<\/p>\n
Ju\u010de je istorija, sutra je misterija, danas je poklon.
\nAnonymous<\/p>\nBudi promena koju \u017eeli\u0161 videti u svetu.
\nMahatma Gandi<\/p><\/blockquote>\n\u0160kole gra\u0111anske hrabrosti, koje je NVO GARIWO organizovao uz pomo\u0107 i podr\u0161ku \u0160vajcarske agencije za razvoj i saradnju (DEZA) i Ambasade Kraljevine Norve\u0161ke, za 218 mladih izme\u0111u 15 i 25 godina u toku leta 2006., iznedrile su ovu knjigu odabranih razmi\u0161ljanja u\u010desnika koji su umeli da artikuli\u0161u svoje strepnje, strahove, nedoumice, vapaje, nadanja, \u017eelje, potrebe, ali i stavove.<\/p>\n
Komisijski odabrani eseji obra\u0111eni su tako da istovremeno \u010duvaju svaku misao i poruku autora i predstavljaju stilski ujedna\u010dene celine radi lak\u0161eg \u010ditanja. Prvi \u010ditaoci, pa i kriti\u010dari ove knjige, bi\u0107e upravo njeni koautori.<\/p>\n
Papiri rukopisa ovih eseja izgledali su slaba\u0161no i nejako povr\u0161nom posmatra\u010du, a znalcu su nagove\u0161tavali sna\u017ene poruke mladosti koja zna ili je saznala \u0161ta ho\u0107e, a mo\u017eda i va\u017enije od toga – ono \u0161to ne\u0107e. Kora\u010daj predstavlja poruke i stavove mladih zapadnog Balkana. Vi, koji ste saznali – u\u010dite one koji jo\u0161 ne znaju; vi, koji ne znate – tra\u017eite one koji znaju, a svi zajedno pozovite svoje oficijelne u\u010ditelje, nastavnike i profesore da u\u010de sa vama i od vas.<\/p>\n
\u017divite u dru\u0161tvu u kojem, da biste znali \u0161ta ho\u0107ete, prvo morate definisati i jasno re\u0107i \u0161ta ne \u017eelite. Tek kada formuli\u0161ete to nepristajanje, mo\u017eete tra\u017eiti na\u010dine kako ga ispoljiti. Svaki va\u0161 otpor aktivno je povezan s gra\u0111anskom hrabro\u0161\u0107u, jer autoriteti koji vas primoravaju na pristajanje ne\u0107e ga mirno posmatrati. Zato, da biste iskazali revolt i rekli dosta, morate trenirati sopstvenu gra\u0111ansku hrabrost. Prve korake ve\u0107 ste savladali kroz javna predavanja i \u0160kole o gra\u0111anskoj hrabrosti. Slede\u0107i korak je prakti\u010dna izvedba onoga \u0161to ste nau\u010dili. Latinska izreka: repetitio mater studiorum est(ponavljanje je majka u\u010denja) va\u017ei i ovde.<\/p>\n
Zapamtite: svaki put kada dobijete bitku protiv negativnog autoriteta, shvati\u0107ete da je i on ili ona samo ljudsko bi\u0107e kao i vi, \u010dak ranjivije nego vi, jer nije u pravu. Va\u0161i argumenti su istina i pravdoljubivost, a njihov argument je samo sila, koja i nije tako silna kakvom je predstavljaju. I zato se ne pla\u0161ite onih koji zaziru i zavise od vas. Davno su mudraci rekli da um caruje a snaga klade valja. Ne dozvolite da, s pame\u0107u koju imate, postanete klade!<\/p>\n
Ovom knjigom pokazali ste da se ne bojite re\u0107i ono \u0161to mislite; sada bi trebalo da doka\u017eete da vas ne pla\u0161i poziv va\u0161e drugarice: Ne\u0107u vi\u0161e da \u017eivim la\u017eno! Ne\u0107u vi\u0161e, a i ne mogu! Dosta je… I ho\u0107u za to da se borim! I bori\u0107u se… Ali ne mogu sama… Potreban mi je prijatelj…I ti si
\nmi potreban! I tvoj drug mi je potreban! Iskoristi svoje pravo i suprotstavi se! Imaj petlju! Neka horizont bude premalen za tvoje snove! Po\u010dni spremati prtljag ve\u0107 sada, s druge strane vrata mnogo toga te \u010deka! Kora\u010daj… Kora\u010daj…<\/p>\nImate li pravo da se ne odazovete?<\/p>\n
Novembar 2006 – Sarajevo<\/em><\/p>\n
I. NE STAVLJAJTE MI ETIKETU JER SAM PO NACIONALNOSTI \u010cOVJEK – Marija Vrani\u0107<\/h2>\n
Trudite se da uvijek budete \u010disti i jasni, jer ste vi prozor kroz koji gledate u svijet.
\nD\u017e. B. \u0160o<\/p>\n\u010covjek je stvoren slobodan i jeste slobodan, pa makar bio i u lancima ro\u0111en.
\nJ.F.\u0160iler<\/p><\/blockquote>\nJa sam Marija Vrani\u0107 i ne \u017eelim da nosim ni jednu etiketu! Ne \u017eelim da se odmah pitate koje sam nacionalnosti i vjere, jer za\u0161to je to uop\u0161te va\u017eno?<\/p>\n
Ja sam po nacionalnosti \u010dovjek, jer ne priznajem podjele, izmi\u0161ljene granice, ne priznajem \u201czatvore\u201d u koje nas stavljaju, dijele\u0107i nas prema mjestu u kojem smo ro\u0111eni, dijalektu kojim govorimo, prema imenu i prezimenu koje nosimo, prema Bogu u kojeg vjerujemo…<\/p>\n
Za\u0161to dijeliti ne\u0161to \u0161to je isto? Za\u0161to \u010dovjeku stavljati etiketu kad on ima du\u0161u, srce, razum? Ko je sve to izmislio?<\/p>\n
Pitam se to \u010desto i uvijek do\u0111em do sli\u010dnog odgovora \u2013 izmislio je to isti \u010dovjek, samo \u010dovjek bez du\u0161e, sa zatrovanim srcem i poreme\u0107enim razumom.<\/p>\n
To je moje mi\u0161ljenje, a vi, ako imate hrabrosti da se zapitate isto, ako imate otvorenu du\u0161u, srce puno ljubavi, glavu kojom sami razmi\u0161ljate, do\u0107i \u0107ete do istog ili sli\u010dnog odgovora.<\/p>\n
Da, za sve je potrebna gra\u0111anska hrabrost; hrabrost da budemo svoji, a ne pijuni u ne\u010dijim rukama koje su, \u010desto, ruke zla.<\/p>\n
Trebalo bi da \u017eivimo \u017eivot pun ljubavi, razumijevanja, dobrote, jer samo \u0107emo tako biti sre\u0107ni.<\/p>\n
\u0161ta je \u010dovjek bez sre\u0107e? Po mom mi\u0161ljenju, to je jadnik ispunjen mr\u017enjom, bijesom i egoizmom, koji ne \u017eivi za \u017eivot, ve\u0107 za smrt. Ne smijemo dopustiti da takvi ljudi vladaju nama, da nas svrstavaju u svoje redove, da nam stavljaju etikete, da nas \u017eigo\u0161u kao stoku. Moramo imati gra\u0111anske hrabrosti da ka\u017eemo i da svojim djelima poka\u017eemo da je na\u0161a du\u0161a otvorena, srce puno ljubavi, a glava razumna.<\/p>\n
Bi\u0107emo sre\u0107ni, jer \u0107emo znati ko smo. Zna\u0107emo da smo ljudi i ne\u0107emo se ustru\u010davati da to ka\u017eemo i poka\u017eemo.<\/p>\n
Drago mi je \u0161to smo se upoznali!<\/p>\n
Molim vas, NE STAVLJAJTE MI ETIKETU!<\/p>\n
Srbac<\/em><\/p>\n
II. ZA NAUK – Bojan Ili\u0107<\/h2>\n
\nNikad i ni\u0161ta ne izaziva ve\u0107u pobunu od nepravde. Sva druga zla koja trpimo nisu ni\u0161ta prema ovom.
\nI. Kant<\/p>\nOsveta je uvijek u\u017eivanje sitne i slabe du\u0161e.
\nLatinska izreka<\/p>\nPedagogija je nauka pomo\u0107u koje i bez koje \u010dovjek ostaje onakav kakav je.
\nD\u017e. Ger\u0161vin\n<\/p><\/blockquote>\nU \u0161koli je, ina\u010de, sve bilo super. Odnos sa profesorima bio je veoma dobar i rijetko je dolazilo do sukoba izme\u0111u u\u010denika i profesora. Najbolji i najzanimljiviji, bio nam je profesor biologije, koji je u\u017eivao veliko po\u0161tovanje u\u010denika. Na\u017ealost, desilo se ne\u0161to \u0161to niko nije \u017eelio. Naime, upravo na\u0161 omiljeni profesor sapleo se na stepenicama, pao i slomio nogu. Za nas je to zna\u010dilo da ga ne\u0107e biti na nastavi mjesec dana i da \u0107e ga neko drugi morati mijenjati. Ta zamjena, kako \u0107e se kasnije ispostaviti, imala je dvije strane, dobru i lo\u0161u.<\/p>\n
Na\u0161 profesor je oti\u0161ao na bolovanje, a novi je stigao. Ina\u010de, kod “starog” profesora uvijek je vladala opu\u0161tena atmosfera na nastavi, i nikad nije dolazilo do dominacije na nacionalnoj osnovi. Mi smo, naviknuti na opu\u0161tenost i prava na \u010dasu, odmah bili izba\u010deni sa \u010dasa, a sa nama \u010desto i jedan momak muslimanske nacionalnosti, ni kriv ni du\u017ean.<\/p>\n
Kasnije se de\u0161avalo, da kada smo stvarno i bili krivi, samo je on bivao izba\u010den sa \u010dasa, i veoma \u010desto izvo\u0111en pred tablu i dobijao jedinicu. Mi nismo reagovali, bili smo samo nijemi posmatra\u010di. Ina\u010de, po \u0161koli je po\u010dela kru\u017eiti pri\u010da da onaj ko mu se suprotstavi, pro\u0111e veoma lo\u0161e, i gotovo sigurno propada iz njegovog predmeta. \u010cak i ako nau\u010di\u0161 sve, postavi ti pitanje na koje samo on zna odgovor. Upravo zbog toga niko nije imao petlju da mu se suprotstavi i ka\u017ee “dosta vi\u0161e”.<\/p>\n
Stvar je postala veoma ozbiljna, jer momak je skoro pao iz njegovog predmeta, bio pred isklju\u010denjem iz \u0161kole zbog neopravdanih izostanaka, koje je uglavnom dobijao zahvaljuju\u0107i profesoru biologije.<\/p>\n
I onda je odjednom po\u010dela da se budi ideja da se kona\u010dno suprotstavimo takvoj diskriminaciji. Znao sam samo da pojedinac gotovo ni\u0161ta ne mo\u017ee sam da uradi, i da je najbolje da svi zajedno, cijeli razred, udru\u017ei snage i suprotstavi se profesoru – nacionalisti.<\/p>\n
Sve smo dobro smislili i organizovali, i kona\u010dno stupili u akciju. Naredni put, kada je profesor uradio istu stvar, tj. nedu\u017enog mladi\u0107a ponovo izveo pred tablu samo zato \u0161to je druge nacionalnosti, ustajali smo jedan po jedan i govorili: “Dosta je, ne mo\u017eete to da radite!” Govorio je: “Mogu, mogu, sve \u0107u da vas poobaram, izdajnici jedni, branite Muslimana!” Nismo odustajali sve dok polupijani, nacionalisti\u010dki ostra\u0161\u0107en profesor nije zavr\u0161io u zatvoru.<\/p>\n
Ono \u0161to je najgore, i zbog \u010dega smo se stidjeli, bilo je to \u0161to je na\u0161 drug morao pretrpjeti ogromnu nepravdu, dok smo mi, uop\u0161te, po\u010deli o tome razmi\u0161ljati, a zatim reagovati i promijeniti stvari. Bila nam je to lekcija za ubudu\u0107e, da na vrijeme reagujemo i imamo petlju suprotstaviti se svim lo\u0161im pojavama a i ljudima.<\/p>\n
Srebrenica<\/em><\/p>\n
III. NA\u0160A MALENA – Alma Li\u0161i\u0107<\/h2>\n
Budi gospodar svoje volje, a sluga svoje savjesti.
\nDemosten<\/p>\nSvi ideali ovog svijeta ne vrijede suze jednog djeteta.
\nF. M. Dostojevski<\/p><\/blockquote>\nMoj \u017eivot, pro\u0161lost, sada\u0161njost i budu\u0107nost obilje\u017eeni su sjetom i strahom, a dubok i bolan trag ostao je u mojoj du\u0161i.<\/p>\n
Bila sam dijete rata, tako nazivaju moju generaciju, djecu koja su isuvi\u0161e rano upoznata sa zlom koje se nadvilo nad na\u0161om voljenom domovinom. Kada je trebalo da bezuslovno u\u017eivam, bila sam vezana za \u010detiri hladna zida podruma, po kojem pamtim svoje djetinjstvo, a sve zbog golog pre\u017eivljavanja. Pitam se, ko je sebi uzeo za pravo da sru\u0161i moje snove? Da provodim djetinjstvo u tami i strahu, ne znaju\u0107i da li \u0107e se babo vratiti ili ne\u0107e, umjesto da se igram.<\/p>\n
Sje\u0107am se jednog hladnog jutra. Moja mama se, otprativ\u0161i babu na liniju, obukla i zaputila u selo gdje je \u017eivjela moja nana, da bi nam donijela ne\u0161to da ru\u010damo. Gledala sam je kako odlazi, znaju\u0107i da je umorna od svega, ali ipak je bila spremna \u017ertvovati i \u017eivot da bi imali \u0161ta jesti. Sati su prolazili, povirivala sam ne bih li ugledala njeno lice, samo da se uvjerim da je dobro.<\/p>\n
– Bo\u017ee, gdje je? \u2013 \u010dula sam oca kako govori. Granate su padale i ja sam molila Boga da je nijedna ne ozlijedi.<\/p>\n
– Evo je! \u2013 za\u010dula sam oca, istr\u010dala napolje i kona\u010dno vidjela drago lice svoje majke. Ali, ne\u0161to nam je svima bilo nejasno. U rukama je nosila djevoj\u010dicu koja nas je zbunjeno gledala. U\u0161av\u0161i u podrum, babo ju je upitao: “\u0160ta je to? \u010cije je to dijete?”<\/p>\n
Skupila je hrabrost i objasnila nam kako ju je na\u0161la ispred zapaljene ku\u0107e ljudi koji su nekad bili na\u0161e kom\u0161ije, a kasnije su, preko no\u0107i, postali \u010detnici. Muslimani su joj ubili roditelje i moja mama nije mogla da je prepusti sudbini, te da tako mala, stara godinu dana, umre ispred
\nzapaljene ku\u0107e. Svi smo je blijedo gledali, a djevoj\u010dica, Slavica, izgledala je jako iscrpljena dok nas je nepoznate gledala svojim plavim okicama. Babo je bio bijesan, govorio je:<\/p>\n– Kako si mogla spasiti \u010detni\u010dko dijete? Ubili su ti brata, oca, majku, mo\u017eda \u0107e ti i djecu ubiti!<\/p>\n
Sje\u0107am se maminog odgovora koji mi i danas odzvanja u u\u0161ima:<\/p>\n
– Ona nije kriva niza\u0161ta, \u0161to jedemo mi, je\u0161\u0107e i ona. Ja nisam kamenog srca, nisam je mogla ostaviti.<\/p>\n
Na tome je i ostalo i niko joj vi\u0161e nije prigovorio. \u010cak smo svi zavoljeli Slavicu, pa i moj otac koji je imao toliko predrasuda. Dani su prolazili, a Slavicu niko nije tra\u017eio. Zbli\u017eile smo se, ja sam joj bila starija sestra. Svi seljani su osu\u0111ivali moju majku, ali ona je ustrajala u tome \u0161to je u\u010dinila i pokazala svima kako je ona, zapravo, velika \u017dENA koja ima hrabrosti.<\/p>\n
Slavici je bilo lijepo s nama. Pru\u017eili smo joj sve \u0161to jedna obitelj mo\u017ee pru\u017eiti. Ona se u potpunosti privikla na \u017eivot s nama. Nitko je nije tra\u017eio; ili nije imao tko, ili, pak, nisu smjeli. \u017divjela je s nama punih \u0161est godina, do 12. februara 1999., kada su je uzeli njen amid\u017ea i strina. Bilo nam je jako te\u0161ko kad je odlazila, a znam i vidjela sam koliko je i njoj bilo \u017eao. No, zakon ka\u017ee “svako ide svome”, iako smo mi osje\u0107ali da je na\u0161a, jer ona je bila dio nas.<\/p>\n
Svakog drugog vikenda dolazi k nama u posjetu na\u0161a Malena, kako smo je zvali. Sru\u0161ili smo barijere nacionalnosti i prekora\u010dili branu koju su nam postavili “vladari”. Moja je majka pre\u017eivjela mnogo posljedica, ali smo znali da je ona simbol gra\u0111anske hrabrosti i ljudskosti i da joj mnogi zavide na tome. Slavica ka\u017ee da \u0107e joj cijelog \u017eivot biti zahvalna, a ja \u0107u uvijek biti zahvalna Bogu \u0161to mi je dao takvu majku od koje u\u010dim kako bi trebalo \u017eivjeti.<\/p>\n
Zavidovi\u0107i<\/em><\/p>\n
IV. SLAP – Tamara Cvetkovi\u0107<\/h2>\n
Ljude treba u\u010diti, jer je razum jedini izvor istine i ujedno put ka savr\u0161enstvu, slobodi i najve\u0107oj sre\u0107i. – Spinoza<\/p>\n
Strah je glavni izvor predrasuda, i jedan od glavnih izvora okrutnosti. – B. Rasel<\/p><\/blockquote>\n
Kada sam \u010dula da dolazim u Sarajevo, ta\u010dnije na Igman, osetila sam neopisivu sre\u0107u jer volim da putujem, a i od malena slu\u0161am pri\u010de roditelja koji su tu radili pre rata. Ali, slede\u0107eg trenutka potpuni mrak prekrio je moje misli. Te misli ili pozornicu \u017eivota odavno je ostavio bez reflektora jedan period, ne mogu da ka\u017eem mog \u017eivota, ali svakako period koji je kao \u017eig utisnut u moju svest. Znate i sami da monotona svakodnevica dosta dobro ume da maskira ono \u0161to nosite u sebi ili ta\u010dnije ono \u0161to morate nositi kada vam taj teret name\u0107e dru\u0161tvo, mediji, pa \u010dak i porodica.<\/p>\n
To je isti onaj teret koji nose i nevina deca, obu\u010dena u vojnike, kada stoje pored sanduka pokojnog predsednika dr\u017eave koja ne postoji. Zbunjeni, bez izbora, kisnu i slu\u0161aju usklike ogor\u010denih, oholih i mr\u017enjom zatrovanih ljudi.<\/p>\n
No, to nije dovoljno, jer dana\u0161nja omladina sve \u0161to nije silikon ili vulgarno i ne gleda na televiziji, pa tako ne mo\u017ee da nau\u010di ono \u0161to, u su\u0161tini, nosi u genima, a to je \u017ealjenje… Na\u017ealost, ono danas \u0161to ose\u0107aju je – samosa\u017ealjenje. Svi su vaspitani da misle da im je najte\u017ee i najgore, a toliko su slepi za svet oko sebe da ne prime\u0107uju \u010dinjenicu da ukoliko doprinesu sre\u0107i drugih, izgra\u0111uju, ustvari, sopstvenu li\u010dnost i dodaju malu ali zna\u010dajnu kap slapu, jer da nije kapi ne bi bilo ni slapa.<\/p>\n
A mi, na ovom seminaru, ne \u010dinimo slap, ovo je more, harmoni\u010dno, beskrajno i svemogu\u0107e.<\/p>\n
Do\u0161la sam s predrasudama i strahom od etni\u010dke i verske diskriminacije, a odlazim sa pedeset novih \u017eivota u svom, i nezamenljivim iskustvom i jasnom porukom: \u201cImaj petlju za nove stvari\u2026\u201d Svaki put kada duva ledeni vetar sa Igmana, setim se u kakvu ustajalu sredinu treba da se vratim, u mrtvo more u kojem najgora predrasuda pobe\u0111uje, ako ne talasa\u0161. Ali, nau\u010dila sam od predava\u010da, a i od ostalih ljudi ovde – da skupim svu svoju hrabrost i da se borim za svoja uverenja\u2026.<\/p>\n
Kragujevac<\/em><\/p>\n
V. AKO JE NE IZBACI\u0160 NA VRIJEME – Jasmin Ali\u0107<\/h2>\n
Ime nije va\u017eno! Cvije\u0107e koje nazivamo ru\u017eom svakom bi mirisalo i kada bi ga druga\u010dije zvali. – V. \u0160ekspir<\/p>\n
Mr\u017enja je, s intelektualnog stanovi\u0161ta, vje\u010dita negacija, a posmatrana s gledi\u0161ta osje\u0107anja,
\nmr\u017enja je oblik atrofije koja ubija sve osim same sebe. – O. Vajld<\/p><\/blockquote>\n\u017divim u Evropi. \u017divim na Balkanu. \u017divim u zemlji Bosni i Hercegovini. \u017divim u entitetu koji se zove Federacija. \u017divim u Tuzlanskom kantonu. \u017divim u Tuzli. Musliman sam. Ali, \u0161ta vama ovo vrijedi kada ne znate kakav sam \u010dovjek, ili da li sam uop\u0161te \u010dovjek.<\/p>\n
Kada je po\u010deo rat, imao sam samo pet godina. Bio sam neko ko nije znao ni ko je Srbin, Hrvat ili Musliman. Bio sam neko ko nije pravio razlike i nije znao da pravi razlike. Bio sam dijete.<\/p>\n
Ni\u0161ta nisam znao o tome, ali su me u\u010dili. U\u010dili te ljudi, u\u010dila te situacija. U\u010de te u ku\u0107i, u\u010de te u \u0161koli, u\u010de te svugdje gdje do\u0111e\u0161. Na kraju, u\u010de te slike sa TV ekrana, u\u010de te oni koji di\u017eu ruku na \u010dovjeka, na \u010dovje\u010danstvo. U\u010de te oni koji nisu ni sami svjesni \u0161ta te u\u010de. I na kraju, za\u0161to i zbog \u010dega?<\/p>\n
Hiljadu pitanja, a nigdje odgovora. Opet, kao i uvijek, samo stradaju obi\u010dni ljudi. Strada\u0161e moji vr\u0161njaci. Strada moja generacija i na hiljade sli\u010dnih. Strada Balkan. Strada mjesto sa kojeg sve po\u010dinje, na kojem se sve de\u0161ava i kojem se sve vra\u0107a.<\/p>\n
Jadan li ti je taj Balkan! Imam osje\u0107aj da svako zlo postoji zbog njega. Mi zlo ne mo\u017eemo iskorijeniti. Ne mo\u017eemo ga ni imenovati. Zlo je ne\u0161to \u0161to se ne imenuje, ali se ipak desi. Zlo je takvo.<\/p>\n
I \u0161ta nau\u010diti iz svega? Nau\u010diti da zlo ne kre\u0107e od naroda, ve\u0107 od pojedinaca. Taj pojedinac je truhla jabuka u ko\u0161ari prepunoj vo\u0107a. Ako je na vrijeme ne izbaci\u0161, zatrova\u0107e i ostale. Tako se ne\u0161to desilo i nama, narodima Bosne i Hercegovine. U svim narodima postoje takve jabuke. Ovi prije nas nisu iskorijenili to truhlo vo\u0107e, nisu iskorijenili zlo.<\/p>\n
Ja se nadam, ja to \u017eelim, i ja znam da \u0107e iz ovih \u0161kola krenuti lijek za ono \u010demu ga oni ne nalaze.<\/p>\n
Tuzla<\/em><\/p>\n
VI. TOG LJETA SMO SE SVI MI VOLJELI – Dino Jazvin<\/h2>\n
Ljubav je najstariji, najnoviji, jedini svjetski doga\u0111aj. – F. Rukert<\/p>\n
Neka blagost pobijedi ljutnju, neka dobro savlada zlo, neka pohlepnog posrame darovi, neka
\nla\u017eljivca pobijedi istina, o, neka mr\u017enji putem ljubavi do\u0111e kraj. – Buda<\/p><\/blockquote>\nZovem se Dino Jazvin, iz Sarajeva sam. Ro\u0111en sam 1985. i najljep\u0161e doba u \u017eivotu sam proveo u ratu. Patnja, bol i mr\u017enja koju sam do\u017eivio u djetinjstvu se ne mo\u017ee opisati, ali ja u ovom trenutku, dok pi\u0161em ovaj esej, ne razmi\u0161ljam o ru\u017enim stvarima koje su se desile mladim ljudima u prohujalom u\u017easu, naprotiv, pun sam ljubavi, i ta se ljubav ne mo\u017ee opisati.<\/p>\n
Ljeto je 2006., i pitam se, de\u0161ava li se ovo ili samo sanjam. Svi smo skupa kao nekad, \u010dak mi se \u010dini da se vi\u0161e volimo i cijenimo nego prije. Emocije su me preplavile. Dok ovo pi\u0161em, suze mi same teku i razmi\u0161ljam \u2013 o, Bo\u017ee, zar ja, mu\u0161ko, da pla\u010dem, da mr\u017enju koju su mi drugi nametali o ljudima koji su isti kao ja, pretvaram u veliku ljubav.<\/p>\n
Ne\u0107u da mrzim, ne\u0107u da slu\u0161am starije koji me pogre\u0161no u\u010de. Ho\u0107u da volim sve ljude! Za\u0161to da mrzim osobu koja se druga\u010dije zove i koja mi nije ni\u0161ta u\u010dinila? Ne! Ne\u0107u da je mrzim, ho\u0107u da je volim, i ona \u0107e, sigurno, voljeti mene.<\/p>\n
Ne ide mi se u stvarnost gdje se neki ljudi mrze, ali moram i\u0107i da ispravim pogre\u0161ne stavove starijih ljudi. Dovoljno sam nau\u010dio, za kratko vrijeme, i hrabar sam \u010dovjek. Sad idem uzdignute glave me\u0111u ljude, da im ka\u017eem kako se mo\u017ee voljeti i biti voljen, i neka vi\u0161e ne grije\u0161e. \u017delim im re\u0107i da se probude iz zimskog sna i da u napad protiv zla krenemo zajedno.<\/p>\n
Kad se vratim ku\u0107i, pri\u010dat \u0107u svima da dobrih ljudi ima i da su oni uvijek spremni boriti se za na\u0161e bolje sutra.<\/p>\n
I zato, prijatelji moji, dajte da se borimo skupa i slo\u017eno, da \u017eivimo i da se volimo! O\u010de, majko, ne\u0107u da vas slu\u0161am, ho\u0107u da imam lijepu budu\u0107nost i puno prijatelja.<\/p>\n
Sarajevo<\/em><\/p>\n
VII. SA\u010cUVA\u0106EMO VJEKOVNU HARMONIJU – Vanja \u0160ikman<\/h2>\n
Nijedna se zemlja nikad nije uzdigla, a da nije bila pro\u010di\u0161\u0107ena u ognju patnji. – M. Gandi<\/p>\n
Demokratiji su potrebne vo\u0111e, a ne gospodari. – T. G. Masarik<\/p><\/blockquote>\n
Od nastanka ljudske vrste, vijekovima, pa do dan-danas, u svijetu se gomilalo zlo. Kakvo je danas stanje na ovoj na\u0161oj planeti, govori nam veliki broj ratova, mr\u017enja maksimalnog intenziteta me\u0111u ljudima i \u010dinjenica da je skoro svaki drugi \u010dovjek izgubio dio svoje ljudskosti.<\/p>\n
Nekada bla\u017een, razuman, savr\u0161en \u010dovjek, transformisao se u monstruma kod koga svaki izdisaj smrdi na kukavi\u010dluk, i u \u010dijim se o\u010dima ogleda mr\u017enja prema svakom ljudskom stvoru, pa i prema samom sebi.<\/p>\n
Slika ovakvog svijeta asocira na Danteov pakao, u kojem svi nose manje ili ve\u0107e zlo u sebi. Iz te mra\u010dne rupe naizgled nema izlaza, a mali broj ljudi koji se uspio koliko-toliko sa\u010duvati od lavine zla, pomalo gubi nadu da \u0107e ih nekad, negdje, obasjati tra\u010dak svjetlosti.<\/p>\n
Tih ljudi, koji jo\u0161 vjeruju u dobro, ima \u0161irom svijeta, pa i u na\u0161oj maloj, ali veoma posebnoj zemlji, Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
Ova specifi\u010dna dr\u017eavica “\u010duva\u201c u sebi, ve\u0107 dugi niz vijekova, sve nacije, kulture, obi\u010daje, religije. Me\u0111utim, zbog zla i zavisti koji se javljaju kod nekih ljudi, ni ovdje, na\u017ealost, ne vlada harmonija, \u0161to su pokazali krvavi ratovi vo\u0111eni na Balkanu prije samo desetak godina.<\/p>\n
No, tu smo mi, mladi, koji \u0107emo se potruditi da to promijenimo. Spremni smo da se oslobodimo predrasuda o na\u0161im sugra\u0111anima drugih nacionalnosti, koje su u nas, sasvim pogre\u0161no, usa\u0111ivali na\u0161i roditelji, bake i djedovi.<\/p>\n
Spremni smo da budemo hrabri i da se suprotstavimo onima koji naru\u0161avaju harmoniju, koja je prijeko potrebna da bi dr\u017eava napredovala, a i da bismo, napokon, svi zajedno, u\u017eivali u miru.
\nA da nau\u010dimo kako imati petlju da se suprotstavimo zlu, kako da se izborimo za \u017eeljeni mir, pomo\u0107i \u0107e nam “stariji\u201c ljudi dobre volje, koji su tu radi nas. Naime, oni su se okupili na jednom mjestu, \u010dlanovi su nevladine organizacije GARIWO, i osnovali su \u0160kolu gra\u0111anske hrabrosti.<\/p>\n\u0160kola je okupila srednjo\u0161kolce i studente iz cijele regije, i u predivnom ambijentu bosanske planine Igman, doprinijela upoznavanju i zbli\u017eavanju mladih, razvijanju osje\u0107aja po\u0161tovanja i uva\u017eavanja drugih i nas samih, te razvijanju svijesti o mogu\u0107nosti izbora izme\u0111u dobra i zla. Vidjeli smo i \u010duli brojne primjere gra\u0111anske hrabosti, koji su nas inspirisali da slo\u017eno gradimo mir i sretniju budu\u0107nost na ovim prostorima.<\/p>\n
Na kraju, ostalo je jo\u0161 samo da zahvalim svima koji su u\u010destvovali u ovom posebnom vidu edukacije, i na sedam divnih dana provedenih sa izuzetnim ljudima.<\/p>\n
Obe\u0107avam da \u0107u opravdati povjerenje koje mi je ukazano pozivom da prisustvujem i budem \u010dlan ove sedmodnevne \u0161kole.<\/p>\n
Mrkonji\u0107 Grad<\/em><\/p>\n
Tekst iz knjige KORA\u010cAJ: Eseji o gra\u0111anskoj hrabrosti koju je priredila D\u017eevdana Ja\u0161arevi\u0107, s predgovorom Svetlane Broz.<\/p>\n
Izdava\u010d GARIWO Sarajevo, 2006, edicija Pitanje svih pitanja – \u00a9 2007 D\u017eevdana Ja\u0161arevi\u0107 i GARIWO Sarajevo<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
PRE \u010cITANJA – Svetlana Broz Ju\u010de je istorija, sutra je misterija, danas je poklon. Anonymous Budi promena koju \u017eeli\u0161 videti u svetu. Mahatma Gandi \u0160kole gra\u0111anske hrabrosti, koje je NVO GARIWO organizovao uz pomo\u0107 i podr\u0161ku \u0160vajcarske agencije za razvoj i saradnju (DEZA) i Ambasade Kraljevine Norve\u0161ke, za 218 mladih izme\u0111u 15 i 25 godina u toku leta 2006., iznedrile […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[49],"tags":[],"class_list":["post-452","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-2-no-4-2007-october","contributor-various-authors","volume-2-no-4-2007-october"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/452","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=452"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/452\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":714,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/452\/revisions\/714"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=452"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=452"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=452"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}