161eg grada nisu nam bila uvek lako dostupna, naro\u010dito ako u njima nemamo prijatelje ni rodjake. \u010cine nam se beskrajno udaljena i nepoznata.<\/p>\n

Kad se predje drveni most na Jali, ispod Kulovi\u0107a ku\u0107e ili iznad Vatrogasnog Doma, ulicom du\u017e Jale, na levu stranu kre\u0107e se uz brdo gde po\u010dinje Goli Brijeg, dok se na desnu stranu ulica produ\u017eava niz Jalu sve do slede\u0107eg mosta, Mosta pod Kipovima. Iako u to vreme potpuno neuredjeno, korito Jale pru\u017ea razne prizore radoznalom detetu. Obale su joj strme, prepune sme\u0107a, negde poneko dr\u017ei udicu i peca, a negde se de\u010daci prskaju i uska\u010du u vodu gde je Jala dublja. Mada je re\u010dica Jala uvek bila vi\u0161e potok i kanal, a manje prava reka, ipak su je na nekoliko mesta premo\u0161\u0107avali pravi mostovi. Svaki prelazak preko mosta bio je za mene do\u017eivljaj; kad preko drvenog mosta idem na Goli Brijeg, ili preko gvozdenog mosta za Kreku, pa i preko mosta pod Kulom, kad idemo na Ilin\u010dicu. Uvek je to bio prelazak na drugu stranu, i u tom simboli\u010dnom prela\u017eenju na drugu obalu, bilo je neke posebne \u010dari i izazova.<\/p>\n

Italijanski gradjevinari bili su u neku ruku i umetnici, pa su zgrade koje su oni gradili bile prepoznatljive, lepe i trajne. Kandoti, Pikoloti, Goje, Motovi, radili su jo\u0161 i u vreme koje pamtim. Zgrade na Golom Brijegu, dve ve\u0107e jednake vile jedna do druge, gradjene su pred sam svetski rat 1914., a bile su vlasni\u0161tvo porodice Kajtaz. Njihovo ime se pominjalo u doba mog detinjstva, ali nije ih vi\u0161e bilo u Tuzli, a posle su se menjali vlasnici. Graditelji su bili iz porodice Italijana-preduzima\u010da Kandotija, koji je ina\u010de gradio mnoge ku\u0107e po Tuzli, Kulovi\u0107a ku\u0107u na Jali, i druge. U prednjoj, dobro o\u010duvanoj vili sa velikom ba\u0161tom koja se spu\u0161tala sve do Jale, stanovala je porodica Kadi\u0107. Druga ku\u0107a je imala mnogo manji prostor i bila je dosta oronula.<\/p>\n

Povodi da se uspinjem na Goli Brijeg su razli\u010diti, ali prili\u010dno va\u017eni za moj tada\u0161nji \u017eivot. Kao prvo, jo\u0161 u najranijim godinama, i\u0161la sam sa na\u0161om stanodavkom \u017danikom Simi\u0107 u posetu na Goli Brijeg, gde je stanovala njena sestra udata za advokata Bahriju Kadi\u0107a.<\/p>\n

Posle blagog uspona, stizali smo pred Kadi\u0107evu ba\u0161tu na Golom Brijegu. O toj ba\u0161ti bi se moglo mnogo pri\u010dati, mislim da je to bila najlep\u0161a i najbolje negovana ba\u0161ta-ru\u017ei\u010dnjak u Tuzli, ili bar ja nisam videla lep\u0161u. Da bi se u\u0161lo u ku\u0107u, moralo se pro\u0107i kroz ba\u0161tu dugom poplo\u010danom stazom izmedju ru\u017ea. Majka se uvek zaustavljala medju ru\u017eama, razgledala ih i u\u017eivala, jer mi nismo imali ni najmanje dvori\u0161te, a volela je cve\u0107e i odgajala ga u saksijama. Od prole\u0107a do jeseni, u ru\u017ei\u010dnjaku je uvek boravio Kadi\u0107ev brat Hakija, koji je radio kod njega kao ba\u0161tovan. On je majci obja\u0161njavao razne stvari o ru\u017eama, kalemljenju i za\u0161titi preko zime. Ku\u0107a je bila u dobrom stanju, visoki parter i sprat, lepo name\u0161tena. Prostorije na spratu gde je \u017eivela Kadi\u0107eva majka, bile su u turskom stilu, sa minderlucima ispod prozora. Za mene je najprivla\u010dnije mesto bila kuhinja u suterenu, velika i za moje pojmove ogromna, gde se uvek na veliko spremalo. Kuvarice su bile, koliko pamtim, Bejta i Magda, i nisu se ljutile kad smo mi zavirivali u kujnu. Tamo se na velikom \u0161poretu peklo i kuvalo, a para i mirisi \u0161irili su se u visinu prema stanu. \u017dene su razvla\u010dile jufke, \u0161irile ih preko stolova, pravile su kadaif, baklave, urma\u0161ice i druge djakonije. Od nas troje, samo je otac istinski u\u017eivao kad smo bili pozvani, po\u0161to je obo\u017eavao bosanska jela \u2013 mene jelo nije zanimalo, a majka nije bila naviknuta na ovu vrstu ishrane.<\/p>\n

Kad dodju gosti, jedan od obaveznih rituala je odlazak na prvi sprat da se pozdravimo sa nenom, Bahrijinom majkom. Troje Kadi\u0107eve dece, Mira Simi\u0107 i ja prilazimo redom neni, pozdravljamo je i ljubimo u ruku. Po nekom obi\u010daju, Kadi\u0107eva deca najpre prinose njenu ruku \u010delu, pa je onda ljube u ruku, \u0161to kod mene izaziva pometnju \u2013 ne znam da li treba prvo da je poljubim ili prinesem \u010delu. Ja to zbrzavam, jer taj ritual ne volim i smatram ga nepotrebnim \u2013 nikoga, \u010dak ni moju obo\u017eavanu Majku na selu, nisam ljubila u ruku.<\/p>\n

Nena, Bahrijina mati, je sasvim neobi\u010dna \u017eena i ne li\u010di na na\u0161e bosanske nene. Umesto dimija, ona nosi dugu haljinu, a preko nje uzan, lepo skrojeni kaftan. Od svega je najneobi\u010dniji njen govor. Ona, zapravo, ne zna dobro na\u0161 jezik, nedostaju joj re\u010di, ima jak strana\u010dki akcenat, i uz njen dosta hrapavi glas, taj njen govor bio je za mene tajanstven. Nikoga ni\u0161ta ne pitam, niti mi ko daje obja\u0161njenja za ovu neobi\u010dnu pojavu. Tek mnogo godina kasnije, saznajem da je nena, \u0160ahsine-hanuma, zapravo Turkinja rodom iz Carigrada. \u017divela je u Solunu, gde je bila udata, ali nai\u0161ao je Bosanac Kadi\u0107 i ona je pobegla s njim u Bosnu. Bahrija je imao vi\u0161e bra\u0107e, od kojih sam poznavala dvojicu, Hakiju i Husniju. Bili su vrlo sli\u010dni rastom i likom, i nosili su brkove. Hakija je kod brata radio kao ba\u0161tovan, a Husnija je bio slu\u017eitelj u advokatskoj kancelariji. Kad god smo po lepom vremenu dolazili kod Kadi\u0107a u posetu, Hakija je vredno radio, odr\u017eavao ru\u017ei\u010dnjak, kalemio ru\u017ee i uvek je majci odsekao po nekoliko lepih ru\u017ea.<\/p>\n

U Kadi\u0107evoj ku\u0107i bilo je, u to vreme, vrlo veselo. \u010cetvoro dece, Faik, \u0160efika, Asima, Braco i njihova rodjaka Mira Simi\u0107, \u010dinili su jedno veselo dru\u0161tvo. Priredjivali su de\u010dje zabave, maskiranje u razne kostime, pa dva Bajrama i drugi praznici. Dvoje najstarijih bili su ve\u0107 odrasli za de\u010dje igre. Faik je i\u0161ao u gimnaziju, a \u0160efika je bila pred udajom. To je bila prva svadba kojoj sam prisustvovala. Roditelji su bili pozvani, pored rodbine i drugih zvanica, a kako se vidi na fotografiji, mi deca smo sedeli na zemlji ispred odraslih. \u0160efika se udala za Ibru \u0160a\u0107iragi\u0107a, rudarskog in\u017einjera. \u0160kolovao se u Pragu i bio je sa slu\u017ebom u rudniku Kreka, a kasnije je postao i upravnik rudnika. Izgledao je stariji od \u0160efike, nosio je nao\u010dare i umro je relativno mlad. Imali su, mislim, dvoje dece. Na slici sa ven\u010danja vidi se \u0161areno, za bosanske prilike, obi\u010dno dru\u0161tvo. Izvorna muslimanska porodica, sa primesama \u0161vapske, po majci Mari\u0161ki, zatim izvorni Srbi, porodica Jovana Simi\u0107a, kao i drugi gosti, svi \u201eizme\u0161ani\u201c po veri i naciji. U zemlji u kojoj je \u017eiveo isti narod triju vera, a posle vekovne turske, a potom i austrijske uprave, nije bilo neobi\u010dno da se ukrste ljudi raznih vera i porekla.<\/p>\n

Sre\u0107no doba porodice Kadi\u0107 zavr\u0161ilo se dolaskom usta\u0161ke vlasti, kojoj se Kadi\u0107, na op\u0161te \u010dudjenje, priklonio. U toku leta 1941., otac je vi\u0161e puta ponavljao: \u201e\u0160ta bi Bahriji da se udru\u017ei s ovim olo\u0161em\u201c? Ne samo \u0161to je bio jedan od retkih muslimanskih uglednika koji se bezrezervno stavio na stranu usta\u0161ke vlasti, ve\u0107 je odbio da pomogne svastici \u017daniki u spasavanju njegovog pa\u0161enoga Jovana Simi\u0107a, kojeg su usta\u0161e uhapsile i proterale. Postavljen je najpre za velikog \u017eupana \u017eupe Usora i Soli u Tuzli, ali je ubrzo preselio u Jajce u \u017eupu Vrhbosna, da bi se kasnije ponovo vratio u Tuzlu. Zate\u010den na mestu velikog \u017eupana, u jesen 1944., prilikom drugog oslobodjenja Tuzle, kao najstarije lice civilne vlasti, uhap\u0161en je i posle nekog vremena, navodno se ubio u zatvoru \u2013 presekao je vene. Njegova porodica iselila je u Sarajevo.<\/p>\n

Drugi, za mene va\u017ean razlog odlaska na Goli Brijeg, bio je i taj \u0161to je tamo stanovala moja drugarica Mita. Zvala se zapravo Marija, ali su je po slovena\u010dkom prozvali Mita. Ona stanuje u drugoj po redu vili iza Kadi\u0107a ku\u0107e \u2013 obe vile su istovetne, pa ipak, meni se \u010dini da je ova druga vi\u0161e zapu\u0161tena i nema \u0161iroki prostor oko ku\u0107e, ve\u0107 samo malo dvori\u0161te u kome se ponekad igramo. \u010cesto nam se pridru\u017ei Mitina drugarica iz susedne ku\u0107e, Nevzeta, \u0107erka trgovca Husi\u0107a, pa lutamo okolo i spu\u0161tamo se prema Jali. Nevzeta je lepa, plava devoj\u010dica, ne nosi dimije i ide u osnovnu \u0161kolu, kao i mi. Mita od nje nau\u010di poneku \u201ena\u0161ku\u201c re\u010d, zapravo turcizam i upotrebljava ga spontano, kao da je knji\u017eevni izraz. Dugo sam pamtila te neobi\u010dne re\u010di koje je Mita upotrebljavala, ali sam ih zaboravila.<\/p>\n

Moja drugarica iz \u0161kolske klupe u Osnovnoj \u0161koli u Klosteru, Marija Gruden, ili kod ku\u0107e Mita, bila je Slovenka. Do\u0161li su u Tuzlu 1932. godine. Njena majka Marija Turn\u0161ek, prelepa \u017eena, crne kose i sne\u017eno bele puti, bila je najpre udata za Ivana Grudena, profesora u Trgova\u010dkoj \u0161koli u Ljubljani, koji je umro 1930. posle operacije, od sepse. Kao udovica s malom \u0107erkicom, zaposlila se u Uredu za socijalno osiguranje kao daktilografkinja, gde se u nju zaljubio direktor ureda Josip Bole i o\u017eenio se njom. Tako Mita dobije o\u010duha, a uskoro i mladjeg polubrata Jo\u017eeka. Svi zajedno do\u0161li su u Tuzlu 1932., gde su ostali sve do 1939., tako da je Mita osnovnu \u0161kolu i prva dva razreda gimnazije pohadjala sa mnom. Bila je crnpurasta na majku i prili\u010dno puna\u010dka devoj\u010dica. Kao i ja, nosila je \u0161i\u0161ke. Bila je uvek nasmejana, vesela i dobro\u0107udna. Leti su odlazili u Mozirje ili na Re\u010dicu ob Savinji. Kao direktor Zavoda za osiguranje, Bole je bio diskretan i nenametljiv, ali poznat kao dobar organizator, posle \u010dega su dobili preme\u0161taj u Zagreb, a otuda bili proterani kao Slovenci 1941., i izbegli u Srbiju, u Ni\u0161, gde su ostali za celo vreme rata.<\/p>\n

U Mitinoj ku\u0107i je prijatno i veselo \u2013 vlada doma\u0107a atmosfera. Za razliku od nas, Mitina mama sama mesi i pe\u010de hleb. Meni se taj hleb \u010dini kao najlep\u0161i kola\u010d, razabran i beo sa zape\u010denom koricom. Josip Bole, ozbiljan i poslovan \u010dovek, brine se o deci, daje im \u010dasove iz nema\u010dkog, a za muziku odabrao je harmoniku, tako da Mita u\u010di da svira, a \u010dasove joj daje jedan Slovenac iz Vojne muzike. Za katoli\u010dki Bo\u017ei\u0107 kitimo jelku, po njihovom \u201ekrizbaum\u201c, ali tu nema posebnih rituala kao kod porodice Bauman. Njihova devojka Micika, visoka, plava, mislim da je iz Kreke, udala se iz njihove ku\u0107e. Kada je kasnije Mita oti\u0161la iz Tuzle, svaki susret s Micikom podse\u0107ao me na sre\u0107ne dane u ku\u0107i Boleovih. Kasnije se porodica Bole seli sa Golog Brijega u Kazan-Mahalu, u jednospratnu Popi\u0107evu ku\u0107u. Sve ku\u0107e u vlasni\u0161tvu Milana Popi\u0107a, a ima ih nekoliko, obojene su u roza boju. Stanuju u prizemlju, a na spratu je porodica \u0161umarskog in\u017einjera Kudovi\u0107a. Bra\u0107a Sadete Kudovi\u0107, studenti, ponekad sede s nama u dvori\u0161tu i pri\u010damo o \u0161koli i na\u0161im profesorima. Iz susednog dvori\u0161ta, preko visoke tarabe, odjekuje veseli glas Sele \u017duni\u0107a koji igra neku igru s drugovima. Malo, malo, pa neko uzvikne: \u201eSeli-ta\u010dka\u201c!<\/p>\n

Ve\u0107 ranije je bilo re\u010di o Mejri, na\u0161oj \u201ebedinerki\u201c, ali o njoj bi se mogle nizati razne pri\u010de. U\u0161la je ne\u010dujno u na\u0161 \u017eivot ve\u0107 u Domu narodnog zdravlja, dolazila redovno dva puta nedeljno, a zatim je nastavila i dok stanujemo u Djeri\u0107evoj ku\u0107i. Svaki njen dolazak bio je za mene do\u017eivljaj, po\u0161to Mejra ima urodjeni smisao za humor, i svemu \u0161to izgovara daje neku \u0161aljivu notu. Bilo da se podsmeva majci zbog njenog ekavskog govora, bilo da mene zadirkuje zbog moje nespretnosti, ili pravi ritual kad obla\u010di \u010darape, \u201e\u010dorape\u201c. To su o\u010deve \u010darape izno\u0161ene koje joj majka daje, a ona ih podvr\u0107e na prstima. Siroma\u0161na, ve\u0107 dosta pogrbljena, s mu\u017eem bez stalne zarade, na granici oskudice i bede, Mejra ima sna\u017ean duh i unutra\u0161nju \u010dvrstinu. \u010cesto spominje Goli Brijeg i ponavlja stih \u201eNa Golome Brijegu, Cigani se lijegu\u201c. Stalno me je zvala da dodjem u posetu njenoj ku\u0107i, kad ve\u0107 dolazim kod moje drugarice Mite koja je stanovala u blizini. Jednom sam se re\u0161ila i oti\u0161la. Sa ulice se malo spu\u0161talo u dvori\u0161te do ku\u0107ice od \u0161epera sa crnim da\u0161\u010danim krovom, jedna prolazna kuhinja i jedna ve\u0107a soba, to je bio ceo stan, ali ututkan i \u010dist. Oribane \u017eute daske na podu, u sobi stari iskrzani \u0107ilim, ispod prozora uokrug minderluk i se\u0107ija, na sred sobe mangala, a na prozorima vezene bele zavesice. Sve je bilo siroma\u0161no i lepo. Rekla mi je: \u201eSad \u0107e\u0161 vidjet’ kako ja i moj Mustafa seirimo svaki dan\u201c. Onda je skuvala ili, bolje re\u0107i, ispekla kafu i dala mi je fild\u017ean, po\u0161to je dolila malo mleka i ratluk uz to. Nisam bila veliki ljubitelj kafe u to doba, ali videla sam da joj je do toga stalo, pa sam pila zajedno s njima, sedela sam na maloj stoli\u010dici, a oni su sedeli prekr\u0161tenih nogu, a la turka. Pri\u010dala je razne pri\u010dice i nasmejavala nas, dok je Mustafa bio \u0107utljiv. Videlo se da mu je drago \u0161to im je do\u0161lo u posetu \u201edoktursko dijete\u201c. \u201eNe znam ja kad \u0107e\u0161 ti opet do\u0107’, ovo ti je za pamet na Mejru\u201c i dala mi je jednu belu, malo po\u017eutelu od stajanja, maramicu, obrubljenu sa keranom \u010dipkom. To je bio poklon od Mejre koji sam \u010duvala godinama, ali se negde u ratno vreme izgubio. Taj dirljivi trenutak posete kod Mejre urezao se trajno u moje de\u010dje se\u0107anje.<\/p>\n

Kao ve\u0107ina dece mog uzrasta, radovala sam se prvom snegu koji je ve\u0107 krajem novembra kod nas po\u010dinjao da pada. O\u010daravala me je belina, koja je postepeno pokrivala sve, \u0161kriputanje izga\u017eenog snega pod nogama, meko\u0107a i bezglasna ti\u0161ina koja bi ovladala na ina\u010de bu\u010dnim ulicama. Ipak, najvi\u0161e me uzbudjivalo samo posmatranje snega koji pada, ne znam odakle i za\u0161to? Igra pahuljica koje u rojevima ple\u0161u neku svoju igru i lagano se spu\u0161taju i kao da \u017eele \u0161to du\u017ee da ostanu u vazduhu.<\/p>\n

Jutarnjim mrazom i\u0161arane prozore prelepim \u0161arama poku\u0161avala sam da istru\u017eem, kako bih mogla da gledam kroz prozor. Po\u010dinjala je zimska sezona sankanja i skijanja na Trnovcu i drugim padinama, kojih je, hvala bogu, bilo na pretek.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan va\u017ean razlog mojih odlazaka na Goli Brijeg bilo je skijanje. Po\u0161to je Trnovac bio za mene podaleko, a no\u0161enje skija nimalo lako, odlazila sam na jednu padinu pored \u010coki\u0107eve ku\u0107e koja je bila d\u017eombasta i neravna, ali mogla je da poslu\u017ei. Na toj padini preko cele zime skijao se ne\u0161to stariji de\u010dak Pa\u0161a Abidinovi\u0107 \u2013 pravo ime mu nisam znala \u2013 pa mi je on pomagao u mojoj nespretnosti da savladam bar po\u010detni\u010dka znanja. Bio je vrlo spretan i brz na skijama, nije mu bilo te\u0161ko da mi poma\u017ee, ali njegov trud nije urodio nekim plodom. Ostala sam potpuna neznalica i vi\u0161e sam padala nego \u0161to sam stajala na skijama. Pa\u0161a je u\u010dio neku srednju \u0161kolu, mislim Zanatsku, kasnije je oti\u0161ao u NOV i izgubio je jedno oko. Njegov dobro\u0107udni nasmejani lik spada u nezaboravni inventar mojih de\u010djih uspomena.<\/p>\n

Na samom po\u010detku ulice, dok jo\u0161 ne po\u010dne uspon uz breg, stanovala je moja \u0161kolska drugarica Anka Pa\u0161ali\u0107. I\u0161le smo zajedno u osnovnu \u0161kolu, pa smo nastavile i u Gimnaziju. Otac je bio slu\u017ebenik u op\u0161tinskoj ustanovi, bili su do\u0161ljaci iz nekih drugih krajeva. Anka je imala lepu, stariju sestru Olgu, koja je za vreme rata umrla od tifusa.<\/p>\n

Eto, to su moja se\u0107anja na Goli Brijeg.<\/p>\n

\"\"

U ba\u0161ti \u0160kolske poliklinike, Tuzla – dr Mustafa Mujbegovi\u0107, k\u0107erka Vera, Verin drug Sa\u0161a Bauman, supruga Zagorka i svastika Ljubica, 1934.<\/p><\/div>\n

 <\/p>\n

Napomena: Vera Mujbegovi\u0107 je ro\u0111ena 1927. u Zagrebu. Osnovnu \u0161kolu i gimnaziju je poha\u0111ala u Tuzli, gde je \u017eivela do 1947. Studirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1947. do 1951., a doktorirala u Ljubljani 1965. sa temom iz novije nema\u010dke istorije. Do 1980. je radila kao nau\u010dni saradnik u Institutu za me\u0111unarodi radni\u010dki pokret u Beogradu.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predgradja na\u0161eg grada nisu nam bila uvek lako dostupna, naro\u010dito ako u njima nemamo prijatelje ni rodjake. \u010cine nam se beskrajno udaljena i nepoznata. Kad se predje drveni most na Jali, ispod Kulovi\u0107a ku\u0107e ili iznad Vatrogasnog Doma, ulicom du\u017e Jale, na levu stranu kre\u0107e se uz brdo gde po\u010dinje Goli Brijeg, dok se na desnu stranu ulica produ\u017eava niz  […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[373],"tags":[],"class_list":["post-67462","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-19-no-4-2024-october","contributor-vera-mujbegovic","volume-19-no-4-2024-october"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67462","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67462"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67462\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":67511,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67462\/revisions\/67511"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67462"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67462"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67462"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}