<\/p>\n
<\/p>\n
Brojne rasprave na skupovima posve\u0107enim politi\u010dkoj situaciji u Bosni i Hercegovini nose obilje\u017eje apstraktnog teorijskog razmatranja, pri \u010demu se ne vodi ra\u010duna o uzrocima koji su zemlju doveli do mrtve ta\u010dke, sa koje se ne mo\u017ee naprijed, a nazad se nema kud. Zato je pozivanje na \u010dinjenice koje je istorija u Bosni i Hercegovini verifikovala svojim krvavim pe\u010datom, jedini na\u010din autenti\u010dnog promi\u0161ljanja i nau\u010dne objektivacije savremene bosanskohercegova\u010dke realnosti. O Bosni i Hercegovini se mo\u017ee govoriti jedino iz dubine njenog iskustva, dijele\u0107i u\u017ease njene tragedije.<\/p>\n
Moja razmi\u0161ljanja polaze od \u010dinjenice da je Bosna i Hercegovina bila napadnuta i napu\u0161tena. Kako je napadnuta najbolje potvr\u0111uju obrazlo\u017eenja presuda Krivi\u010dnog suda za ratne zlo\u010dine u Hagu: u njima je okvalifikovan karakter ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, ukazano na po\u010dinioce zlo\u010dina i imenovani gospodari rata. Bosna i Hercegovina je i napu\u0161tena , jer me\u0111unarodna zajednica nije preduzela odgovaraju\u0107e mjere da sprije\u010di masovne progone, masakre i genocid. Zahvaljuju\u0107i svojim vojnim potencijalima, ona je to mogla u\u010diniti, a prema odredbama Povelje UN – ona je bila du\u017ena da odbrani napadnutu \u010dlanicu OUN. Me\u0111utim, spori mehanizmi me\u0111unarodnih institucija zakasnili su 1992. godine da sprije\u010de sukobe i za\u0161tite civilno stanovni\u0161tvo, kao \u0161to kasne i danas kad je Bosna i Hercegovina prakti\u010dno podijeljena. Me\u0111unarodna zajednica jo\u0161 vjeruje da su dovoljne neke kozmeti\u010dke intervencije u Ustavu pa da Bosna i Hercegovina postane \u0160vajcarska: umjesto radikalnih mjera, ona traga za palijativnim rje\u0161enjima, kao \u0161to je 1992. umjesto vojne intervencija razradila plan humanitarne pomo\u0107i.<\/p>\n
Bosna i Hercegovina ne mo\u017ee posti\u0107i potreban stepen pravne i politi\u010dke stabilnosti sve dok postoje dvije dr\u017eave u Dr\u017eavi. Ta kontradiktorna i apsurdna situacija je i logi\u010dki neodr\u017eiva; ona je i ljudski uvredljiva, jer su granice izme\u0111u entiteta povu\u010dene linijom razdvajanja ratnih operacija. Granice se, me\u0111utim, druk\u010dije trasiraju, vode\u0107i ra\u010duna o istorijskim, prirodnim, ekonomskim i drugim faktorima. Bosna i Hercegovina, naime, ni pod tu\u0111im upravama nikad nije bila podijeljena po etni\u010dkom osnovu. Danas, nakon etnizacije teritorija i masovnih progona stanovni\u0161tva, paradr\u017eavna tvorevina Republika srpska postoji kao ratni plijen agresora i ostvarenje onih hegemonisti\u010dkih te\u017enji zbog kojih je i do\u0161lo do sukoba 1992. godine.<\/p>\n
Sigurnosti zemlje svakako ne mo\u017ee doprinijeti ni postojanje dviju etni\u010dkih policija, kao \u0161to ni unapre\u0111enju kulture ne mo\u017ee pomo\u0107i desetak ministarstava za kulturu ni rad \u201cdviju \u0161kola pod istim krovom\u201d. Zar je mogu\u0107e o\u010dekivati privredni napredak kad su svi temeljni sistemi (elektroprivreda, transport, komunikacije) kao i poreski i carinski sistemi udvostru\u010deni ili utrostru\u010deni? Zar lokalne vlasti mogu raspolagati dru\u0161tvenom imovinom kao privatnom svojinom kad je ta imovina sticana trudom i sredstvima \u010ditave biv\u0161e dru\u0161tvene zajednice?<\/p>\n
Ovakav model dru\u0161tva nisu \u017eeljeli narodi Bosne i Hercegovine. Ustav Bosne i Hercegovine nije donesen u Skup\u0161tini Bosne i Hercegovine nego je oktroisan u Dejtonu: on ne izra\u017eava duh i volju svih naroda Bosne i Hercegovine, niti je napravljen po njegovoj mjeri.<\/p>\n
Sprovo\u0111enje tog ustava povjereno je UNPROFOR-u, SFOR-u, IFORU-u i njihovom civilnom krilu OSCE-u. Misija UNPROFOR-a, od samog dolaska u Bosnu i Hercegovinu, bila je i kontradiktorna i apsurdna: vojne snage su trebale da odr\u017ee mir ( peace keeping ) u situaciji kad je bjesnio rat na \u010ditavoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Umjesto da zavedu mir ( peace making ) snage me\u0111unarodne zajednice vr\u0161ile su monitoring i kontrolisale razvoj vojnih operacija s ciljem da se teritorija Bosne i Hercegovine etni\u010dki podijeli.<\/p>\n
Sa takvim pritiskom me\u0111unarodnog faktora i gotovim rje\u0161enjima donesenim mimo volje naroda i uprkos istorijskom iskustvu, Bosna i Hercegovina danas \u017eivi u svijetu posljedica, post festum , kad je sve svr\u0161eno i kad su intervencije gotovo nemogu\u0107e. Uspostavljeno je \u010dinjeni\u010dno stanje koje je na dobrom putu da postane i pravno stanje. Podjela dr\u017eave koja je izgledala kao privremeno rje\u0161enje, pretvorila se u trajno stanje paradr\u017eavnih ustanova. Rat je zavr\u0161en, a antagonizmi su ostali; ideja podjele i etni\u010dkog zaokru\u017eenja teritorija ozakonjena je dejtonskim granicama entiteta. Dejton je legalizovao svr\u0161eni \u010din, nakon \u0161to je prethodno proglasio svr\u0161etak rata bez pobjednika i pobije\u0111enih i odredio procente teritorijalnog razgrani\u010denja entiteta. Na tim osnovama i sa tim pretpostavkama ne mo\u017ee se graditi demokratska dr\u017eava; Bosna i Hercegovina je li\u0161ena mogu\u0107nosti strate\u0161kog razvoja ideje dr\u017eave i obnove duha njenih demokratskih ustanova. Jednom rije\u010dju, Dejtonski sporazum je danas postao prepreka i politi\u010dkom i privrednom razvoju Bosne i Hercegovine kao i smetnja stabilizaciji regiona. Zato se s pravom mo\u017ee postaviti pitanje: za\u0161to se danas Dejtonski sporazum \u010dita kao normativni akt, a ne tuma\u010di kao evolutivni dokumenat, utoliko vi\u0161e \u0161to niko od glavnih potpisnika tog sporazuma nije me\u0111u \u017eivima? Osim toga, situaciju u Bosni i Hercegovini je fiksirala i odredila me\u0111unarodna zajednica i, prema tome, ona ima i pravnu i moralnu obavezu da omogu\u0107i narodima Bosne i Hercegovine da prona\u0111u najbolji put ka Evropi, a ne da je prepu\u0161taju samovolji lokalnih lidera od kojih mnogi, jo\u0161 i danas, zagovaraju ideje koje su dovele do sukoba 1992. godine.<\/p>\n
Me\u0111unarodna zajednica se slu\u017ei obe\u0107anjima (koja se ne ostvaruju), istro\u0161enim stereotipima (koji nisu nigdje uspjeli, od Minhena 1938. do Kipra u na\u0161e vrijeme), prijetnjama i sankcijama (koje nemaju velikog efekta); ona sudi ratnim zlo\u010dincima, ali njihova paradr\u017eavna tvorevina, kao njihov spomenik, nastavlja da \u017eivi. Najzad, me\u0111unarodna zajednica mora odgovoriti \u0161ta \u017eeli u Bosni i Hercegovini – uspostaviti suverenu i teritorijalno jedinstvenu dr\u017eavu ili pacificirati region. Jer, insistiranje na ustavnim amandmanima koji ne zadiru u su\u0161tinu problema dr\u017eavne organizacije i njene bezbjednosti jalov je posao; naprotiv, nakon uspostavljanja dr\u017eavne vlasti na cjelokupnoj teritoriji Bosne i Hercegovine i ja\u010danja njenih centralnih mehanizama, pitanje ustavnih aran\u017emana postaje tehni\u010dko pitanje pravnih eksperata.<\/p>\n
Ali, i pored prepreka koje proizlaze iz bukvalnog tuma\u010denja Dejtonskog sporazuma, te uprkos inertnosti me\u0111unarodne zajednice i njenoj indiferentnosti prema agresivnoj retorici nacionalisti\u010dkih lidera, postoje rje\u0161enja koja se o\u010dekuju i za koja se zala\u017eu snage koje po\u0161tuju istorijsko-pravni integritet Bosne i Hercegovine i mozai\u010dki karakter njenih naroda i kulturnih tradicija. Ovdje, prije svega, isti\u010demo potrebu reintegracije dr\u017eave uz \u0161iroku lokalnu i komunalnu samoupravu, reduciranje politi\u010dke birokratije, centralizovanje vitalnih funkcija dr\u017eave, ekonomsku obnovu zemlje, podsticaj velikim investicionim projektima, modernizaciju velikih privrednih sistema, usmjeravanje investicija u proizvodnju a ne u bud\u017eetske potrebe. Ovo su samo neki od zahtjeva koje bi trebalo ispuniti prije nego \u0161to Bosnu i Hercegovinu sagledamo u svjetlu evropskih integracija.<\/p>\n
U Dejtonu je Bosna i Hercegovina dobila ustav za koji nisu glasali poslanici njenog Parlamenta. Ustav je, dakle, oktroisan kao osnov budu\u0107eg dr\u017eavno-pravnog poretka u zemlji koja je tek iza\u0161la iz rata. Ta odluka dovoljno govori o politi\u010dkom i pravnom statusu Bosne i Hercegovine unutar evropskih dr\u017eava. Iako su odluke donesene u Dejtonu bile nu\u017ene i korisne za prekid rata, one su ostavile dugoro\u010dne \u0161tetne posljedice za razvoj demokratskih odnosa u Bosni i Hercegovini: sporazum, izme\u0111u ostalog, ne defini\u0161e karakter rata i izjedna\u010dava u pravima i agresore i \u017ertve. Sporazum se, dakle, temelji vi\u0161e na zahtjevima politi\u010dkog pragmatizma nego na imperativima etike i zdravog razuma. A pravednog mira nema bez suo\u010denja sa istinom i priznanja krivice za po\u010dinjene zlo\u010dine.<\/p>\n
Strategija me\u0111unarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini bila je u toku sukoba ne samo kontradiktorna nego i duboko nepravedna i nehumana: kad je trebalo za\u0161tititi suverenu dr\u017eavu, \u010dlanicu UN, me\u0111unarodna zajednica nije pokazala ni najmanje politi\u010dke volje da onemogu\u0107i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje, masovne pokolje i genocid; kad je, pak, trebalo okon\u010dati ratne operacije, me\u0111unarodna zajednica, uz blagoslov UN, u\u010dinila je sve da se agresori izjedna\u010de sa \u017ertvama, da podijele teritorije po linijama na kojima su agresori po\u010dinili najve\u0107e zlo\u010dine nad civilnim stanovni\u0161tvom. Dejtonski sporazum je na taj na\u010din legalizovao ratna osvajanja, \u010dijih se prednosti agresor ne misli odre\u0107i za pregovara\u010dkim stolom. Dejtonski sporazum je ratifikovao fait accompli , a Bosna i Hercegovina se na\u0161la u \u201csvijetu posljedica\u201d, nemo\u0107na pred hiljadama \u017ertava, nemo\u0107na da uspostavi pravedan i trajan mir. Trajnog mira, me\u0111utim, ne mo\u017ee biti bez zadovoljene pravde, a me\u0111unarodna zajednica je isplanirala da agresiju okon\u010da bez pobjednika i bez pobije\u0111enog, da \u201czara\u0107ene strane\u201d podijele odgovornost, da se agresoru ozakoni pravo nad teritorijama koje je osvojio manu militari . Bukvalna primjena Dejtonskog sporazuma nije, dakle, ukinula opasnost od separatisti\u010dkih tendencija, \u0161to vodi ka teritorijalnoj, politi\u010dkoj, ekonomskoj, kulturnoj podjeli Bosne i Hercegovine, tj. ru\u0161enju njenog ustavno-pravnog poretka. Otuda potreba za promjenom odredaba Dejtonskog sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine, koji je rezultat tog sporazuma.<\/p>\n
Paradoksalne odluke me\u0111unarodne zajednice nisu ni\u0161ta manje ni u domenu unutra\u0161njeg ure\u0111enja zemlje: ona priznaje suverenu Bosnu i Hercegovinu i njen istorijski kontinuitet, ali legalizuje dvije dr\u017eave (istina, ne kao me\u0111unarodne subjekte) u Dr\u017eavi; me\u0111unarodna zajednica, uz pomo\u0107 UN, progla\u0161ava za\u0161ti\u0107ene zone u Bosni i Hercegovini, ali ne poduzima nikakve mjere (osim monitoringa ) da bi ih za\u0161titila; me\u0111unarodna zajednica traga za licima optu\u017eenim za zlo\u010dine po\u010dinjene po komandnoj odgovornosti, a stotine ubica i kolja\u010da su jo\u0161 uvijek na slobodi i obna\u0161aju razne funkcije u Bosni i Hercegovini i drugdje. Me\u0111unarodna zajednica ignori\u0161e pozive pre\u017eivjelih iz Srebrenice da se utvrdi uloga \u201cplavih \u0161ljemova\u201d u pokolju iz jula 95. A prema svim dostupnim dokumentima, za genocid u Srebrenici odgovornost snose isto toliko i predstavnici me\u0111unarodne zajednice koji nisu sprije\u010dili masakre, kao i Mladi\u0107evi zlo\u010dinci. Ti su paradoksi izraz nekoherentne vanjske politike u me\u0111unarodnoj zajednici: interesi i strategija Amerikanaca nisu bili isti kao interesi Rusa, Francuza ili Engleza; svi su se me\u0111usobno razlikovali kao \u0161to su se razlikovali i stavovi njihovih vlada. Te politi\u010dke razlike za Bosnu i Hercegovinu imale su fatalne posljedice.<\/p>\n
Pozivaju\u0107i se na navedene \u010dinjenice i analiziraju\u0107i misiju me\u0111unarodne zajednice na Balkanu, a posebno u Bosni i Hercegovini, postavlja se logi\u010dno pitanje: \u0161ta Evropa \u017eeli da postigne na svom jugo-isto\u010dnom poluostrvu? Za posljednjih deset godina pokazala je da \u017eeli pacifikaciju regiona; u tome je njen vojni projekat ostvario pun rezultat. Civilni organizmi me\u0111unarodne zajednice (OHR, OSCE) nisu uspostavili ni trajan ni pravedan mir, nisu osigurali vladavinu prava i funkcionisanje zajedni\u010dkih ustanova, nisu stvorili osnovne pretpostavke za normalan opstanak suverene dr\u017eave, nisu reformisali politi\u010dke i dru\u0161tvene strukture u cilju ja\u010danja svijesti o gra\u0111anskom dru\u0161tvu, nisu omogu\u0107ili povratak izbjeglih i raseljenih lica niti su njihov povratak u\u010dinili odr\u017eivim \u2013 ekonomski i bezbjedonosno, nisu priveli pravdi ni najzna\u010dajnije ratne zlo\u010dince. Jednom rije\u010dju, nisu stvorili pravne i politi\u010dke pretpostavke koje bi garantovale trajan mir i ja\u010danje onih snaga koje se zala\u017eu za vladavinu prava i za pribli\u017eavanje evropskim i atlantskim integracionim tokovima.<\/p>\n
Paradoksalan je stav me\u0111unarodne zajednice i njenog Visokog predstavnika da dozvoli nacionalnim strankama, koje trenutno dominiraju politi\u010dkom scenom u Bosni i Hercegovini, da u svakodnevnoj parlamentarnoj praksi nastavljaju razbijanje bosanskohercegova\u010dke dr\u017eave politi\u010dkim sredstvima kao \u0161to su to u ratu \u010dinile silom oru\u017eja. Niko razuman ne mo\u017ee osporavati volju i pravo naroda da se politi\u010dki organizuje (pa i na nacionalnoj osnovi) u skladu sa svojim interesima, potrebama i tradicijskim te\u017enjama. Ali se ne mo\u017ee prihvatiti praksa manipulisanja narodom, njegovim nacionalnim i patriotskim osje\u0107anjima, stalnim zastra\u0161ivanjem od ugro\u017eenosti; ne mo\u017ee se tolerisati isticanje nacionalnih interesa na \u0161tetu op\u0161tih i univerzalnih; ne mo\u017ee se ravnodu\u0161no posmatrati ja\u010danje secesionisti\u010dkih tendencija unutar Dr\u017eave koja ima me\u0111unarodni kredibilitet i duboke istorijske korijene svog suvereniteta. Me\u0111unarodna zajednica jo\u0161 ne uvi\u0111a da isticanje prava na za\u0161titu nacionalnih interesa ne slu\u017ei narodu i ne doprinosi u\u010dvr\u0161\u0107ivanju temelja dr\u017eave, nego da prevashodno koristi politi\u010dkoj oligarhiji koja u umno\u017eavanju funkcija i ustanova vlasti vidi \u0161ansu za o\u010duvanje vlastitih privilegija. Desetogodi\u0161nja praksa upravljanja dr\u017eavnim poslovima pokazuje da su vrlo rijetki slu\u010dajevi pribli\u017eavanja stavova i usagla\u0161avanja mi\u0161ljenja izme\u0111u predstavnika triju vladaju\u0107ih stranaka. Najbanalniji kao i najva\u017eniji problemi, od izgleda paso\u0161a do stvaranja jedinstvene vojske i policije, bili su predmet arbitra\u017ee Visokog predstavnika. Na tim pretpostavkama diob\u00e2 i la\u017ene odbrane nacionalnih interesa ne mo\u017ee se graditi zajedni\u010dka pravna dr\u017eava, ne mo\u017ee se ostvariti demokratizacija odnosa ni ideja solidarnosti i me\u0111usobnog povjerenja.<\/p>\n
Jedan od osnovnih paradoksa politike koju me\u0111unarodna zajednica sprovodi u Bosni i Hercegovini, jeste nedostatak strate\u0161ke vizije razvoja politi\u010dkog, ekonomskog, kulturnog sistema; to je politika bez ideolo\u0161ke vizije, bez \u201cu\u010dene nade\u201d ( docta spes ), bez otvorenih horizonata; njen operativni krug, obilje\u017een pragmati\u010dkim akcijama i palijativnim rje\u0161enjima, ne obuhvata dublje istorijske i kulturne slojeve niti defini\u0161e specifi\u010dne uslove razvoja regija na Balkanu koje kontroli\u0161e me\u0111unarodna zajednica. I u proteklom ratu i, danas, u nestabilnom miru, me\u0111unarodna zajednica uva\u017eava \u010dinjeni\u010dno stanje, a zanemaruje pravno, eti\u010dko i kulturolo\u0161ko stanovi\u0161te. \u010cak i kad bi uspjeli njeni projekti i ciljevi (za koje se jo\u0161 ni\u0161ta pouzdano ne zna), rezultati ne mogu biti isti, na primjer, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Stoga ni mjere koje predstavnici me\u0111unarodne zajednice preduzimaju i primjenjuju ne mogu biti identi\u010dne na svim teritorijama koje nadgledaju.<\/p>\n
Najzad, me\u0111unarodna zajednica ima ogromne moralne obaveze prema Bosni i Hercegovini: ako je Bosna i Hercegovina u ratu ostavljena da se sama brani, ona danas ima pravo da od nje zahtijeva pomo\u0107 u nala\u017eenju svog puta obnove i svoga mjesta me\u0111u dr\u017eavama ujedinjene Evrope. To zna\u010di da stvori pretpostavke za ja\u010danje demokratskog duha i osnova civilnog dru\u0161tva, za br\u017ei ekonomski napredak. Bosna i Hercegovina o\u010dekuje od me\u0111unarodne zajednice da joj pomogne kako me\u0111u evropskim dr\u017eavama ne bi do\u017eivjela sudbinu ekonomskog protektorata kolonijalnog tipa, nego da svoje potencijalne i realne mogu\u0107nosti pretvori u \u0161ansu za ravnopravnu saradnju, povezuju\u0107i \u2013 kao zna\u010dajno geo-politi\u010dko i kulturnocivilizacijsko raskr\u0161\u0107e \u2013 jug i sjever Evrope, Istok i Zapad.<\/p>\n
Brojni sastanci strana\u010dkih lidera sa stranim diplomatima, posebno sa ameri\u010dkim ambasadorom, vi\u0161e li\u010de na politi\u010dku gestikulaciju nego na racionalan postupak pregovaranja. I jedni i drugi tvrde da je to samo prvi korak u reformi Ustava i da je usvajanje amandmana ve\u0107 zna\u010dajan uspjeh. Pri tome i edni i drugi zanemaruju \u010dinjenicu da taj \u201cprvi korak\u201d dolazi nakon vi\u0161e od deset godina od potpisivanja dejtonskog sporazuma. Za to vrijeme u Bosni i Hercegovini su zavr\u0161eni neki ireversibilni procesi: po\u0161to povratak prognanih i obnova su\u017eivota nisu ni bili prioriteti me\u0111unarodne zajednice, teritorije su etni\u010dki zaokru\u017eene, najve\u0107i broj izbjeglica nije se vratio u svoje domove jer im nisu osigurani ni minimalni uslovi za pre\u017eivljavanje; u zavi\u010daj se danas vra\u0107a vi\u0161e mrtvih nego \u017eivih, ili se vra\u0107aju oni koji \u017eele da umru u rodnom mjestu. Preostale izbjeglice su naj\u010de\u0161\u0107e asimilovani emigranti, koji su prihvatili novi zavi\u010daj: njihova djeca se jedva sje\u0107aju da su im roditelji sa Balkana, iz Bosne, iz Hercegovine. A i kad se vra\u0107aju, izbjeglice biraju teritorije gdje je njihov narod u ve\u0107ini. Tako se i ne htiju\u0107i dovr\u0161ava proces etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja i teritorijalnog razgrani\u010denja, zapo\u010det u ratu. Demografska struktura gradova drasti\u010dno je poreme\u0107ena: u Ljubinju, Nevesinju, Gacku Rudom, Bile\u0107i, Trebinju gotovo da i nema Bo\u0161njaka i Hrvata; u Mostaru i u dolini Neretve procenat Srba je zanemarljivo mali; nekad je Sarajevo bilo drugi grad po broju Srba (poslije Beograda), danas je to \u2013 \u010cikago.<\/p>\n
Predlo\u017eeni amandmani na Ustav Bosne i Hercegovine imaju izrazito kozmeti\u010dki karakter; poznato je da kozmeti\u010dki postupak mo\u017ee uljep\u0161ati lice, ali ga ne mo\u017ee podmladiti. Predlo\u017eenim promjenama Bosna i Hercegovina ne dobija ni na stabilnosti ni na jedinstvu. Takti\u010dkim promjenama, licitiranjem i me\u0111usobnim ustupcima strategija ja\u010danja dr\u017eave nije se ni za dlaku unaprijedila: suverena dr\u017eava postoji samo de iure. Da bi Bosna i Hercegovina postala suverena, treba ukinuti dr\u017eave u dr\u017eavi \u2013 Republiku srpsku i Federaciju. Taj kontradiktorni i apsurdni model paradr\u017eavnog ure\u0111enja pravno je neodr\u017eiv, a u praksi se pokazao kao neefikasan, skup i neprimjeren iskustvu i tradiciji triju naroda povezanih brojnim me\u0111usobnim vezama. Ipak, politi\u010dka oligarhija nastoji da o\u010duva status quo i da unutar pogre\u0161nih pretpostavki do\u0111e do pozitivnog rje\u0161enja. Taj politi\u010dki marifetluk mo\u017ee nai\u0107i na podr\u0161ku samo kod onih krugova koji su sa sli\u010dnim pretpostavkama i po\u010deli rat 1992. godine. Danas je o\u010dito da je progon stanovni\u0161tva poslu\u017eio prije svega kao sredstvo i la\u017eni alibi za stvaranje nezavisnih dr\u017eava, za etni\u010dko zaokru\u017eenje teritorija, za promociju samozvanih lidera. I dok pokreta\u010di agresije i tvorci Republike srpske \u010dekaju presudu Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda u Hagu, rezultati njihove osvaja\u010dke politike, u obliku Republike srpske, koriste se svim privilegijama nezavisne dr\u017eave u oblasti kulture, prosvjete, zdravstva, informisanja, poreskih i carinskih obaveza, policijskih nadle\u017enosti.<\/p>\n
Me\u0111unarodna zajednica, u naizmjeni\u010dnoj ulozi tutora, protektora ili posmatra\u010da, vi\u0161e se bavi posljedicama politi\u010dkog stanja u Bosni i Hercegovini nego njegovim uzrocima, ne pitaju\u0107i se za aktere koji su to stanje nametnuli narodima Bosne i Hercegovina u obliku Dejtonskog sporazuma. Ne treba zaboraviti da je upravo me\u0111unarodna zajednica diktirala dinamiku ratnih sukoba; da je svojom neaktivno\u0161\u0107u (ili lo\u0161om procjenom) omogu\u0107ila tragediju Srebrenice; da je odredila procenat teritorija koje pripadaju agresoru za po\u010dinjene zlo\u010dine; da je podijelila dr\u017eavu na dva dijela. Danas ta zajednica odbija odgovornost za model upravljanja koji ne funkcioni\u0161e: \u0161tavi\u0161e, ona daje podr\u0161ku onim snagama koje verbalno prihvataju ustavne amandmane, a u praksi nastoje da odr\u017ee autonoma\u0161ke privilegije koje im omogu\u0107ava podijeljena dr\u017eava. Za kritiku me\u0111unarodne zajednice nalazimo dovoljno razloga i u iskustvima iz rata u BiH i u praksi upravljanja u miru. U ratu je ona tolerisala pokreta\u010de agresije, bila na strani ja\u010dega (a ne na strani \u017ertava), vjeruju\u0107i da su \u201cgospodari rata\u201d njeni jedini sagovornici. Danas, u nestabilnom i uslovnom miru, me\u0111unarodna zajednica prihvata logiku nacionalnih dioba i izborne rezultate prema kojima su javne funkcije podijeljene na tri dijela. Strategija me\u0111unarodne zajednice se ne uzdi\u017ee do nivoa refleksije o principima istine i pravde, do razmatranja o dubokim istorijskim uzrocima koji uslovljavaju i oblikuju duhovno i politi\u010dko bi\u0107e Bosne i Hercegovine. Logika me\u0111unarodne zajednice nije u stanju prihvatiti jedinstvo u razlikama, ne vodi ra\u010duna o solidarnosti koja se ne ra\u0111a iz humanitarne pomo\u0107i, investicijskih programa ili zajmova MMF. To su vrijednosti koje su imanentne bosanskohercegova\u010dkoj tradiciji, koje su kroz istoriju odolijevale razli\u010ditim isku\u0161enjima i uvijek trijumfovale zahvaljuju\u0107i snazi svog eti\u010dkog uvjerenja. U razmatranju bosanskohercegova\u010dke stvarnosti me\u0111unarodna strategija je, o\u010dito, li\u0161ena eti\u010dke i kulturnoistorijske dimenzije. I ovdje politi\u010dki pragmatizam stoji iznad argumenata razuma.<\/p>\n
Diobe BiH zapo\u010dele su prema minhenskom scenariju razbijanja \u010cehoslova\u010dke 1938. godine: suverena dr\u017eava BiH izgubila je kontrolu nad dijelom teritorije. Nakon agresije, linije razdvajanja ratnih operacija postale su granice zaokru\u017eenja etni\u010dki \u201c\u010distih\u201d teritorija. Trenutno diplomatsko \u017eongliranje oko sastava Predsjedni\u0161tva, ja\u010danja vlade i izbora parlamenta samo je cini\u010dna zabava koja treba da utje\u0161i javnost zbog nedostatka istinskih reformi i pobolj\u0161anja \u017eivotnog standarda. Sve dok se ne ukinu entitetske granice i ustanove koje ih \u0161tite, dok dr\u017eava ne osigura autoritet vlasti na \u010ditavoj teritoriji, reforma \u0107e ostati samo forma politi\u010dkog nadmudrivanja i besmislenog kretanja u krug.<\/p>\n
Ako \u017eelimo jedinstvenu dr\u017eavu Bosnu i Hercegovinu, onda o njenom suverenitetu na \u010ditavoj teritoriji i o njenom integritetu nema i ne mo\u017ee biti pregovora. Ako \u017eelimo njen opstanak, to je aksiom o kome se ne diskutuje. Ili je, mo\u017eda, odluka ve\u0107 donesena prema scenariju podijeljenog Kipra. Mimo na\u0161eg zanja i protiv na\u0161e volje. To bi samo potvrdilo na\u0161e uvjerenje da \u017eivimo u atmosferi istorijskih zabluda.<\/p>\n
Jedinstvena dr\u017eava ne zna\u010di i centralizovanje ustanova mo\u0107i. Naprotiv, ona podrazumijeva i \u0161iroku lokalnu samoupravu pod uslovom da ova ne vodi ka ja\u010danju tendencija lokalisti\u010dke samovolje na \u0161tetu op\u0161tih i dr\u017eavnih interesa. Kantonalne ambicije, me\u0111utim, zapo\u010dinju zahtjevom za lokalnom samoupravom u kulturi, \u0161kolstvu, zdravstvu, policiji, informisanju, a zavr\u0161avaju se separatisti\u010dkim te\u017enjama i teritorijalnim revandikacijama, po principu da \u201cnema identiteta bez entiteta\u201d. Zagovornici o\u010duvanja entitetskog modela u Republici srpskoj, pri samom pomenu reformi, radikalizuju svoj stav i dovode u pitanje i opstanak BiH u slu\u010daju ukidanja entiteta: Republika srpska je njihov ratni plijen i prilika da legalizuju osvajanje teritorija i uzurpaciju dobara protjeranog nesrpskog stanovni\u0161tva, da dru\u0161tvenu imovinu (prirodne resurse, privredne subjekte, kapital i sva inostrana potra\u017eivanja) prisvoje, podijele, proglase nacionalnom svojinom Republike srpske.<\/p>\n
U vi\u0161enacionalnoj zajednici Bosne i Hercegovine koncept separatizma, nastao i oja\u010dan ratnim nasiljem i progonom stanovni\u0161tva, apsurdan je i neodr\u017eiv. Apsurdan, jer se protivi \u010dinjenicama vjekovnog koegzistiranja i me\u0111usobnog uva\u017eavanja razli\u010ditih vjera i tradicija; neodr\u017eiv, jer moderna Evropa nala\u017ee saradnju i razmjenu me\u0111u dr\u017eavama i narodima bez obzira na njihovo porijeklo i uvjerenja. Pitanje je kako \u0107e se separatisti dogovarati i sporazumijevati sa strancima ako to nisu u stanju sa sunarodnicima istog porijekla i jezika.<\/p>\n
Osim toga, Evropska zajednica tra\u017ei sagovornike u dr\u017eavi a ne u entitetima i regijama; stoga insistiranje na ja\u010danju entitetskih nadle\u017enosti samo produbljava politi\u010dke i nacionalne antagonizme, a sigurno produ\u017eava rok za prijem BiH u evropske institucije. Separatisti\u010dke tendencije ne mogu u\u010dvrstiti dr\u017eavu, a ni u Evropu se ne mo\u017ee sa separatizmima i etnonacionalnim konceptom vlasti. Zahvaljuju\u0107i imperativima ekonomske globalizacije i logici savremene privredne proizvodnje, u Evropi se privrednici i iz najudaljenijih krajeva dogovaraju a preduze\u0107a integri\u0161u; u BiH su i entitetske barijere dovoljne da onemogu\u0107e svaku saradnju i razmjenu. Neshavtljivo je da se veliki privredni sistemi (elektroprivreda, komunikacije, transport i dr.) ne \u017eele ujediniti iako to nala\u017eu norme produktivnosti. Ideja nacionalne zatvorenosti poprima nakaradne oblike nacionalisti\u010dke ideologije isklju\u010divosti, voluntarizma, samovolje.<\/p>\n
Predlo\u017eeni amandmani na Ustav BiH vi\u0161e obe\u0107avaju, ukazuju\u0107i na drugu fazu reformi, nego \u0161to mijenjaju postoje\u0107e stanje. O radikalnim mjerama, za sada, nema ni govora. Bojim se da \u0107e u \u201cdrugoj fazi\u201d biti prekasno za bilo kakav radikalan potez: entitetske granice \u0107e se petrificirati (ako se, uz to, ne ostvare i zahtjevi za stvaranjem tre\u0107eg entiteta), a razmjena stanovni\u0161tva i za\u0161tita vlasni\u0161tva postati nemogu\u0107a, \u010dak i ako bude takvih inicijativa. Bojim se, tako\u0111e, da parcijalne reforme Ustava vode ka definitivnoj legalizaciji podjele Bosne i Hercegovine. Mislim da je ovo bila posljednja prilika da dr\u017eava uspostavi svoj teritorijalni integritet i preuzme funkcije koje joj pripadaju. Sve dok BiH kao dr\u017eava ne dobije svoje ustavno-pravne kompetencije i ostvari pravo upravljanja na \u010ditavoj dr\u017eavnoj teritoriji, pregovori o ustavnim promjenama osta\u0107e na nultom stepenu, tj. na mrtvoj ta\u010dki.<\/p>\n
\u00a9 2007 Nikola Kova\u010d<\/em><\/p>\n Zapis: Ovaj esej se prvi put pojavio u posebnom broju Foruma Bosne, 38\/7, \u201cJedinstvo i Pluralitet u Europi\u201d, koji je uredio Rusmir Mahmut\u0107ehaji\u0107, dvije hiljade \u0161este godine. Tokom rata Nikola Kova\u010d je bio ministar obrazovanja, kulture, nauke i sporta. Potom je radio kao prvi ambasador Bosne i Hercegovine u Francuskoj. Zahvaljujemo se Internacionalnom Forumu Bosna za dozvolu ponovnog \u0161tampanja ovog rada.<\/em><\/p>\n Prethodno objavljeno: Svezak 15 Br. 3 (2020): Jul<\/span><\/p>\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" BOSNA I HERCEGOVINA U SVJETLU EVROPSKIH INTEGRACIJA Brojne rasprave na skupovima posve\u0107enim politi\u010dkoj situaciji u Bosni i Hercegovini nose obilje\u017eje apstraktnog teorijskog razmatranja, pri \u010demu se ne vodi ra\u010duna o uzrocima koji su zemlju doveli do mrtve ta\u010dke, sa koje se ne mo\u017ee naprijed, a nazad se nema kud. Zato je pozivanje na \u010dinjenice koje je istorija u Bosni […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[332,356],"tags":[],"class_list":["post-66627","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-16-no-3-2021october","category-volume-18-no-2-2023-april","contributor-nikola-kovac","volume-16-no-3-2021october","volume-18-no-2-2023-april"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66627","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66627"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66627\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":66655,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66627\/revisions\/66655"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66627"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66627"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66627"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}} <\/h2>\n