Republika Srpska je ratni plen od kojeg Srbija ne\u0107e lako odustati. U strategiji o bezbednosti Srbije opstanak RS je prioritet. Bez re\u0161avanja bosanskog pitanja stabilnost Balkana osta\u0107e upitna, ka\u017ee Sonja Biserko.<\/p>\n
25-godi\u0161njica Dejtonskog sporazuma je povod za jo\u0161 jedan osvrt na \u201enezavr\u0161en posao” na Balkanu. Jugoslavenska kriza nije bila kriza periferije ve\u0107 najava trendova koji su sada vidljivi u celom svetu. Zato je va\u017eno da se izvuku lekcije za budu\u0107nost.<\/p>\n
Mada je Dejtonski sporazum, kako svi isti\u010du, bio u funkciji postizanja mira, on je jo\u0161 uvek sveprisutan u politi\u010dkom \u017eivotu BiH i regiona, jer je ostavio prostor za brojne nedoumice koje direktno doti\u010du strukturu samog ugovora.<\/p>\n
Zapad o\u010dekuje da se Bosanci sami pokrenu i da u prvi plan izvuku gra\u0111ansku opciju koja bi, sama po sebi vodila ka promenama. Bilo je takvih poku\u0161aja ali su svi osuje\u0107eni, jer lokalne elite u takvim situacijama sara\u0111uju i spre\u010davaju konstituisanje gra\u0111anske Bosne.<\/p>\n
Osovina Beograd-Banjaluka-Podgorica-Kosovska Mitrovica<\/strong><\/p>\n Nespremnost da se Bosna pokrene unutar sebe, ali i nespremnost me\u0111unarodne zajednice da od 2006. deluje u okvirima koji su joj na raspolaganju, hrani nacionalizme, posebno srpski. Srbija nije zatvorila srpsko pitanje. Vode\u0107a srpska elita smatra da \u0107e ono biti \u201ezatvoreno tek ‘srpskim oslobo\u0111enjem’ i dr\u017eavnim ujedinjenjem, a ne uklju\u010divanjem u evroatlantske integracije ili neku surogat tvorevinu, poput tzv. \u201eRegiona” ili neke EU-goslavije koju zagovara Timoti Les (biv\u0161i britanski diplomata koji je vodio ured britanske ambasade u Banjaluci).<\/p>\n Ovakvoj fiksaciji Beograda na zaokru\u017eivanje, kako sada ka\u017eu, \u201esrpskog sveta”, odnosno osovine Beograd-Banjaluka-Podgorica-Kosovska Mitrovica u velikoj meri doprinosi i veoma fluidni me\u0111unarodni kontekst, kao i politi\u010dki vakuum koji je nastao na Balkanu. Dominantno tuma\u010denje me\u0111unarodnih okolnosti je da Srbija ne sme propustiti istorijsku \u0161ansu koja se ukazala.<\/p>\n Ta o\u010dekivanja se reflektuju i na njenu spoljnu politiku. Beograd poku\u0161ava da u sklopu svoje politike \u201eneutralnosti” igra u prostoru koji niko ne pokriva u celosti. Predsednik Vu\u010di\u0107, koji je u su\u0161tini jedini nosilac spoljne politike, poku\u0161ava da se kre\u0107e u okviru ve\u0107 ranije osmi\u0161ljene politike oslonjene na \u201e\u010detiri stuba” (Kina, Rusija, SAD i EU) i da koristi sve njihove razli\u010dite interese.<\/p>\n Srbija kao destabiliziraju\u0107i faktor<\/strong><\/p>\n Klju\u010dna komponenta spoljne politike Srbije je dvoli\u010dnost. Iako tvrdi da te\u017ei \u010dlanstvu u EU i bli\u017eim odnosima sa NATO, Srbija nastoji da uravnote\u017ei odnose sa \u010detiri glavne sile, jer misli da \u0107e profitirati od svake: diplomatski, ekonomski i vojno. U tom smislu se ve\u0161to koristi i nasle\u0111em nesvrstanosti, posebno kad je re\u010d o (ot)priznavanju Kosova.<\/p>\n Va\u0161ingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji Srbije i Kosova, koji su u septembru 2020. u prisustvu Trampapotpisali Vu\u010di\u0107 i Hoti, uneo je nedoumice u pogledu orijentacije Srbije koja je do skoro bila vi\u0161e okrenuta Rusiji i Kini. Srbija se upustila u komplikovanu geopoliti\u010dku igru.Re\u010d je o geopoliti\u010dkoj pobedi Amerike, jer \u201esporazum”, kako je istakao Trampov posrednik Ri\u010dard Grenel, \u201eudaljava Srbiju i od Rusije i od Kine”. Me\u0111utim, ne treba podcenjivati uticaj Kine i Rusije s obzirom da su obe ve\u0107 duboko u Srbiji. Rusija je izrazila nezadovoljstvo ovim sporazumom, dok se Kina uzdr\u017eala od javnih reakcija.<\/p>\n Takva politika Srbije ima sna\u017ean uticaj na odnose u regionu, jer deluje kao destabilizuju\u0107i faktor koji preko srpskih zajednica u svim susednim zemljama spre\u010dava integraciju i konsolidaciju tih zemalja. Beograd polazi od toga da je uspostavio dobre \u201ediplomatske odnose sa svim centrima mo\u0107i u svetu” i da je time dobio na geostrate\u0161kom zna\u010daju. Tokom poslednje \u010detri godine Beograd je uspe\u0161no prodro do Trampove administracije, \u0161to ga je ohrabrilo da poja\u010da svoje remetila\u010dko prisustvo, kako u Bosni, tako i u Crnoj Gori i na Kosovu, \u010dak do ta\u010dke koja je otvarala mogu\u0107nost rekompoziicije Balkana.<\/p>\n Osmi\u0161ljena strategija na kojoj radi srpska elita u svim domenima<\/strong><\/p>\n To nije novi pristup Beograda. Srbija je verovatno jedina zemlja u regionu, koja ima veoma osmi\u0161ljenu strategiju na \u010dijem sprovo\u0111enju radi dominantna srpska elita u svim domenima. To podrazumeva pre svega ogromnu intelektualnu energiju u reinterpretaciji devedesetih, koja se svodi na to da Srbi tada nisu \u201edelovali strate\u0161ki, ve\u0107 instiktivno, nagonom za samoodr\u017eanjem”, ali da su sada ipak uspeli da \u201eotvore srpsko pitanje”.<\/p>\n Dr\u017eavna politka Srbije nije se promenila u odnosu na region nakon odlaska Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Sada se primenjuju druga sredstva i u velikoj mjeri se ona stavljaju u kontekst aktuelnih zbivanja na relaciji Zapad-islamski svet, posebno kada je re\u010d o Bosni i Kosovu. Jo\u0161 uvek, kao i pre 30 godina iz krugova nacionalnih ideologa izroni ponuda o rekomponovanju Balkana po etni\u010dkim granicama.<\/p>\n RS – ratni plen od kojeg se ne\u0107e lako odustati<\/strong><\/p>\n Da bi se razumelo pona\u0161anje Srbije trebalo bi uzeti u obzir i njene geostrate\u0161ke interese, kako ih defini\u0161u srpske elite. Ti interesi su dr\u017eavni i sporedno je koja je opcija trenutno na vlasti. One se razlikuju samo po metodu, ali su\u0161tina je ista. Aktuelna vlast je do kraja ogolila tu strategiju i na neki na\u010din otvorila o\u010di svima, kako susedima tako i Zapadu. Me\u0111unarodni veoma fluidni kontekst ohrabrio je aktuelnu vlast na grublje poteze, direktniju retoriku i bezobzirnije pona\u0161anje, kako na unutra\u0161njem, tako i na regionalnom i me\u0111unarodnom planu.<\/p>\n Ta politika uklju\u010duje i brojna strate\u0161ka vladina dokumenta kao \u0161to su Strategija o\u010duvanja i ja\u010danja odnosa mati\u010dne dr\u017eave i dijaspore i mati\u010dne dr\u017eave i Srba u regionu (2011) i Povelja o srpskom kulturnom prostoru (2019). Kada je re\u010d o Bosni, Republika Srpska (RS) je ratni plen od kojeg se ne\u0107e lako odustati. \u010cak i u strategiji o bezbednosti (2019), opstanak RS se tretira kao prioritet. Me\u0111utim, bez re\u0161avanja bosanskog pitanja stabilnost Balkana osta\u0107e upitna.<\/p>\n Geopoliti\u010dki interes Srbije u Bosni i Hercegovini je o\u010duvanje RS i njeno pripajanje Srbiji. Ona je geopoliti\u010dki va\u017ena za Srbiju zbog geopoliti\u010dkog pritiska na Crnu Goru i izlaska na Jadran (\u0161to je vi\u0161e nego o\u010dito tokom poslednja dva meseca), spre\u010davanja neoosmanskog projekta, zaposedanja druge obale Drine i pomeranja \u201ecivilizacijske granice” ka Zapadu, \u0161to pove\u0107ava srpski uticaj. Ostvarivanje ciljeva drugim sredstvima u mirnodopskim uslovima podrazumijeva prihvatanje Dejtonskog sporazuma kao optimalnog re\u0161enja u datim okolnostima.<\/p>\n \u201eOsamostaljivanju RS od BiH podre\u0111eni su\u0161tinski nacionalni interesi Srbije”<\/strong><\/p>\n Republika Srpska (RS) se u Srbiji tretira kao dr\u017eava, kao nova \u010dinjenica koja je nastala u funkciji odbrane konstitutivnosti srpskog naroda i koja je me\u0111unarodno verifikovana Dejtonskim sporazumom. Raspad BiH, odnosno osamostavljivanje RS je dr\u017eavni cilj kome su podre\u0111eni i \u010dlanstvo u EU, i su\u0161tinski nacionalni interesi same Srbije. I zato, kako misle nacionalisti, sudbinsko vezivanje Srbije za evropske integracije vezalo bi ruke Srbiji da pomogne u odr\u017eanju Republike Srpske.<\/p>\n Takva hijerarhija prioriteta opredeljuje pona\u0161anje Srbije prema Bosni. Doga\u0111aji iz devedesetih i njihovo tuma\u010denje kao oslobodila\u010dkog rata i, prema Dobrici \u0106osi\u0107u, kao \u201eobrane slobode i istine i nacionalnih prava u Republici Srpskoj” – ostaju glavna prepreka uklanjanju su\u0161tinske ko\u010dnice dr\u017eavnoj konsolidaciji Bosne i Hercegovine, kao i normalizaciji odnosa izme\u0111u dve zemlje.<\/p>\n Manipulacije istorijskim \u010dinjenicama zacementirale interpretaciju o ratu u BiH<\/strong><\/p>\n Na\u017ealost, manipulacije istorijskim \u010dinjenicama, u Srbiji su ve\u0107 zacementirale interpretaciju o ratu u BiH koja je suprotna istorijskoj istini. I to uprkos tome \u0161to je Ha\u0161ki tribunal doneo najvi\u0161e presuda upravo povodom zlo\u010dina Srba po\u010dinjenih nad Bo\u0161njacima.<\/p>\n Ignorisanje Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju (ICTY\/MKSJ) i svih prikupljenih i dokumentovanih dokaza o ratu u BiH dodatno komplikuje odnose u BiH, posebno odnose Srba i Bo\u0161njaka. To je vi\u0161estruko opasno i \u0161tetno, ne samo za konsolidovanje u Bosni i Hercegovini, nego i za demokratski napredak i evropsku budu\u0107nost Srbije.<\/p>\n Beograd optu\u017euje zapadne sile, pre svega SAD, Nema\u010dku i Veliku Britaniju za raspad Jugoslavije, isti\u010du\u0107i kako je njihov cilj totalna \u201ekapitulacija Srba”. Sve dosada\u0161nje ponude za re\u0161enje krize u BiH, koje su dolazile pre svega iz EU, do\u010dekivane su bez entuzijazma, jer mu (i Vu\u010di\u0107u i svom dominantnim elitama) nikad do sada nije bila, kako je rekao, \u201eponu\u0111ena kompenzacija”, \u0161to podrazumijeva \u201evra\u0107anje Republici Srpskoj svih nadle\u017enosti koja su joj oteta”, odnosno reafirmaciju izvornih dejtonskih principa. Jer, kako se isti\u010de, opstanak Bosne je mogu\u0107 samo \u201eonakvom kakvom je zami\u0161ljena konfederacija dva entiteta”.<\/p>\n Bajdenova pobeda uznemirila Beograd<\/strong><\/p>\n Pobeda D\u017eoa Bajdena uznemirila je Beograd, jer se o\u010dekuje promena kursa prema Balkanu, a Bajden je jedan od retkih zapadnih politi\u010dara koji ima veoma dobar uvid u devedesete. O tome je davao veoma precizne izjave, posebno o agresiji Srba na Bosnu, genocidu, etni\u010dkom \u010di\u0161\u0107enju. Brojne su naznake da \u0107e Bajden zajedno sa EU nastupiti koordinirano na Balkanu, \u0161to je zna\u010dajno podiglo o\u010dekivanja u regionu. EU ve\u0107 sada poziva SAD na novo savezni\u0161tvo, kako bi se zajedno suprotstavili \u201eautoritarnim silama”. Sada je pravi momentum da se napravi taj prodor.<\/p>\n U tom smislu je ohrabrujuce \u0161to se u Kongresu (8.12.2020.) moglo \u010duti \u0161ta se preporu\u010duje novoj administraciju kada je re\u010d o Balkanu. Na to su odmah reagovali srpski mediji progla\u0161avajuci sve govornike za srbomrzce, dok je predsednik Vu\u010di\u0107 izjavio da o\u010dekuje jo\u0161 te\u017ee pritiske na Srbiju, kao i da bi “dobio Nobelovu nagradu kada bi potpisao akt o nezavisnosti Kosova.”<\/p>\n Da bi Bosna postala funkcionalna dr\u017eava neophodno je pre svega staviti ta\u010dku na promenu granica i spre\u010diti uticaj, kako Srbije tako i Hrvatske. Posebno je opasan dvovekovni imperijalizam Srbije. Reafirmacijom postoje\u0107ih granica uz \u010dvrstu garanciju me\u0111unarodne zajednice mogu\u0107e je ukloniti maligni uticaj svih pretenzija posebno onih srpskih, i tek je tada mogu\u0107e o\u010dekivati da se tri naroda u Bosni okrenu sopstvenoj agendi. To podrazumijeva i uspostavljanje dr\u017eavnog identiteta, jer bez toga se ostavlja prostor dezintegracionim trendovima. Za po\u010detak treba oja\u010dati EUFOR u Bosni kako bi se predupredili konflikti za koje postoji veliki potencijal.<\/p>\n <\/p>\n Prvi put objaljeno u DW.com-u. Link<\/a>.<\/p>\n