<\/p>\n
Nekada, pre rata, slu\u0161ali smo mnogo o tome kako je na\u0161a zemlja lepa i bogata. Slu\u0161ali smo pri\u010de kako je lepo provoditi prole\u0107e na moru, leto na Bledu i zimu u skijanju po slovena\u010dkim i bosanskim planinama. Radni ljudi hladno su slu\u0161ali pri\u010de o tim njima nepristupa\u010dnim prirodnim lepotama isto tako kao sto su slu\u0161ali o bogatstvu zemlje u kojoj siroma\u0161no \u017eive. Od prirodnih lepota radnik u gradu mogao je videti samo reklamne fotografije po putni\u010dkim biroima, a od pri\u010da o bogatstvu nije imao nikakve koristi: ni\u0161ta od toga nije bilo njegovo. Vlastodr\u0161ci stare Jugoslavije prodavali su sve: i sirovo bogatstvo i lepotu na\u0161e zemlje. Trgovali su sva\u010dim: i na\u0161im rudnicima–na par\u010de i \u0111uture, i nasom p\u0161enicom, i na\u0161om radnom snagom, i prirodnim lepotama, pa su \u010dak, potpuno bestidno, trgovali i zaostalo\u0161\u0107u svojih “podanika.”<\/p>\n
U turisti\u010dkim prospektima od pre rata, Bosna i Hercegovina reklamirane su pod naslovom “Orijent u Jugoslaviji.” I da ne bi tamo neko, ko se prezasitio glavne svetske turisti\u010dke atrakcije–kockarnice u Monte Karlu, i sedenja u pletenim foteljama po terasama mondenskih letovali\u0161ta, mo\u017eda posumnjao: otkud u jednoj evropskoj zemlji, na naju\u017eoj periferiji zrelih kapitalisti\u010dkih dr\u017eava da se tako konzervi\u0161e primitivizam ljudi i prirode, kad se zna u svim nema\u010dkim, engleskim, belgijskim i tako dalje bankama da moderni instrumenti–\u010dek i akcija–funkcioni\u0161u potpuno moderno i u toj zemlji? Da ne bi, dakle, takvo jedno iskustvo o zemlji Jugoslaviji, sa bogatim rudnicima i trzi\u0161tima, no kojima su vec sme\u0161tene sve stranokapitalisti\u010dke tezge, ulilo nevericu stranim turistima–prospekti su ih na sve na\u010dine, i slikama i tekstom, uveravali da \u0107e iz evropskih centara direktnim brzim vozovima, ovde u kraljevskoj Jugoslaviji, uleteti pravo u Srednji vek. Slike su, zato, prikazivale: na ulicama zaostalost, nepismene \u017eene i ljude, fere\u0111e, krivudave uli\u010dice bez kanalizacije, minareta, stare \u010desme, i bakarno posu\u0111e, srednjevekovne zanatlije, koji povazdan sede podvijenih nogu pred \u010depencima, a begove i drugu “orijentalnu” gospodu pred kafanama, dok iza isturenih crnih re\u0161etaka na prozorima uzdi\u0161u skrivene haremske lepotice…Sve je to zaostalo, to je ta\u010dno, nagla\u0161avau izme\u0111u redaka stari prospekti–i nepismeno i nekulturno, nema kanalizacije ni vodovoda, to se, dodu\u0161e, u ovim stisnutim naseljima, koja vam predla\u017eemo da vidite, sukobljava s higijenom, ali: mi negujemo tu nazadnost kao “retku svojstvenost,” zbog koje se Bosna i Hercegovina naziva “jugoslovenskim Orijentom.”<\/p>\n
Bosna? To je–izvolite to zabele\u017eiti u svoju putnu bele\u017enicu pod datumom 1938 godine–to je patrijarhalni Orijent i ja vam, u svojstvu zvani\u010dnog vodi\u010da, pokazujem samo fragmente bosanske egzotike, kao karakteristike, po kojoj je ovaj brdoviti kraj, tako smo evo naveli u prospektu, prvoklasna atrakcija za strance. Orijent, takore\u0107i, u centru Evrope! Kololonijalna egzotika i kolorit kolonije odmah tu, na domet i dohvat hipermodernih kapitalisti\u010dkih dr\u017eava…Za\u0161to ima toliko nepismenih? Oprostite, ali to ne spada u prospekt! Drvena ralica? No, pa i to je ta egzoti\u010dna svojstvenost!<\/p>\n
*<\/p>\n
Hlade\u0107i se tim starim prospektom iz staroga veka, naime iz davne 1938 godine, putnici su stigli u Slavonski Brod, ukrcali se u male vagone i povezli se uskotra\u010dnom <\/span>\u017eeleznicom kroz Bosnu. Njih dvojica–stari turist i stari vodi\u010d uglavili su svoja poprsja u okvire vagonskih prozora i stali da posmatraju pitome pejsa\u017ee obra\u0111enih njiva. Zmirkaju\u0107i jako kratkovidnim o\u010dima, stari vodi\u010d, anga\u017eovan po liniji starih veza, osecaju\u0107i se u svom starom svojstvu, neprestano je pri\u010dao:<\/p>\n “\u010cujete li, gospodine, kako krckaju vagoni? No, eto! To je stara Bosna. Ja vam garantujem: Bosna je divna! Sva je naro\u010dita. Njena lepota je ba\u0161 u tome sto je–devi\u010danska. Nije podlegla civilizaciji. \u017delezni\u010dkih pruga ima, razume se, samo najneophodnijih. Tek toliko da se mo\u017ee izvoziti po \u0161to\u0161ta. Mi imamo smisla za \u010duvanje patrijarhalnosti.<\/p>\n Ispru\u017eio je tanku, zakr\u017eljalu ruku kroz prozor i uzviknuo:<\/p>\n “Gledajte, \u010dobanica!”<\/p>\n Stari turist, obo\u017eavalac divljih lepota, znala\u010dki se zagleda u devojku kod ovaca kao u centar so\u010dno zelenog pejsa\u017ea, koji promi\u010de u suprotnom pravcu voza, i namr\u0161ti se:<\/p>\n — Pa ona ima knjigu u ruci!<\/p>\n — Ni\u0161ta to, ni\u0161ta to, — umirivao ga je stari vodi\u010d, — to je sanovnik sa slikama. U \u0161arene slike zagledala se \u010dobanica!<\/p>\n Stari turist uvu\u010de malo glavu i za\u017emiri. Do\u0161ao je da ovde, posle toliko raznolikih vesti tamo, li\u010dno i na licu mesta proveri kako zapravo stoji stvar sa tom iznenada slavnom zemljom. Dremovan, putuje on evo drugi dan kroz zemlju Jugoslaviju i, spu\u0161taju\u0107i samouveren osmeh u obe\u0161ene zareze na krajevima tankih usana, dosad je utvrdio: \u017eeleznice rade kao i pre rata, svi su mostovi tu; u vozu sede putnici, neko jede, neko drema, neko peva, pu\u0161i, \u010dita novine, kondukter dubokomirnodopskim glasom izvikuje stanice, ljudi se nekako spokojno-zaposleno razilaze sa perona…Zna\u010di: la\u017ene su pri\u010de o tome kako je u ovoj zemlji sve sru\u0161en. Jer, otkud bi ovi evropski provincijalci mogli ovako brzo da uspostave saobra\u0107aj i daju tako veseo — radan izgled zemlji za svega dve godine? \u010cuo je tako, na primer, od nekog fanatika da je \u017eelezni\u010dka stanica u Slavonskom Brodu bila sva sru\u0161ena i da su putnici, \u010dekaju\u0107i voz, sedeli na hrpama cigle. Ho, da, primitivci uvek preteruju, on je malopre svojim o\u010dima video da to nije istina. Brodska stanica je tu i mo\u017ee se re\u0107i, sasvim pristojna stanica. U redu, dakle. Sve je po starom. Evo, na bosanskim njivama, kao i pre, ma\u0161u \u0161irokim li\u0161\u0107em dobro porasli kukuruzi. Eno jedna orijentalka: zakukljena \u017eena vodi za ruku bosonogog de\u010dka pra\u0161njavim drumom u naselje daleko od pruge.<\/p>\n Taman je putnik, stari turist, a zadovoljstvom utvrdio da je Bosna ostala, prema starim prospektima, muzej orijentalnih primitivnosti, kad se od Doboja, mirne slike pejsa\u017ea uskome\u0161ase. Dolinu reke Bosne, \u010das s jedne, \u010das s druge strane, u pravilnim razmacima, priti\u0161li mladi ljudi–mladi\u0107i i devojke, s krampovima, lopatama, a\u0161ovima. Krampaju, kopaju, odvaljuju stene, seku, prevoze, smeju se, tr\u010de, pevaju; na kamenu, po nasipima i lepo ure\u0111enim logorima ispisali svoje parole; ponegde, evo se lepo vidi iz voza, sede na zemlji kao u \u0161kolskim klupama i slu\u0161aju predavanja…<\/p>\n “Koji su ovo \u0161to kvare ovu surovu lepotu prirode?”<\/p>\n “Eto, omladinci…Kao krivac promuca stari vodi\u010d.<\/p>\n A tako! To je, dakle, ta \u010duvena jugoslovenska omladina koja tako opasno zvecka radnim alatom i knjigama!<\/p>\n Zadivljeni putnik stajao je sad na levoj obali reke i ose\u0107ao se u radnom mravljaku. Stajao je, najpre, zanet, bez misli. A onda poku\u0161ao da re\u0161i: \u0161to je to \u010dudno, neobi\u010dno i nepoznato \u0161to ga je privuklo za ovo mesto i zbunilo? Video je on i dosad gra\u0111enje \u017eelezni\u010dkih pruga i u kolonijama i u metropolama, ali to je sve bilo jednostavno gra\u0111enje saobra\u0107ajnog objekta. Njega grade normalni, mrzovoljni radnici. A \u0161ta je ovo ovde? Ovo nije samo saobra\u0107ajni objekt. Pa \u0161ta je to? \u0160ta \u0107e to desilo? Ovo je Bosna, a opet nije Bosna!<\/p>\n Evo, planine su one iste stare planine, na \u010dijim su visinama tamni \u010detinari, a dole veselo-zelene bukove \u0161ume. I reka Bosna <\/span>je ista. Evo je, te\u010de prili\u010dno brzo koritom, koje je odavno prona\u0161la, \u017eubore\u0107i na preprekama, izme\u0111u visokih brda. Zaobilazi ona planine, krivuda udno njihovih padina i odlazi, poslovna i vesela, k Savi. Na uskom pojasu ravnice, koju je ostavila du\u017e svoga toka, napravljena je, davno, uskotra\u010dna \u017eeleznica! Njome klize mali vagoni–mali za one koji su navikli na ve\u0107e–i prenose ugalj i ljude.<\/p>\n Decenijama \u0161kriputali su ti vagon\u010dici pored reke Bosne, izvla\u010de\u0107i iz zemlje dobra, a ne donose\u0107i zamenu za te vrednosti. Gore na klisuri, sedeo je \u010dobanin, deljao od vrbove mladice sebi sviralu, jeo grumen hladne pure, \u010de\u0161ao se crnim noktima i u pete, raspucale od bosotine, utiskivao rastopljen loj. Dole, u ravnici, njegov otac je te\u0161ko i sporo orao drvenom ralicom. \u010cuvao je on dugo svoje blago, celo detinjstvo, a kad je stasao u mladi\u0107a, prihvatao je one iste rukunice drvenog pluga; ujesen, kad stigne kukuruz, odnosio je tu svoju osnovnu hranu gore, kozjim putanjima, u svoje obitavali\u0161te, visoko u planini: be\u017eao je od zulum\u0107ara. Danas, te ku\u0107e, \u0161to se bele planinskom zelenilu, bude misao da su ih ljudi gradili visoko i daleko samo zato \u0161to je svako \u017eeleo da ima vi\u0161e sunca i vazduha, da \u0161iri prostor puca ispred njegovih o\u010diju kad stane na svoj ku\u0107ni prag. Vadici su bili brda i uvale, \u0161uma i daleka ravnica. <\/span>Priroda, lepa i surova, zatvorenih nedara, \u0161krta. Bila je to njihova zemlja, zemlja \u010dobana i ora\u010da, zemlja porobljene raje, argata i fukare, u \u010dijim se o\u010dima odra\u017eavala slika te sirove i surove lepote i tinjala mrka \u017eelja za slobodom.<\/p>\n Dole, cestom, pet stotina godina prolazili su turski osvaja\u010di, begovi, pa\u0161e i age, vlasnici kmetova, gospodari raje; prolazili su, zatim, austrijski \u017eandarmi, sa \u0161arjenim perjem na crnim cilindrima, pa posle isti takvi bez petlovog perja za kapama.<\/p>\n Bosanci su slu\u0161ali pri\u010de o bogatoj Bosni, o nekom skrivenom blagu tu u njoj, u njihovoj postojbini; gledali kako se tom uskotra\u010dnom \u017eeleznicom samovoljno odnosi to njihovo bogatstvo, i odlazili, iz te bogate zemlje, da tra\u017ee hleba. Iz Bosne su polazili kosci u Slavoniju da na tu\u0111im njivama sla\u017eu otkose. I\u0161li su i dalje: na Rajnu i u Ameriku, u Francusku i Belgiju, da u tu\u0111im fabrikama prera\u0111uju sirovine odnete iz njihove zemlje.<\/p>\n Putnik je dugo stajao i gledao u Zenicu, iznad koje se di\u017ee dim iz svih industriskih dimnjaka; stajao je dugo i gledao kako se izmenjuju smene radnika i, na jednom od radili\u0161ta Pruge, pored tog industriskog centra, ponovo dugo posmatrao radnike kakve nikad dosad nije video.<\/p>\n — I sve je to dobrovoljna radna snaga! — \u010dudio se \u010dovek iz staroga sveta.<\/p>\n — Nismo mi radna snaga, nego snaga radnog naroda — ljubazno je objasnio strancu stasit mladi\u0107 s minerskom lampom na grudima. Jeste, mi omladinci gradimo prugu. Za devet meseci — 230 kilometara. Da, imate pravo, \u010dudne su to cifre — prema starima. Na primer, deo ove pruge kojom ste stigli ovamo u Zenicu, naime njenih 87 kilometara gradila je Austro-Ugarska carevina ravne tri godine. A Kraljevina Jugoslavija sagradila je u Bosni i Hercegovini za 22 godine svega 210 kilometara pruge…Mi \u0107emo, za pet godina, po na\u0161em planu izgraditi jo\u0161 nekoliko pruga, zatim: hidrocentrale, fabrike, otvoriti nove rudnike…Ukratko, za pet godina Bosna \u0107e biti industriska zemlja.<\/p>\n — A odakle ste vi, mladi\u0107u?<\/p>\n — Ja? Odavde. A onaj tamo, isto miner, on iz Hrvatske. Onaj sto mu pri\u0111e je iz Makedonije. <\/span><\/p>\n Stranac se stao ogledati oko sebe: a gde je Bosna? Ona stara nepismena Bosna, \u010dija je neprosve\u0107enost bila toliko ugodna eksploatatorima ugljenokopa i \u0161uma; ona Bosna \u010dija je nazadnost reklamirana kao turisti\u010dka atrakcija za strance, i njeni stanovnici s fesovima i fere\u0111ama, s gunjevima i likovim opancima kao pitomi stanovnici u predelima, kojima po prirodnim lepotama nema nadaleko ravnih. Ovo nisu oni ljudi iz starih prospekata, \u0161to su po ceo dan skr\u0161tenih nogu i ruku eglenisali i kafenisali, a uve\u010de, “kad kroz mahale fenjere zapale” po celu noc a\u0161ikovali po kapid\u017eicima. Ovaj mladi\u0107 \u0161to otr\u010da od njega i \u0161to mu je, zastaju\u0107i za \u010dasak, govorio sta je sve planom predvidjeno da se uradi u njegovoj republici, nije onaj nezainteresovani radnik kakav je prisiljen da bude najamnik u kapitalisti\u010dkim zemljama. Ovo je nova li\u010dnost na radu, politi\u010dki subjekt, dr\u017eavnik.<\/p>\n Orijentalne romantike, dakle, tu vi\u0161e nema. Ovi mladi ljudi, koje je dosad video du\u017e Pruge i u Zenici, civilizuju divlju krasotu zemlje Bosne i rade na svojoj ekonomskoj nezavisnosti.<\/p>\n U dno ovih gorostaskih brda, kroz \u010dije klisure te\u010d radosna reka boje bukovih \u0161uma i \u010detinara, vijuga uskotra\u010dna \u017eeleznica, a do nje \u0107e, krajem ove godine, paralelno po\u0107i normalan evropski kolosek. Tada \u0107e ovi \u010darobno lepi krajevi biti jos lep\u0161i i pristupa\u010dniji.<\/p>\n *<\/p>\n Od Bosne iz starih vremena ostale su prirodne lepote ove izrazito planinske oblasti, bogate rekama koje, bore\u0107i se za svoje tokove, lukavo zaobilaze planine i ve\u0161to se provla\u010de kroz klisure, prave\u0107i najlep\u0161e slike u prirodi. Ostale su zidine i gradovi iz ranog i kasnijeg Srednjeg veka. Eto tu, pored novog tunela “Vranduka”, koji je probila nova omladina u starom masivu, di\u017ee se staro, najprkosnije ljudsko naselje koje \u010dovek mo\u017ee da zamisli: stari grad Vranduk. On se popeo, sa svojim ku\u0107ama, stisnutim jedna uz drugu, na vrh Bosnine klisure i odatle, ko\u010doperno, sa samog ruba najvi\u0161eg grebena, jo\u0161 od 1410 godine slu\u0161a kako duboko ispod njega proti\u010de reka Bosna. Iz tog prvog reda gledali\u0161ta, iznad glavnog puta kroz Bosnu, posmatrao je on vekovim razne prolaznike: turske vojnike, begove i sirotinju raju, a zatim, 1878 austro-ugarske okupatore, koji su u\u0161li u Bosnu kao perjanici osvaja\u010da zaostalih balkanskih zemalja; oni su imali mandat da “umire” Bosnu, pod parolom: “Nepismenost i zaostalost su uvek saveznici reakcije.” Ali po\u0161to ti divlji “Bo\u0161njaken” imaju bun\u0111isku narav i sve ne\u0161to gun\u0111aju da Bosna nije ni turska ni austriska, nego njihova, dosetljivi cesarsko-kraljevski-apostolski zapovednik Bosne Fon Kalaj je rekao: “Alzo gut, ne propinjite se na prste o\u010dekuju\u0107i ne\u0161to sa Istoka, vi ste ne\u0161to zasebno. Va\u0161 jezik nije ni srpski, ni hrvatski, a sa\u010duvaj bo\u017ee srpskohrvatski, nego — bosanski! Na tom svom ro\u0111enom jeziku lep se vi sva\u0111ajte izme\u0111u sebe, jer ste vi, um gotesvilen, tri vere, i u ime bo\u017eje, glo\u017eite se izme\u0111u sebe! Take \u0107ete se manje brinuti o civilizatoru-okupatoru.” Pod sli\u010dno prosvetnom metodom nastavili su da vladaju i gazda\u0161i jugoslovenske monarhije. Dok je pod turskim ropstvom “doma\u0107a bur\u017eoazija na petu paru u\u010destvovala u eksploataciji svog sopstvenog naroda” (Masle\u0161a), doma\u0107a bur\u017eoazija kraljevske Jugoslavije bi\u0107e da je za ve\u0107i bak\u0161i\u0161 u\u010destvovala u eksploatisanju svog sopstvenog naroda. Eksploatatori su se menjali, a narod je ostajao da trpi, sve dok nije ustao i iz “egzoti\u010dne” zemlje Jugoslavije proterao sve okupatore i sve eklsploatatore.<\/p>\n *<\/p>\n — Slu\u0161ajte, — rekao je stari turist starom vodi\u010du, — ovde mora biti da se ne\u0161to krupno desilo! \u0160ta se to desilo?<\/p>\n — Pa… Poku\u0161ao je ne\u0161to stari vodi\u010d, i na kraju priznao: — Ne znam, \u0161ta se desilo, nisam dolazio nekoliko godina ovamo. Znate, u Bosni je jako pucalo za vreme okupacije.<\/p>\n Ne, ovde nema stare Bosne. A mo\u017eda je to samo zbog pruge. Pruge, zna se, donose sobom velike promene.<\/p>\n Na\u0161i putnici po\u0161li su dalje, u Sarajevo. Ali ih je svuda pratio novi rad. Natmureni stari vodi\u010d razvedrio se malo tek kad su se na\u0161li na bregu iznad Sarajeva, i uzviknuo:<\/p>\n — Gledajte lepotu!<\/p>\n Panorama Sarajeva bila je ista kao i pre: grad sa belim zdanjima, tornjevim i minaretima, sasuo se odnekle sa tamnih planina u zelenu kotlinu kojom proti\u010de re\u010dica Miljacka. Turist je stajao dugo, o\u010daran, iznad \u010dudesne slike grada i poku\u0161ao da odgonetne: \u0161ta je to \u0161to \u010dini taj \u010darobni izgled, zbog \u010dega je ovaj grad tako slikovit? I setio se: tu dubinu daju planine u bli\u017eoj i daljoj pozadini: Trebevi\u0107, Igman, Treskavica, Bjela\u0161nica. Zatim je po\u0161ao dole, u Sarajevo, da tu divnu njegovu sliku razgleda u delovima. Ali, pribli\u017euju\u0107i im se, slike su se rastapale u obi\u010dne evropske ulice centra grada, od kojih su, iznenada, plazile uzbrdo male i krivudave uli\u010dice.<\/p>\n Evo — <\/span>Ba\u0161\u010dar\u0161ija! Stara Bosna usred Sarajeva! To je taj centar “jugoslovenskog Orijenta”. Evo malih, krivudavih uli\u010dica i, — turist iz starog sveta zastao je, ugodno iznenadjen. Pred njim je bila slika iz davne pro\u0161losti. Na stoli\u010di\u0107i sedeo je nepomi\u010dno star\u010di\u0107, sme\u017eurana izdu\u017eena lica, boje po\u017eutelih starinskih zapisa. Stara\u010dke o\u010di, pogledom iz davnina, mutno su gledale mimo prolaznika, dugi, meko\u017euti prsti mirovali su na kolenima. Ovaj efendija sedi tako nepomi\u010dno ve\u0107 pet stotina godina, iza njega — doba begova i kmetova, argat i fukara; u ogra\u0111enoj ba\u0161ti miri\u0161u zumbuli, a “u hladu jasmina, s ibrikom u ruci, staja\u0161e Emina”. Strancu se \u010dinilo da ta figura na stolici miruje u Ba\u0161car\u0161iji u filosofskoj rezigniranosti samo kao pretstavnik starine. No, eto, ona je tu, egzoti\u010dna Bosna. Ako se sad te opu\u0161tene usne maknu, pote\u0107i \u0107e reci u stilu stare neradne orijentalne otmenosti. Stranac je s po\u0161tovanjem pri\u0161ao starcu i lagano prstima takao mu rame. Od tod dodira star\u010di\u0107 se maknuo i — cela slika je nestala, rasula se iz predja\u0161njeg oblika. <\/span><\/p>\n — Tre\u0161nje su se po deset dinara! Slatke tre\u0161nje!<\/p>\n Prodava\u010d vo\u0107a u Ba\u0161\u010dar\u0161iji neo\u010dekivano \u017eustro ispru\u017eio je ruku za hartijom, i ko\u0161\u010datim prstima, skvr\u0107enim od starosti, po\u010deo da grabi tamnocrvene tre\u0161nje. Iza njega sjapio je crni \u0107epenak, pun memle.<\/p>\n — Sve je to puno memle i sve \u0107emo to ukloniti, — obja\u0161njavao je mlad in\u017eenjer urbanisti\u010dki plan grada. Tamo, vidite, bi\u0107e nova prilazna stanica \u0161irokog koloseka, nove zgrade oko nje i\u0107i \u0107e u visinu. U podno\u017eju Trebevi\u0107a gradi se nekoliko stotina ku\u0107a svaka za po jednu porodicu radnika industrije koja se podi\u017ee u blizini…Novi plan grada sa\u010duva\u0107e arhitektonske spomenike i kolorit onog specifi\u010dnog Sarajeva. Ostavi\u0107e se izvesne ulice, mahale, koje su tipi\u010dno bosanske i pojedine zgrade koje imaju elemente bosanske arhitekture. Ali u svemu tome, razume se, odlu\u010duju\u0107u re\u010d ima higijena. Turist \u0107e u Sarajevu na\u0107i arhitektonske spomenike i sve predmete doma\u0107e radinosti: rezbarije u bakru i drvetu, vezove i \u0107ilime, ali Sarajevo ne\u0107e biti grad koji, zbog nekakve egzotike, treba da trpi nezdrava naselja. U njemu \u0107e biti znanstveno sa\u010duvana starina, ali starina samo u predmetima, ne u ljudima.<\/p>\n Po\u0161to su se na\u0161etali kroz grad i oko grada i sa svake uzvi\u0161ice ponovo se divili slikama koje grad pru\u017ea, i po\u0161to su se naslu\u0161ali raznih brojeva i mera; kilometara, tona, te\u010dajeva, procenata, kubika, koji se jate nad starom Bosnom i kao ptice ra\u0161irenih krila sle\u017eu u nove puteve, ugalj, nasipe, useke i ljude koji se opismenjavaju, — stari turist je za\u017eeleo da razgovara s nekim ko stanuje i \u017eivi u planini, daleko od ovih zaraznih centara, gde je, na nekakav neshvatljivo brz na\u010din, nestalo iz du\u0161a ljudi svega onoga \u0161to je Bosnu \u010dinilo naro\u010ditom! Uputio se na Romaniju, divnim gorskim alejama, izme\u0111u stena ukra\u0161enih zelenim grmljem. Gore, na vrhu, stari vodi\u010d je uzviknuo:<\/p>\n — Aha! Divno!<\/p>\n Taj njegov uzvik izazvala je ovakva slika:<\/p>\n Na \u0161irokom platou, kod stada ovaca, sedeo je gologlav de\u010dak, sam, pevu\u0161io ne\u0161to deljaju\u0107i no\u017ei\u0107em par\u010de srveta. “Divno”! Stari vodi\u010d kona\u010dno je bio zadovoljan \u0161to mo\u017ee starom turistu pru\u017eiti pejsa\u017e sa \u010dobaninom kao egzoti\u010dnom figurom.<\/p>\n — U svesti ovog \u010dobanina, — tuma\u010dio je stari vodi\u010d koji je iznenada zivnuo, — u njegovoj svesti bi\u0107e da postoje sam najprimitivnije pretstave o \u017eivotu i svetu.<\/p>\n — No, \u0161ta je mali? — postavili su pitanje de\u010daku, ne da \u010duju odgovor, nego da o\u017eive figuru u pejsa\u017eu. <\/span><\/p>\n De\u010dak podi\u017ee glavu, sinu o\u0161trim pogledom, razgleda malo do\u0161ljake i re\u010de otezu\u0107i:<\/p>\n — Dobar dan. <\/span><\/p>\n — No, kako je?<\/p>\n — Sad dobro — odgovori de\u010dak posmatraju\u0107i do\u0161ljake i lagano ustade.<\/p>\n — Kako sad? A pre?<\/p>\n De\u010dak se nasme\u0161i.<\/p>\n — Prije su tu bili cijeli bunkeri, eto tu gdje dr\u017eite nogu. A prije bunkera — tamo je stajala lijepa zidanica, eto ona gomila iza va\u0161ih le\u0111a, a tamo desno, izgorjela je \u0161umareva kuca. Ovo ovdje \u0107u nove barake \u0160umske uprave.<\/p>\n Po\u0161to su ga do\u0161ljaci posmatrali nekako naro\u010dito, a lepo je odmah video da su ovamo pali ko zna odakle, de\u010dak je na\u0161ao za potrebno da im objasni to svoje rodno mesto.<\/p>\n — Da, da, sad je to sagra\u0111eno, zar ne vidite da je novo? Kod nas je bilo sve sru\u0161eno…E, a ovdje, gdje stojimo nekako u januaru \u010detrdeset i druge godine, okupio je \u010ci\u010da ljude iz okoline. Mnogo ih je bilo. Ne znate ko je \u010ci\u010da? To je taj \u0161to je ovuda vojsku poveo…Niste ga vidjeli? Iha, a koliko sam ga ja puta vidio! Visok, suv, opanci mu kai\u0161ima uvijeni sve dovde! On je na\u0161 narodni heroj, — re\u010de de\u010dak ponosito i dodade jo\u0161 ponositije: — Moj otac je bio u \u010ci\u010dinom odredu.<\/p>\n — Jesi li pismen? — upitala cu, pokazuju\u0107i na sve\u0161\u010dicu koja je virila iz de\u010dakova dzepa.<\/p>\n — Ja? Idem na te\u010daj. A poslije \u0107u na zanat. <\/span><\/p>\n De\u010dak je nastavio da delje ve\u0107 odeljen komad drveta i, ti\u0161im glasom, jo\u0161 uvek ce \u010dudio:<\/p>\n — Kako to da niste znali?…<\/p>\n Nisu oni znali ni to da se i \u010dobani navikavaju da idu\u0107i za ovcama nose po\u010detnicu pismenosti, niti razumeli kako to da njhov na putu za Mostar svaki \u010das nailazi na tablu: “Pazi! Radovi na putu!”<\/p>\n Od Sarajeva prema Mostaru priroda se lagano lepotom rogu\u0161i: divne zelene uvale i strmine sve se vi\u0161e di\u017eu i plahire, nestaju zelenila, a sve je vi\u0161e kamena. Dolina reke Neretve, u \u010dijoj vodi je vi\u0161e boje neba nego \u0161ume, sve je dublja, stene iznad nje sivo-mrgodnije. Zelenila <\/span>uop\u0161te vi\u0161e nema: Neretva te\u010de izme\u0111u golog kamena. Ta kamena brda, preko kojih ti se cini da se razleze daleki odjek pesme: “…po kamenu hercegovskom, hej! haj! e-ej!” Veli\u010danstveno hladna, nemilosrdna, izazivaju pitanje: A kako se ovi ljudi bore so ovom surovo\u0161cu? Sve je u kamenu, \u010disto, uredno, bez blata, bez plodne \u017eivice, i ljudi \u010disti u svojim belim ko\u0161uljama. I ku\u0107e su od kamena, i krovovi, i ograda oko malenog dvori\u0161ta i njivice, nekoliko kvadratnih metara otetih krasu. Hercegovci otimaju krasu sve \u0161to mogu: pravi se kocka za kaldrmu, sprema tu\u010danik za nove drumove, iseca kamen za gradnju novih ku\u0107a. Svuda se radi. Novi mostovi preko Neretve, kod Jablanice veliki radovi.<\/p>\n –\u0160teta! — rekao je stari vodi\u010d. Radovi cu pokvariti sklad divljine. \u010cuo sam da ovi ho\u0107u da promene za jedanaest kilometara prirodni tok Neretve radi hidrocentrale.<\/p>\n — Hidrocentrala na Neretvi? — potse\u0107ao se stari turist. — Za nju je nekad bilo zainteresovano jedno francusko dru\u0161tvo.<\/p>\n Raspitali su se na licu mesta, kod prvog \u010doveka koga su sreli.<\/p>\n — Ko gradi? Mi gradimo!<\/p>\n — Znam, ali \u010dije su akcije?<\/p>\n — Na\u0161e, — odgovorio je Hercegovac. Imamo dosta akcija. Eto vidite, u Jablanici se gradimo stalno radni\u010dko naselje, to jest radni\u010dki grad, sve moderni stanovi za radnike, pa dom kulture, pa…<\/p>\n — \u010ciji je kapital, to ja pitam, razumete li? <\/span><\/p>\n — Ma razumijem, kako ne bih razumio! Kapital je na\u0161. Na\u0161 novac, dabome.<\/p>\n — Dobro, a kako se zove taj \u0161to gradi? Koje ste vi firma?<\/p>\n — Hercegovac se nasmeja:<\/p>\n — A, tako! E, mi smo FNRJ.<\/p>\n *<\/p>\n U glavni grad Hercegovine, u Mostar, izgleda da se sru\u010dio sav kamen ovog sveta. Sivinu toga neobi\u010dnog grada od kamena i u kamenu razvedrava svetlo-plava Neretva \u010diji slapovi razdragano bu\u010de pored starog turskog mosta. Odozgo, iz plavog neba sipa jara, jara bije i odozgo, iz kamena. <\/span><\/p>\n — Jeste, ljeta su nam naro\u010dito topla, — objasnio je putnicima jedan Mostarac. Zime su tako\u0111e \u017eestoke kad zahuje ledeni sjeverci. <\/span>Ali zato prolje\u0107e, kad do\u0111e “vakat bijelog behara, sve miri\u0161u redom mahale Mostara.” Procvetaju tre\u0161nje, \u010duvene mostarske tre\u0161nje, i zaplavi kadulja. U prolje\u0107e je Mostar najljep\u0161i grad na svijetu!<\/p>\n Stoje\u0107i na starinskom mostu, putnici su gledali niz reku gordu zbog svoje plave \u010distoce, nemirnu i prkosnu, jer te\u010de izme\u0111u kra\u0161kih planina u prete\u010de-surovoj boji kamena.<\/p>\n — Odakle ovoliko vo\u0107e i povr\u0107e u Mostaru?<\/p>\n — Iz okoline, — obja\u0161njavao je Mostarac. — Mo\u017eda \u0107e vas interesovati: kod nas je ove godine prvi put zasa\u0111en pamuk…Po na\u0161em planu, za pet godina u pogledu elektrifikacije…<\/p>\n — Molim! — prekinuo ga je stari vodi\u010d, koji nije hteo ni\u0161ta da zna ni o elektrifikaciji, ni o pamuku, ni o tome da su pasivni krajevi bili ekonomski pasivni zbog razbojni\u010dke aktivnosti starih upravlja\u010da, a da, “kad gurne snaga \u017eiva, s ljudima drugim i stepa druk\u010dija biva”. Planski iskoristiti i podneblje i zemlji\u0161ta…<\/p>\n — Molim, — zmirkaju\u0107i na suncu prekinuo je stari vodi\u010d pokazuju\u0107i svome saputniku sparu\u0161enu staricu, u kostimu sa starih prospekat koja lagano prolazi pored pe\u0107ine-kafane, kod stare \u0107uprije, gde su nekad sedeli mostarski knji\u017eevnici Santi\u0107 i \u0106orovi\u0107. A stari turist nervoznim pokretom izvu\u010de svoj primerak zvani\u010dnog prospekta na francuskom jeziku \u0161tampanog en Yougoslavie pod br. F. 555 godine 1939 i glasno pro\u010ditao tekst: “Jugoslavija je, u svojim muslimanskim provincijama, vi\u0161e turska nego Turska. Pokrivene zene, dervi\u0161i, fesovi i turbani, sve ono \u0161to je i\u0161\u010dezlo u otomanskoj zemlji, ostalo je netaknuto, u Bosni i Hercegovini”.<\/p>\n Gledaju\u0107i mlad svet, ljude i \u017eene, kako zaposleno prolaze ulicama starog Mostara, stari turist pitao je ra\u017ealo\u0161\u0107eno:<\/p>\n — A gde je to?<\/p>\n Ka\u0161ljucaju\u0107i, vodi\u010d se izvu\u010de iz starog prospekta i progun\u0111a: <\/span><\/p>\n — Ovde su, kanda, sru\u0161eni svi do jednog Ibrahim-begovi \u0107o\u0161kovi..<\/p>\n — Gde je…to netaknuto? — insistirao je stari turist koje se smatrao prevarenim.<\/p>\n — Mora ipak da ima negde. — umirivao ga je vodi\u010d. Mozda \u0107emo na\u0107i.<\/p>\n *<\/p>\n Zatim su u\u0107utali i krenuli dalje.<\/p>\n I evo ih posle dugog lutanja gde tiho i \u0107utljivo sede u autobusu, prepunom novih turista, i voze se kroz Bosansku Dubicu. Ti novi turisti, radni ljudi, iskori\u0161\u010duju svoj godi\u0161nji odmor u Bosni.<\/p>\n — I u\u017eiva\u0161 u lepotama ovih krajeva i u\u010di\u0161 istoriju!<\/p>\n Tumac te istorije nije bio ni vodi\u010d ni zvani\u010dan: o istoriji su im govorili ljudi i \u017eene koje su sretali uput. Stigli su, evo, na utrinu oivi\u010denu dvema-trima ku\u0107ama. To je zaselak Kru\u0161kovac, pet kilometara od Bosanske Dubice. Na ovoj utrini bio je prvi borbeni polo\u017eaj 27. jula 1941. Naslonjena na novu ogradu svog dvori\u0161ta, sredove\u010dna seljanka pri\u010dala je posetiocima o prvoj borbenoj akciji:<\/p>\n — Eto, tu, skupio se narod — preko ‘iljadu ljudi. Svi ti vo\u0107ari, to je bio — oblak od naroda. Zgrabio — ko vile, ko kolje, sekire, rogulje. Imali su i dvije pu\u0161ke. Ustao narod da se brani. Odavde je bio prvi napad na Dubicu…<\/p>\n U borbi poginuo joj je mu\u017e i dever, a ona sa kravom i petoro dece po\u0161la u zbeg. Sad stara \u0160arava mirno stoji u hladu nove ku\u0107e, a mala Milkica, devojcica od dvanaest godina, na dugo nagovaranje, pristala je da i ona ne\u0161to kaze o pro\u0161lom ratu. Ispri\u010dala je to u dva-tri stiha, koja je sama sastavila:<\/p>\n Ja sam mala pionierka,<\/p>\n ispa\u0107ena ovog rata<\/p>\n po Kozari vodaju\u0107i<\/p>\n svog malenog brata.<\/p>\n Ko\u0161tunjav seljak, upiru\u0107i prstom u visoku travu ukraj kolskog puta, obja\u0161njava:<\/p>\n — Legne seljak sa sekirom u bujad i \u010deka usta\u0161u. Daj oru\u017eje! vikne, sko\u010di i — oru\u017eje uzme sam!<\/p>\n Malo dalje, kod naselja Kne\u017eice, putnici su se opet zaustavili: odavde su 27. jula 1941, rano ujutro, zapucale prve pu\u0161ke u Krajini na kasarnu usta\u0161ke \u017eandarmerije.<\/p>\n Pra\u0161ina se lagano di\u017ee putem kroz rodna polja. Ukraj puta, u spaljenim i sru\u0161enim selima, seljaci te\u0161u gra\u0111u za svoje ku\u0107e; u hladu mirno planduju ovce. Ispod Kozare autobus je opet stao. Ovde je pod rukovodstvom heroja Mladena Stojanovi\u0107a napadnuta op\u0161tina i oslobo\u0111eni seljaci-taoci. Autobus se zatim peo krivudavim putem uz samu planinu Kozaru, punu spomenika borbe.<\/p>\n — Gledaj — Kozar\u010dki kamen! Na vrh njega popeo se Drago, jedan moj prijatelj, radnik iz Prijedora, i \u0161i\u0161ao ove dolje.<\/p>\n To dole bila je sada mirna zelena uvala, iznad koje se, prave\u0107i okuke, peo put.<\/p>\n — Divan prizor, pa to je krasna aleja, taj put, — \u0161apnuo je stari turist starom vodi\u010du.<\/p>\n — Da, samo ne znam kud su se uspetljali svi ovi ljudi i kolija s trupcima celim ovim putem, — \u0161apnuo je stari vodi\u010d starom turistu.<\/p>\n Gore, na vrhu Kozare, na Mrakovici, na 820 metara nadmorske visine, grade se zgrade za decje letovali\u0161te. “Gradice se i za odrasle”, objasnili su \u010doban\u010dici. “Kad je vedro odavlen se vidi \u0160lavonija. Ona planina \u0161to se plavi daleko, to je Grmec, a ono desno, to je Plje\u0161evica iznad Biha\u0107a”.<\/p>\n *<\/p>\n Taman je autobus izi\u0161ao nekoliko kilometara iz Banje Luke i pojurio uz Vrbas prema Jajcu, kad \u010dovek u radni\u010dkom odelu stade nasred ceste i di\u017ee ruku: “Stoj! Odozgo, s brda, iz otvorenog kamenoloma, sru\u010davaju se gromade kamena odvaljenog pneumati\u010dkim \u010deki\u0107em. Dole, pred kamenolomom, dug niz kola koja odvoze kamen za gradnju i tu\u010danik.<\/p>\n — Xm! — rekao je stari turist, — svakako je to ona ista firma koja gradi i hidrocentralu. Sna\u017eno neko preduze\u0107e, \u0161to svuda preuzima radove.<\/p>\n Usput, uz Vrbas, koji te\u010de izme\u0111u kra\u0161kih stena, pale se kre\u010dane, otseca i se\u010de kamen za gradnju, rastu zidovi novih ku\u0107a. Stari vodi\u010d je \u0107utao uvre\u0111eno, a jedan novi turist, nemiran i veseo mladi\u0107, citirao je stihove o devojci Neveni \u0161to je bijelila platno na rijeci zelenoj, na Vrbasu \u0161to sa stijenjem ratuje.<\/p>\n Vrbas i sada ratuje s gorama, te\u010de kanjonima, upija u se zelenilo stena \u0161to su stisle njegovo korito; tamo, gde je devojka Nevena pevala o sivom sokolu \u0161to s \u010detom uminu u goru, sedi sada devoj\u010dica s crvenom maramom na glavi, i dok njene ovce mirno pasu, ona nesta\u0161no baca kamen\u010dice u bistru vodu reke. A Vrbas \u0161umi, nervozan i brz izme\u0111u stena; kad mu se one ja\u010de izmaknu, on ljutito zapenu\u0161i i besno ska\u010de preko kamena. Stene iznad njega su u naslagama, kao ogromne knjiege pore\u0111ane jedna na drugu, iz kojih geolozi \u010ditaju zemljinu istoriju. Kad se brda malo razmaknu i, za trenutak, dobro\u0107udno za\u0161ume kukuruzi, tada se i Vrbas malko umiri i laganije te\u010de. Tue, gde je obala bla\u017ea, ljudi su pri\u0161li ljutitom Vrbasu i postavili vodenicu. Oholi Vrbas, prave\u0107i se da ne sna za nju, prokre\u0107e je samo kraji\u010dkom svoje snage. Zatim se opet brda primi\u010du i odjednom namrgode golim krasom. Vrbas je sad tamnije boje, u njemu se ogledaju visoke stene; one se sve vise skupljaju uz korito reke, voda brzo te\u010de i \u0161umi u dubini uzanog hodnika. Vrbas proti\u010de kroz duboki kanjon. Na raskrsnici puta za Mrkonji\u0107grad de\u010dak Zijad obja\u0161njava.<\/p>\n — Odozgo sa stijene partizani stalno pucaju na put, na fa\u0161iste, ne prekidaju borbu. U selu, tamo gore, \u017eene vare ‘ranu, a mi im, djeca, prinosimo…Ja? Ja sad idem na te\u010daj. Uskoro \u0107u biti pismen.<\/p>\n — Slu\u0161ajte, — \u0161apnuo je stari turist starom vodi\u010du, — sve mi se \u010dini da je ona devojka \u0161to \u010duva ovce kod Doboja \u010ditala knjigu. Nije ono bio sanovnik!<\/p>\n Zatim se ukazalo Jajce. Veseo grad, pun boja, rasut po bre\u017euljcima. Stari turist bio je umoran i mrzovoljan, a novi se tek sad raspolo\u017eili. Istorijski grad Jajce! Eno, u onoj beloj zgradi na obali Plive dogovorili su se narodi Jugoslavije kako \u0107e urediti svoju dr\u017eavu. Tamo dalje, na obali Vrbasi, u maloj ku\u0107i, bio je \u0161tab, a do nje lep ku\u0107ica na stepenicama u kojoj je stanovao komandant. S kakvim po\u0161tovanjem su mladi posetioci razgledali ta mesta, spomenike najnovije istorije. Starog turista, me\u0111utim, vi\u0161e su zanimale starine: on se popeo na zidine grada kralja Tvrtka, pregledao \u017ertvenike iz paganskih vremena i katakombe Bogumila. Odatle, sa zidina, grad pru\u017ea sliku koja se ne da zaboraviti. A reka Pliva, koja kroz grad te\u010de mirno, odjednom, sa visine od 30 metara ska\u010de u Brbas, sva u beloj peni. Stranac je dugo gledao to hu\u010dno skakanje, a onda, sa svojim vodi\u010dem, po\u0161ao uz Plivu, na re\u010dna jezera 12 kilometara od Jajca. Okru\u017eena zelenim gorama, ta jezera li\u010de na neku malu Boku Kotorsku. Tu \u0107e biti podignuta zgrada za letovanje.<\/p>\n Zatim su se putnici na\u0161li na gra\u0111evinskom radili\u0161tu. Sasvim neo\u010dekivano. Ljudi, \u017eene, deca — sve je bilo u pokretu: raznose se ostaci starih zidova, grade se novi, te\u0161e gra\u0111a, me\u0161a malter.<\/p>\n — \u0160ta je ovo?<\/p>\n To je selo Jezero. Ono je u ratu bilo potpuno sru\u0161eno. Sad stanovnici grade svaki svoju ku\u0107u na mestu stare. Ku\u0107e \u0107e biti kao i prije, sam ljep\u0161e, s ve\u0107im prozorima.” Stranac je posmatrao mlade devojke u dimijama. Ne ispu\u0161tajuci alat iz ruku, devojke su obja\u0161navale kako \u0107e izgledati njihovo novo selo i, na pitanje, govorile zgranutom strancu svoja imena: Avdija, Hurka, Safija…<\/p>\n — Pa vi ste muslimanke?<\/p>\n — Da, pa?<\/p>\n — Pa ni ovde nema one stare Bosne!<\/p>\n Devojke su se nasmejale, razdragane i mlade, otvorena, vesela lica.<\/p>\n Stare Bosne vi\u0161e nema. Nju menjaju novi ljudi koji su vodili borbu i koje je borba u\u010dinila novim.<\/p>\n <\/p>\n (Juli 1947 godine)<\/p>\n THE END <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Notes<\/p> A suitable epigram for this translation comes from Albert Camus’ essay “The Minotaur,” written in 1939: “Clinging to vast slopes, rails, dump-cars, cranes, tiny trains…Under a broiling sun, toy-like locomotives round huge blocks of stone aamid whistles, dust, and smoke…Man, in this vast construction field, makes a frontal attack on stone…Of course, destroying stone is not possible. It is merely moved from one place to another. In any case, it will last longer than the men who use it. For the moment it satisfies their will to action. But moving things about is the work of men; one must choose doing that or nothing.” The Sisyphean task of economic development is certainly evident in \u017dicina's take on 20th-century history in Bosnia and Herzegovina, just as the eventual collapse of the Yugoslav regime is, more or less, foreshadowed in Camus’ text. It is the references to the depredations of local elites, though, that make this text relevant today in places like Bosnia and Serbia.<\/p>\n The source of the original for this translation is: <\/span>Milka \u017dicina, Reporta\u017ee<\/i> (Beograd: Rad, 1950), pp. 53-75.<\/p>\n As translator, I would like to extend my sincere thanks to Dr. Vladimir Pi\u0161talo, director of the National Library of Serbia, for permission to publish this translation. In addition, this work would have been impossible without the generous help of Dr. Stanislava Bara\u0107. I am also grateful to Dr. Keith Doubt for his patience and to Darko Tu\u0161evljakovi\u0107 and Tereza Bojkovi\u0107 for their lexical assistance. —jkc ↩<\/a><\/li><\/ol><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nekada, pre rata, slu\u0161ali smo mnogo o tome kako je na\u0161a zemlja lepa i bogata. Slu\u0161ali smo pri\u010de kako je lepo provoditi prole\u0107e na moru, leto na Bledu i zimu u skijanju po slovena\u010dkim i bosanskim planinama. Radni ljudi hladno su slu\u0161ali pri\u010de o tim njima nepristupa\u010dnim prirodnim lepotama isto tako kao sto su slu\u0161ali o bogatstvu zemlje u kojoj […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[373],"tags":[],"class_list":["post-67456","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-19-no-4-2024-october","contributor-milka-zicina","volume-19-no-4-2024-october"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67456","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67456"}],"version-history":[{"count":20,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67456\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":67525,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67456\/revisions\/67525"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67456"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67456"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67456"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}