Pored onoga \u0161to sam \u010ditao o turbetima i legendama o njima u delima F. W. Hasluck-a i Tih. R. \u0110or\u0111evi\u0107, video sam li\u010dno mnoga turbeta i \u010duo i zabele\u017eio mnoge legende o njima, ali legenda o sasvim skromnom turbetu u G. Srebreniku se izdvaja od svih koje sam \u010duo i smatram da vredi da se posebno objavi.<\/p>\n
U G. Srebreniku, na kosi, nekoliko stotina metara od ru\u0161evina starog grada Srebrenika, nalazi se d\u017eamija sa grobljem, a do d\u017eamije jo\u0161 nekoliko muslimanskih ku\u0107a. Mesto na kome je d\u017eamija zove se Bekana. Sama ta d\u017eamija kao gra\u0111evina, ne razlikuje se ni po \u010demu od mnogih ostalih seoskih d\u017eamija po Bosni; jedino \u0161to je neposredno uz nju prigra\u0111eno jedno turbe. Ni to turbe ne privla\u010di pa\u017enju posmatra\u010da kao gra\u0111evina. To je sasvim obi\u010dna niska, jednoodeljna zgradica pokrivena \u0161indrom. U njoj je grob sli\u010dan grobovima po turbetima obi\u010dnih \u0161ehova i evlija, tj. bez ikakve monumentalnosti, bez ikakvih ukrasa ili predmeta koji bi bio vredan pa\u017enje, bez ikakva natpisa. Tek u razgovoru s me\u0161tanima otkriva se \u010dije je turbe, a ujedno i njegov zna\u010daj.<\/span><\/p>\n Po tradiciji me\u0161tana, u turbetu je sahranjen \u0161eh Sinan-baba ili Sinan-efendija. On je jo\u0161 za \u017eivota uslovio podizanje turbeta sebi i po\u0161tovanje sebe mrtva zahtevom da me\u0161tani isto takvo po\u0161tovanje posle smrti ukazuju i njegovu pobratimu, pa su seljani ispunili taj uslov. Tako u groblju, nekoliko metara ispred turbeta, postoji istaknut grob koji se zove Pobrin grob, velika znamenitost Srebrenika.<\/span><\/p>\n Po predanju, \u0161eh Sinan je do\u0161ao u Srebrenik iz Budima 1690. kada su se mnogi Turci i muslimani, koji su morali da napuste Ugarsku i Slavoniju, povukli i naselili po Bosni. Tada ih se naro\u010dito mnogo naselilo ba\u0161 u severoisto\u010dnoj Bosni, u oblasti oko Tuzle. Pre pola stole\u0107a zabele\u017eio je pok. Dr. R. Jeremi\u0107 da su u Srebrenik, \u010cehaji\u0107e, Ledenicu i D. Mionicu do\u0161li muhad\u017eiri (izbeglice) iz Ugarske i da je tada u Srebrenik do\u0161ao i \u0161eh Sinan-efendija iz Budima i ostavio iza sebe vakufe u Srebreniku i u Babunovi\u0107ima. Nema razloga sumnjati u ta\u010dnost kazivanja da je Sinan do\u0161ao iz Budima posle povla\u010denja Turaka iz Ugarske. Tome u prilog ide i \u010dinjenica da datirani nadgrobni spomenici na tom groblju nisu stariji od prve polovine 18.veka.<\/span><\/p>\n Predanje dalje kazuje kako je Sinan dobio u svojinu onoliko zemlje koliko je mogao za dan da obi\u0111e na konju, ali je on svu tu zemlju dao za d\u017eamiju. Taj njegov posed, kazuju, nalazio se u Srebreniku i Babunovi\u0107ima i bio je velik 528 dunuma. Takvo kazivanje \u2013 da je neko dobio u posed onoliko zemlje ili feud koliko je mogao da obi\u0111e na konju za jedan dan \u2013 nije ni\u0161ta neobi\u010dno: susre\u0107e se ne samo u staroj Evropi, nego i na Dalekom istoku a u na\u0161im zemljama je uop\u0161te vrlo rasprostranjeno. Zabele\u017eeno je vi\u0161e slu\u010dajeva da su na takav na\u010din obrazovani vakufski posedi, pa je ovo predanje o Sinanu i njegovoj d\u017eamiji jedan novi primer koji samo treba dodati nizu ve\u0107 poznatih.<\/span><\/p>\n \u0160eh se bio naselio i \u017eiveo na \u0160ehovini. D\u017eamiju su po\u010deli da grade seljani na mestu malo ni\u017ee od sada\u0161nje d\u017eamije, ali \u0161eh im je savetovao da je grade na mestu gde je sada. Seljani ga nisu hteli poslu\u0161ati i radili su dalje gde su po\u010deli. Ve\u0107 je i ”osijek” bio srezan. Jednom je \u0161eh klanjao i\u0107indiju na mestu gde je on govorio da treba da bude d\u017eamija. Po\u0161to je svr\u0161io s molitvom, si\u0161ao je da se pozdravi s majstorima i rekao im na kraju: ” Radite vi, radite!” Kad ujutru \u2013 d\u017eamija na mestu gde je \u017eeleo \u0161eh da bude!<\/span><\/p>\n \u0160eh je i\u0161ao caru da mu ka\u017ee da ustupa svoju imovinu d\u017eamiji u Srebreniku. Stra\u017ear ga nije htio pustiti. \u0160eh ga je dodirnuo rukom, i stra\u017ear padne mrtav. Jave to caru, a car ka\u017ee neka ga puste, jer je on njihov \u010dovek. Po\u0161to je izlo\u017eio caru da je dao svoju imovinu d\u017eamiji, car rekne: ”Kad si ti dao tvoje imanje, evo od mene da d\u017eamija ne pla\u0107a porez!\u201c<\/span><\/p>\n Vra\u0107aju\u0107i se od cara, \u0161eh je i\u0161ao kroz muslimanska sela. Nisu ga primili na preno\u0107i\u0161te. Nai\u0161ao je na ku\u0107u jednog siroma\u0161nog hri\u0161\u0107anina i pitao ga mo\u017ee li preno\u0107iti kod njega. \u201eMore, samo nemamo \u0161ta ve\u010derat,\u201c odgovori doma\u0107in. \u0160eh rekne da on ima ve\u010deru za obojicu. Tako su ve\u010derali je\u010dmena hljeba koji je \u0161eh nosio u torbici i tom prilikom se njih dvojica sprijateljili te postali pobre ili jarani. Ka\u017eu da je taj \u0161ehov pobro \u017eiveo u \u017dabarima, da je bio ne samo hri\u0161\u0107anin nego Srbin (u selu \u017dabarima su i danas pravoslavni Srbi) i veruju da je i on bio do\u0161ljak iz Budima.<\/span><\/p>\n \u0160ehu je sledovalo da bude sahranjen posle smrti uz sve po\u010dasti. Me\u0111utim, on je toliko cenio i voleo svoga ”pobru” da je naredio za svog \u017eivota da se i pobro, kad umre, ukopa u isto groblje. \u0160eh je jo\u0161 rekao, ako ne budu bacali sadaku (milostinju) na pobrin grob, neka je ne daju ni na njegov.<\/span><\/p>\n \u0160eh je umro pre pobre i sahranjen je u turbetu uz d\u017eamiju. Kad je umro pobro, iako hri\u0161\u0107anin, sahranjen je u istom haremu (groblju uz d\u017eamiju). Pobrin grob se i sada izdvaja od ostalih grobova oko njega: on je obzidan i na njemu su srazmerno visoki nadgrobni ni\u0161ani. Iako su ni\u0161ani ra\u0111eni na muslimanski na\u010din, svi u selu tvrde da pokojnik u tom grobu nije bio musliman, nego hri\u0161\u0107anin, \u0161ehov pobro ili jaran.<\/span><\/p>\n Na predanje o \u0161ehu Sinanu nai\u0161ao sam 1962. i kod muslimana u selima Humcima i Naviocima u samoj Majevici. Po kazivanju u Humcima, \u0161eh je mo\u017eda bio poreklom iz Meke, a njegov pobratim je radi njega i sam bio pre\u0161ao na islam.<\/span><\/p>\n U tom kazivanju su izra\u017eena dva motiva. Prvi je u stvari teofanija: putovanje bo\u017eanstava ili svetaca u ljudskom obliku koji nailaze na bogate, negostoprimljive i nehumane ljude. Ovi ih ne primaju na preno\u0107i\u0161te, ali \u0107e ih primiti neki siroma\u0161ak. To je ina\u010de veoma \u010dest motiv u pri\u010dama mnogih naroda, pa i kod nas, samo \u0161to je u pri\u010di o \u0161ehu Sinan-babi veoma upro\u0161\u0107en. Tim motivom se stoga ne\u0107u ni baviti. Vredi samo ista\u0107i da se u ovom slu\u010daju radi o jednom preislamskom motivu koji je u\u0161ao u islamsku tradiciju.<\/span><\/p>\n Drugi je motiv o verskoj toleranciji, koji je u predanju naro\u010dito istaknut i negovan. Verska tolerancija je uop\u0161te znatna osobina balkanskih naroda i bezbroj je primera ne samo korektnih odnosa izme\u0111u pojedinaca i grupa nego i osobito prijateljstva izme\u0111u muslimana i hri\u0161\u0107ana. Kao osobit primer mo\u017ee se navesti slu\u010daj koji je opisao Evlija \u010celebija u Livnu 1660. U jednoj borbi u Livanjskom polju Turci su zarobili i pogubili 3330 hri\u0161\u0107ana. Me\u0111utim, jednog zarobljenika je sakrio njegov pobratim Tur\u010din. Kad je to javljeno Melek Ahmed-pa\u0161i, on je naredio da se odmah dovedu obojica. Ve\u0107 je pozvao krvnika da pogubi zarobljenika. Ali, Tur\u010din se savio oko vrata zarobljenikovog i molio pa\u0161u da ga ne pogubi, jer se on s njim pobratio. Kad su prisutni kraji\u0161ki junaci (gazije) objasnile pa\u0161i \u0161ta je pobratimstvo, koje je ina\u010de \u010desto izme\u0111u hri\u0161\u0107ana i muslimana na krajini, pa\u0161a ih je oslobodio obadvojicu.<\/span><\/p>\n Prema tome, prijateljstvo Sinan-babe i njegova hri\u0161\u0107anina pobre ne bi bilo ni\u0161ta neobi\u010dno. Li\u010dno sam sklon verovanju da u tom predanju iz Srebrenika treba gledati i nekada\u0161nje stvarnosti u oblasti oko Tuzle.<\/span><\/p>\n Nikako nisam mogao da utvrdim kom je dervi\u0161kom redu pripadao \u0161eh Sinan-baba. U turbetu nema stuba niti ima dervi\u0161kog kauka, po \u010demu bi se ta pripadnost lako odredila. Danas me\u0111u muslimanima u tuzlanskoj oblasti, koliko ja znam, nema nikako dervi\u0161a; ako ih ima, njih mo\u017ee biti sasvim malo i nemaju nikakvog zna\u010daja. A u 18.veku je moglo biti druk\u010dije.<\/span><\/p>\n Sredinom 18.veka bilo je u okolini Tuzle nekoliko pobuna koje su dizali muslimanski seljaci: 1747, 1748, 1749. i 1754. Bunili su se protiv kuluka (na gra\u0111anju utvr\u0111enja) i visokih poreza. Zna\u010dajno je da izvori te buntovnike zovu i p o t u r a m a. Naivno je obja\u0161njene F. Spaha da je do tih pobuna dolazilo po nagovoru ljudi na polo\u017eaju koji su, osjetiv\u0161i se ugro\u017eenim u svojim povlasticama, da bi ih sa\u010duvali, podstrekavali narod na bunu. Uzroci su morali biti dublji. Na\u017ealost, te pobune jo\u0161 nisu bile predmet dubljeg prou\u010davanja. Izgleda da je M. Had\u017eijahi\u0107 naslutio dobro zna\u010daj tih pokreta, koji nisu bili ograni\u010deni samo na Tuzlu, nego je neke akcije bilo i u U\u017eicu 1748. On pretpostavlja da su u tim pokretima u\u010destvovali hamzevije (navodno prozvani po \u0161eihu Hamzi Orlovi\u0107u, pogubljenom u Carigradu 1573.) koji su ustvari isto \u0161to i bekta\u0161ije.<\/span><\/p>\n Kad se te istorijske \u010dinjenice imaju u vidu, onda i predanje o Sinan-babi dobija drugi vid i zna\u010daj. \u0160eh Sinan-baba je pripadao nekom dervi\u0161kom redu koji je propovedao i praktikovao versku toleranciju, a takvih je bilo me\u0111u dervi\u0161kim redovima. Naro\u010dito su bili takvi bekta\u0161ije, \u010dije su u\u010denje i obi\u010daji pro\u017eeti hri\u0161\u0107anskim elementiama u tolikoj meri da se bekta\u0161i u Arbaniji \u010dak smatraju kao posebna veroispovest. Bekta\u0161ije npr.u\u010de da dobar bekta\u0161ija nesme da pravi razliku izme\u0111u muslimana i nemuslimana i da su bekta\u0161ije duhovna bra\u0107a ne samo me\u0111u sobom nego sa svim ljudima. Bekta\u0161ije sve ljude smatraju svojim prijateljima. U tome su bekta\u0161ije i\u0161le tako daleko da su i pripadnici nemuslimanskih religija mogli biti \u010dlanovi bekta\u0161ijskog reda. Vrlo je zanimljivo i ono \u0161to je izneo Haslak, govore\u0107i o geografskom rasprostranjenju bekta\u0161ija u Maloj Aziji. Zadr\u017eava se na terminu akhi kod bekta\u0161ija, koji je arapska re\u010d po poreklu i zna\u010di: moj brat, te ima posebno zna\u010denje u vezi sa va\u017enim udru\u017eenjim ili \u201ebratstvom\u201c, poznatim u ranom 14.veku kao veoma rasprostranjena liga kod seld\u017eu\u010dkih Turkomana u Maloj Aziji, a docnije kao politi\u010dka kombinacija od izvesne va\u017enosti. Akhi (brat) je sa\u010duvano u tituli \u0161eiha tekije Had\u017ei Bekta\u0161eve, a nekada su bekta\u0161ije imale najmanje jedan svoj ogranak koji se zvao ”rumska” (tj.maloazijska) bra\u0107a. Haslak pomi\u0161lja da su se bekta\u0161ije u neko vreme stopile ili da su mo\u017eda apsorbovale turkmansko ”bratstvo”. <\/span><\/p>\n Za vezu Sinanovu sa bekta\u0161ijama najzna\u010dajnija je \u010dinjenica da je u tursko vreme u Budimu postojala bekta\u0161ijska tekija. Njoj je mogao da pripada Sinan pre napu\u0161tanja Budima. Zbog svojih socijalnih te\u017enji, pa i primitivno socijalisti\u010dkih, pojedini dervi\u0161ki redovi su progonjeni jo\u0161 u staroj Turskoj. Dr\u017eavna vlast se naro\u010dito okomila ba\u0161 na bekta\u0161ki red, koji je bio najte\u0161nje vezan sa jani\u010darskom organizacijom, pa je taj red zabranjen kad je ukinuta jani\u010darska vojska 1826 ali nije uni\u0161ten. Posle pobune u 18.veku u okolini Tuzle izgleda da su vlasti u zvorni\u010dkom sand\u017eaku imale vi\u0161e uspeha u gonjenju dervi\u0161a kao propovednika socijalnih reformi i verske tolerancije i kao nosilaca nekih hri\u0161\u0107anskih obi\u010daja i pogleda me\u0111u muslimanima.<\/span><\/p>\n U prilog ovakvog obja\u0161njenja Pobrina groba u Srebreniku govori i \u010dinjenica da to nije jedini takav primer u tuzlanskoj oblasti. Slu\u0161ao sam u samom Srebreniku da takvo ne\u0161to ima i u selu \u010cekani\u0107ima (tako\u0111e u op\u0161tini Srebrenik). Bio u tom selu, pri\u010da se, neki musliman, koji je umro nedo\u010dekav\u0161i da mu do\u0111e njegov jaran (pobratim), koji je bio hri\u0161\u0107anin od Maglaja a kad je jaran stigao, umro odmah i on, pa su oba sahranjena zajedno kod d\u017eamije, samo \u0161to na grobu hri\u0161\u0107aninovu nema ni\u0161ana. I, ka\u017eu, da se selo prozvalo \u010cekani\u0107ima zbog \u010dekanja. Nisam bio u \u010cekani\u0107ima, gde bih sigurno \u010duo i ne\u0161to vi\u0161e o tome.<\/span><\/p>\n Predanje o Sinan-babi i njegovom pobratimu je u svakom slu\u010daju zanimljivo. Mo\u017eda \u0107e dalje bele\u017eenje takvih predanja i prou\u010davanja pisanih izvora dati kona\u010dno obja\u0161njenje tome predanju i otkriti istorijsku podlogu. Tekst koji sam izneo i moje napomene neka bar poslu\u017ee kao podsticaj tome.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Dr Milenko Filipovi\u0107 (1965) “Turbe \u0161eh-Sinan babe i Pobrin grob u Srebrniku”, u: \u010clanci i gra\u0111a za kulturnu istoriju isto\u010dne Bosne, Knjiga VI, str.151-155, Tuzla: Muzej isto\u010dne Bosne.<\/span><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pored onoga \u0161to sam \u010ditao o turbetima i legendama o njima u delima F. W. Hasluck-a i Tih. R. \u0110or\u0111evi\u0107, video sam li\u010dno mnoga turbeta i \u010duo i zabele\u017eio mnoge legende o njima, ali legenda o sasvim skromnom turbetu u G. Srebreniku se izdvaja od svih koje sam \u010duo i smatram da vredi da se posebno objavi. U G. Srebreniku, […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[266],"tags":[],"class_list":["post-3776","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-12-no-4-2017october","contributor-milenko-filipovic","volume-12-no-4-2017october"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3776","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3776"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3776\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3837,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3776\/revisions\/3837"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3776"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3776"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3776"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}