{"id":67458,"date":"2024-10-19T16:44:52","date_gmt":"2024-10-19T23:44:52","guid":{"rendered":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/?p=67458"},"modified":"2025-01-18T05:18:51","modified_gmt":"2025-01-18T13:18:51","slug":"foreword","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/volume-19-no-4-2024-october\/foreword\/","title":{"rendered":"Tuzla moje mladosti, Re\u010d unapred"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

Sasvim neo\u010dekivano, ali tiho i postojano, grad je po\u010deo da tone. Razume se, on nije tonuo svuda podjednako, niti u svim svojim delovima. Bilo je to podzemno i podmuklo razaranje, kome se nije mogao sagledati kraj. Po\u010dinjalo je obi\u010dno time \u0161to se vrata ili prozori nisu mogli zatvoriti, pojavljivale su se pukotine, otpadao je kre\u010d i malter. \u201eUve\u010de smo zatvorili ku\u0107na vrata\u201c \u2013 moglo se \u010duti s raznih strana \u2013 \u201ea ujutro ih nismo mogli otvoriti\u201c. Podzemne vode i unutra\u0161nje \u0161upljine \u2013 tajni putevi soli i slane vode \u2013 uvla\u010dili su u svoju utrobu zgrade, naseobine, ulice i cele \u010detvrti. Ku\u0107a porodice Andri\u0107 na putu ka Slanoj banji, sazidana uo\u010di rata, postala je merljivi pokazatelj mese\u010dnog i godi\u0161njeg tonjenja, po\u0161to je tonula ravnomerno, celim svojim temeljom. Tokom posleratnih decenija razaranje je dobijalo obrise elementarne katastrofe. Jedne zgrade su raseljavane i pra\u017enjene, a druge su se gradile da bi primile stanare iz ku\u0107a obele\u017eenih bojom tonjenja. Uprava za tonjenje postala je najzna\u010dajnija ustanova u gradu koji je gubio svoj prvobitni oblik. Delovi grada iz predratnog vremena, koji su \u010dinili okosnicu urbane celine, postepeno su nestajali i pretvarali se u zatravljene povr\u0161ine, vi\u0161e ili manje smisleno uredjene. Jedan za drugim nestajali su simboli grada, gradske sredi\u0161nje ta\u010dke, gradjevine koje su davale pe\u010dat i ton, i \u010dinile njegov kulturnoistorijski ambijent. Hotel \u201eBristol\u201c, visoka i ponosna gradjevina u samom centru, na glavnoj ulici, sa prostranom kafanom i bioskopom, sru\u0161en je, a mine kojima su razbijani njegovi temelji i zidine odjekivali su u glavama \u017eitelja kao udarci u samo srce i ki\u010dmu grada. Okru\u017eni sud, Dom kola srpskih sestara, Kameni sud, Oficirski dom, zgrada Vojnog okruga, Zanatska \u0161kola, Sekuli\u0107eva stambena zgrada sa knji\u017earom i cela Srpska varo\u0161, dospele su na \u017ealosnu listu gradjevina osudjenih na smrt i javno pogubljenje. U to vreme jedan prijatelj mi re\u010de: \u201eKad nam sru\u0161e Gimnaziju \u2013 vi\u0161e ne\u0107u i\u0107i u Tuzlu\u201c. Do\u0161ao je i taj tu\u017eni dan \u2013 nestalo je veliko \u017euto zdanje gimnazije, a sa njime i deo nas i na\u0161e mladosti.<\/p>\n

Tonjenje, magi\u010dno i sudbinski neporecivo odredjenje svega onog \u0161to tone, bilo je od 60-ih godina tako naglo i sveobuhvatno, tako da je razorna snaga zahvatila vi\u0161e nego \u0161to se moglo o\u010dekivati. Vremenom je tonjenje izazvalo takve promene konfiguracije i izgleda grada, da su mnogi koji nisu bili decenijama u gradu, pri susretu sa izmenjenom slikom grada dobijali \u0161okove, a onaj ko bi se nekim slu\u010dajem posle dugo godina vratio u svoj rodni grad, neke delove ne bi mogao vi\u0161e da prepozna.<\/p>\n

Ru\u0161enje je izazivalo bolne reakcije, jer je svaka ku\u0107a krila mno\u0161tvo uspomena \u2013 dragi likovi koji su naslonjeni na prozore gledali na ulice, fasade zgrada koje su \u010dinile ukras grada, dvori\u0161no zelenilo oko ku\u0107a koje je zajedno sa  njima nestajalo.<\/p>\n

Jo\u0161 se nije na\u0161ao pisac koji bi detaljno opisao Tuzlu, kao \u0161to je to u\u010dinio D\u017eems D\u017eojs, pouzdani putovodja po Dablinu. D\u017eojs je opisao svoj \u201edragi, prljavi Dablin\u201c, tako verno, da bi ga i posle zemljotresa mogli rekonstruisati prema njegovom nacrtu. Kao takav on nikada ne\u0107e nestati iako je, u stvari, grad potpuno izmenio svoj lik. Pisac je napisao svoj grad. Kakva \u0161teta da se nije na\u0161ao pisac koji bi staru Tuzlu, koja ina\u010de propada u nepovrat tonjenja i erozije tla, o\u017eivotvorio putem slova i sa\u010duvao ga za istoriju. Tuzla kakvu je pamtimo neizmerno se razlikuje od dana\u0161nje razglednice Tuzle. Grad je bio jasno omedjen, skladno izgradjen, bez prevelikih kontrasta, sa uredjenim centrom i kompaktnim, izdvojenim naseljima; kvartovima poleglim po blagim, brdovitim padinama, koje su se spu\u0161tale prema koritu re\u010dice Jale \u2013 do industrijskih predgradja Tuzle, ka Kreki, Bukinju, Moluhama, odakle se izlazilo u \u010distu prirodu.<\/p>\n

Grad je postepeno izlazio iz svog le\u017ei\u0161ta. Nevidljive opruge koje su ga dr\u017eale utemeljenog i definitivnog, ra\u0161rafile su se, i njegovi obrisi utkani u na\u0161u du\u0161u i pam\u0107enje po\u010deli su da menjaju svoj lik. Svakim dolaskom u grad, sa u\u017easom smo mogli da ustanovimo \u0161ta je oti\u0161lo u nepovrat \u2013 stvarali su se brisani prostori, praznine bez smisla i logi\u010dke povezanosti.<\/p>\n

Vreme je \u010dinilo svoje, pa je do\u0161lo do onog momenta kad se \u010dovek mogao zapitati, kako se zvala moja ulica – trenutak kad je osetio potrebu da napi\u0161e ono \u0161to je zapamtio o tim i\u0161\u010dezlim ulicama. Na razmedju izmedju grada kakav je nekada bio i novog rasporeda koji je nastajao, javila se ideja da napi\u0161em svoju viziju \u201estare Tuzle\u201c.<\/p>\n

Tonjenje, zaborav, nestanak ljudi, i kao poslednja kap zlosre\u0107ni dru\u0161tveni preokret i rat u Bosni, naveli su me, iako nisam imala spisateljske sklonosti, da zabele\u017eim i posvedo\u010dim o gradu, i, pre svega, o ljudima kakvi su nekad bili i ostali u mom pam\u0107enju.<\/p>\n

Da bi se \u010duli glasovi prohujalog vremena i njegove skrivene poruke, mora se o\u017eiveti se\u0107anje na to vreme u svim detaljima i zapam\u0107enim \u010dinjenicama, kako bi sa\u010duvali od nestajanja ve\u0107 i\u0161\u010dezle vrline: \u017eivot u zajedni\u0161tvu, toleranciju, patrijarhalnu pristojnost i uva\u017eavanje \u010doveka.<\/p>\n

Stoga je te\u0161ko razre\u0161iti nedoumicu kako da \u010dovek napi\u0161e se\u0107anja na detinjstvo. Da li da pomno rekonstrui\u0161e svaki zapam\u0107eni detalj i svaku osobu vrednu pa\u017enje, ili pak, da se prepusti ma\u0161ti na osnovu zapam\u0107enog, iznutra do\u010dara atmosferu i i\u0161\u010dezli svet. Kako za ovu drugu, lep\u0161u, literarnu varijantu nisam prirodno obdarena, odlu\u010dila sam se da podjem putem rekonstruisanja \u010dinjenica, sa \u0161to ve\u0107om mogu\u0107om verodostojno\u0161\u0107u, kako bi onda ovo pisanje postiglo bar jedan cilj \u2013 ta\u010dnost faktografije i obuhvatnost podataka.<\/p>\n

Kad pi\u0161u se\u0107anja, ljudi, ipak, najvi\u0161e pi\u0161u o sebi. Moja \u017eelja je bila da \u0161to manje pi\u0161em o sebi, a \u0161to vi\u0161e o onima koji nisu mogli da ostave pisani trag, niti mogu vi\u0161e da govore, da bi se, prelomljeni kroz moju de\u010dju svest i se\u0107anje, prikazali profili njihovih nezaboravnih li\u010dnosti.<\/p>\n

Francuski travar Maurice Mess\u00e9gu\u00e9, zaljubljenik u bilje i svoga oca, u knjizi \u201eO ljudima i travama\u201c, rekao je: \u201eU na\u0161em se kraju ka\u017ee da reka ostaje nepoznata, sve dok joj se ne otkrije izvor. Meni je izvor otac … Bistar je to i sve\u017e izvor, raspevani izvor, okru\u017een divljim biljem, oporim i ne\u017enim. Njemu dugujem sve \u2013 ljubav prema \u017eivotu, svoje znanje i uspeh. On je obele\u017eio ceo moj \u017eivot, koji postaje shvatljiv jedino kad se shvati moja ljubav prema njemu\u201c.<\/p>\n

Bila bih u stanju da u celini potpi\u0161em ovaj citat u punoj saglasnosti sa ovde re\u010denim, s tim \u0161to bi jedina promena mogla da bude, umesto \u201eokru\u017een divljim biljem\u201c, \u201eokru\u017een bebama i malom decom\u201c.<\/p>\n

Ovi redovi su ispisani sa \u017eeljom i namerom da se, pored ostalog, o\u017eivljavanjem se\u0107anja na zajedni\u010dki provedene dane u Tuzli, na neki na\u010din odu\u017eim \u010doveku kome su u \u010detrdesetdrugoj godini ostra\u0161\u0107eni sunarodnjaci oduzeli \u017eivot. Stoga sa sigurno\u0161\u0107u mogu re\u0107i da su prvih 15 godina mog \u017eivota, sre\u0107no doba ispleteno zlatnim nitima detinjstva, ozareno svetlosnim o\u010devim likom, najsre\u0107niji deo mog \u017eivota koji vi\u0161e nikada nije dostignut.<\/p>\n

Otuda je detinjstvo bilo i ostalo \u2013 moj svetionik.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"

Vera Mujbegovi\u0107 sa ocem, dr Mustafom Mujbegovi\u0107em,u tuzlanskom stanu, 1939<\/p><\/div>\n

 <\/p>\n

<\/p>\n

\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
Napomena: Vera Mujbegovi\u0107 je ro\u0111ena 1927. u Zagrebu. Osnovnu \u0161kolu i gimnaziju je poha\u0111ala u Tuzli, gde je \u017eivela do 1947. Studirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1947. do 1951., a doktorirala u Ljubljani 1965. sa temom iz novije nema\u010dke istorije. Do 1980. je radila kao nau\u010dni saradnik u Institutu za me\u0111unarodi radni\u010dki pokret u Beogradu.<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sasvim neo\u010dekivano, ali tiho i postojano, grad je po\u010deo da tone. Razume se, on nije tonuo svuda podjednako, niti u svim svojim delovima. Bilo je to podzemno i podmuklo razaranje, kome se nije mogao sagledati kraj. Po\u010dinjalo je obi\u010dno time \u0161to se vrata ili prozori nisu mogli zatvoriti, pojavljivale su se pukotine, otpadao je kre\u010d i malter. \u201eUve\u010de smo zatvorili  […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[373],"tags":[],"class_list":["post-67458","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-19-no-4-2024-october","contributor-vera-mujbegovic","volume-19-no-4-2024-october"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67458","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67458"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67458\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":67508,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67458\/revisions\/67508"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67458"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67458"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67458"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}