Da li slaviti ili tek obilje\u017eavati dvadesetogodi\u0161njicu Daytonskog mirovnog sporazuma? Ovo je bila moja prva misao nakon poziva da do\u0111em u Dayton i govorim o postdejtonskoj Bosni i Hercegovini. Iskreno, nije mi do slavlja, iako zaustavljanje rata jeste izuzetno ljudsko i humanitarno ostvarenje i pozitivno naslije\u0111e Daytona. Dvadeset godina kasnije, pitanje je kako prevazi\u0107i Dayjton, imaju\u0107i u vidu prijeku potrebu da se zadovolje interesi i o\u010dekivanja gra\u0111ana i gra\u0111anki Bosne i Hercegovine. U rijetkim prilikama kada ih pitamo za njihovo mi\u0161ljenje, gra\u0111ani i gra\u0111anke isti\u010du nezaposlenost, siroma\u0161tvo, korupciju, organizirani kriminal, nacionalizam, pa \u010dak i politiku, kao \u0161tetne faktore koji uti\u010du na kvalitet njihovog \u017eivota u Bosni i Hercegovini. Postoje\u0107a politi\u010dka i administrativna organizacija dr\u017eave, utemeljena u Daytonskom mirovnom sporazumu, nije uspje\u0161na u razvijanju efikasnih i efektnih politika za rje\u0161avanje navedenih pitanja koja gra\u0111ani do\u017eivljavaju kao klju\u010dne probleme. Za\u0161to? Dio odgovora le\u017ei u naslije\u0111u Daytonskog mirovnog sporazuma i Ustavu Bosne i Hercegovine. Zapravo, problem je u o\u010diglednoj neravnote\u017ei izme\u0111u dva ustavna principa utvr\u0111ena Ustavom Bosne i Hercegovine: a) ustavni princip konstitutivnih naroda i b) ustavni princip ljudskih prava. Postdejtonske etno-nacionalne politi\u010dke elite i mre\u017ea razli\u010ditih interesnih grupa koje im omogu\u0107avaju takvu politi\u010dku mo\u0107 i utjecaj, \u0161tite prvi ustavni princip konstitutivnih naroda na \u0161tetu efikasne i efektne za\u0161tite ljudskih prava svih gra\u0111ana i gra\u0111anki Bosne i Hercegovine. Ovaj nedostatak balansa izme\u0111u pomenutih ustavnih principa stvara odre\u0111ene institucionalne poticaje koji ohrabruju politi\u010dko pona\u0161anje zainteresovano za stalno stvaranje irelevantne etno-nacionalne tenzije pra\u0107ene sa odgovaraju\u0107om politi\u010dkom mobilizacijom, nau\u0161trb stvaranja uslova za politi\u010dku podr\u0161ku politikama koje se bave realnim rje\u0161enjima za stvarne probleme gra\u0111ana i gra\u0111anki BiH.<\/p>\n
Mo\u017ee se re\u0107i da od prvih demokratskih izbora po\u010detkom 90-ih, Bosna i Hercegovina ima dvije paralelne dru\u0161tvene agende. Prvu, koja ima izuzetnu vidljivost, kao i javnu i politi\u010dku pa\u017enju, ali se mo\u017ee smatrati la\u017enom, utvr\u0111uju politi\u010dke elite koje dobijaju politi\u010dku podr\u0161ku samo u svrhu za\u0161tite tzv. “vitalnih nacionalnih interesa”. Naravno, niko se nije potrudio da ponudi definiciju (etno) nacionalnih vitalnih interesea. Druga agenda je relevantna, to je agenda tranzicije, privatizacije, nezaposlenosti, siroma\u0161tva, socijalne isklju\u010denosti, korupcije, neefikasne dr\u017eavne uprave, nedostatatka konkurentnosti, itd. Pravi problemi, iako vrlo prisutni u dru\u0161tvu, efikasno su marginalizirani u javnom diskursu i trenutno nemaju ozbiljan potencijal za mobilizaciju zna\u010dajne politi\u010dke podr\u0161ke.<\/p>\n
Kao rezultat toga, Bosna i Hercegovina se nalazi u svojevrsnom za\u010daranom krugu problema. Daytonski mirovni sporazum je uspostavio ustavni okvir u kojem kolektivna prava \u2013 kako ih tuma\u010de etno-nacionalne politi\u010dke elite, koje donose kona\u010dnu odluku o tome \u0161ta je od vitalnog nacionalnog interesa, od veli\u010dine slova na prednjoj stranici paso\u0161a do javnog emitiranja na odre\u0111enim jezicima – dominiraju nad individualnim pravima. Ustavno za\u0161ti\u0107ena “etnokratija” iz te ta\u010dke za\u010daranog kruga koja je ukra\u0161ena \u0161iroko rasprostranjenim politi\u010dkim klijentelizmom, pokriva i javni i, u odre\u0111enoj mjeri, privatni sektor, te ima katastrofalne posljedice na ekonomski razvoj i me\u0111unarodnu konkurentnost zemlje, i direktno doprinosi siroma\u0161tvu i socijalnoj isklju\u010denosti ve\u0107ine gra\u0111ana i gra\u0111anki. U takvom dru\u0161tvenom kontekstu, nacionalisti\u010dka retorika i sukobi oko tzv. “vitalnih nacionalnih interesa”, la\u017enih po svojoj prirodi, pokazala se kao vi\u0161e nego korisna metoda politi\u010dkog opstanka etno-nacionalista, posve\u0107enih odbrani svakog pedlja Daytonske ustavne teritorije.<\/p>\n
Postoje\u0107i politi\u010dki za\u010darani krug \u0161titi dru\u0161tveni status quo te poti\u010de ujedna\u010denu javnu percepciju bitnih dru\u0161tveno – politi\u010dkih pitanja i izazova, koja je takvog sadr\u017eaja da predstavlja sna\u017enu prepreku bilo kakvoj strate\u0161ki osmi\u0161ljenoj dru\u0161tvenoj promjeni. Iz svega navedenog proizilazi veliki broj pitanja. Kako razbiti ovaj za\u010darani krug? Gdje? Ko? Iako postoje poku\u0161aji da se razumije i rije\u0161i zagonetka Bosne i Hercegovine, ve\u0107ina ih je i dalje van doma\u0161aja i razumijevanja klju\u010dnih, doma\u0107ih i me\u0111unarodnih, donosioca odluka u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
Razmatraju\u0107i mogu\u0107e polazne ta\u010dke za razbijanje dominantne paradigme bosanskohercegova\u010dkog dru\u0161tva, u obzir uzimam i jugoslovensko naslije\u0111e, zbog toga \u0161to je o\u010digledno da zna\u010dajan dio etni\u010dki mje\u0161ovitog stanovni\u0161tva Bosne i Hercegovine ima pozitivan stav o tome kako je re\u017eim biv\u0161e Jugoslavije tretirao razli\u010dite aspekte \u017eivota. Drugim rije\u010dima, budu\u0107a rje\u0161enja za na\u0161e sada\u0161nje probleme trebaju biti otvorena i za pozitivna iskustva iz na\u0161e jugoslovenske pro\u0161losti.<\/p>\n
Konvencionalna je mudrost da dr\u017eava Bosna i Hercegovina jeste poprili\u010dno nepravedan etno-politi\u010dki sistem osmi\u0161ljen za za\u0161titu kolektivnih prava konstitutivnih naroda na ra\u010dun neza\u0161ti\u0107enih individualnih prava. Asim Mujki\u0107, jedan od najistaknutijih politi\u010dkih filozofa u zemlji, govori o dva suprotstavljena politi\u010dka aran\u017emana u Bosni i Hercegovini: jedan, naravno, etno-politi\u010dki, zasnovan na institucionalizaciji etni\u010dkih razlika, i drugi, liberalno-demokratski, utemeljen na osnovu apstraktne jednakosti gra\u0111ana koji \u017eive u dijelu Bosne i Hercegovine pod nazivom Br\u010dko Distrikt i koji funkcioni\u0161e kao autonomna jedinica lokalne samouprave. Mujki\u0107 diskutuje u prilog uspjeha Br\u010dko Distrikta u prevazila\u017eenju etni\u010dkih razlika, bez potrebe da ih se negira.<\/p>\n
Presedan Br\u010dko Distrikta se ogleda u reafirmaciji principa jednakosti i liberalno-demokratskih zakonskih principa, koji se manifestira kroz izbjegavanje direktnog spominjanja etni\u010dkih grupa u klju\u010dnim dokumentima, te minimalne mehanizme proporcionalne zastupljenosti i definiciji interesa konstitutivnih naroda koji su ograni\u010deni na pitanja kao \u0161to su religija, kultura, obrazovanje, jezik, bud\u017eet, nacionalni praznici i spomenici. Ne ulaze\u0107i u daljnje detalje, slu\u010daj Br\u010dko Distrikta jasno pokazuje da je veliki broj mogu\u0107ih rje\u0161enja za Bosnu i Hercegovinu u Bosni i Hercegovini. Ono \u0161to nedostaje je jasan stav me\u0111unarodne zajednice, sli\u010dan onome koji je bio prisutan u Br\u010dko Distriktu.<\/p>\n
Jo\u0161 jedno va\u017eno pitanje je odnos Bosne i Hercegovine i susjednih zemalja, posebno potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma, Hrvatske i Srbije. Koji su mogu\u0107i koraci u tom pogledu?<\/p>\n
– Institucionalizovan dijalog o otvorenim pitanjima izme\u0111u dr\u017eava je opcija. Mogu\u0107i koraci idu u pravcu postepene nadogradnje Vije\u0107a za regionalnu saradnju ili sli\u010dnih inicijativa i njihovo pozicioniranje kao zvani\u010dne platforme za raspravu o regionalnoj agendi;
\n– Stvaranje vi\u0161e institucionaliziranih mogu\u0107nosti za mla\u0111e generacije u regiji da se sastanu i sara\u0111uju, posebno u oblasti visokog obrazovanja i neformalnog obrazovanja (u ovo \u010dak uklju\u010dujem i zajedni\u010dku nogometnu ligu – fudbalski navija\u010di koji su poslali jasan signal raspada Jugoslavije i danas mogu poslati neke pozitivne signale za saradnju). Tako\u0111er, mla\u0111e generacije su pozitivnije o BiH \u010dlanstvu u EU, te u tome vide op\u0107u dobrobit zemlje kao i individualnu korist. Ovo je jo\u0161 jedna tema kojom se treba ozbiljno pozabaviti i koristiti je i to kroz uvo\u0111enje institucionalnih i ure\u0111enih procesa mobilnosti mladih generacija izme\u0111u EU i Bosne i Hercegovine.<\/p>\n
Na\u0161a budu\u0107nost u Evropskoj uniji biti \u0107e predmet brojnih institucionalnih EU procedura I regulacija, te nema razloga vjerovati da vi\u0161e institucionalizacije u odnosima me\u0111u zemljama u regiji, \u0161to je pomoglo zapadnoj Evropi da prevazi\u0111e svoje probleme na du\u017ei vremenski period, ne mo\u017ee donijeti bolju kvalitetu njihove saradnje i pojedina\u010dni napredak. Ulazak u EU sa velikim brojem nerije\u0161enih otvorenih pitanja mo\u017ee biti jednako \u0161tetan i za na\u0161e zemlje kao i za EU.<\/p>\n
Postoji potreba da se uti\u010de na nivo povjerenja me\u0111u ljudima u regiji, kao i izme\u0111u ove regije i EU. Zna\u010daj je jo\u0161 ve\u0107i ako se u vidu ima \u0161iroko rasprostranjeno mi\u0161ljenje da je rat u regiji odgovornost me\u0111unarodne zajednice. Postoje istra\u017eivanja koja navode kako zna\u010dajan procenat generacije ro\u0111enih 1991-e godine nema nikakvo mi\u0161ljenje o mogu\u0107oj odgovornosti za rat 90-tih godina. Ovo treba smatrati va\u017enim alarmom koji upozorava da je ovakva percepcija potencijalno plodno tlo za politi\u010dke manipulacije. U cilju rje\u0161avanja ove neposredne opasnosti, dodatni napori u procesu pomirenja i dokazivanja istine moraju biti ohrabreni, zajedno sa stalnim pritiskom i podr\u0161kom su\u0111enjima za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n
Drugi mogu\u0107i put za prevazila\u017eenje Dejtonskog sporazuma je decentralizacija. Iako je identifikacija sa dr\u017eavom jo\u0161 uvijek otvoreno pitanje za mnoge gra\u0111ane Bosne i Hercegovine, njihova o\u010digledna i neupitna identifikacija sa lokalnom zajednicom je potencijalna referentna ta\u010dka za razbijanje ukupnog dru\u0161tvenog zastoja u zemlji. Oja\u010dane lokalne zajednice \u0161irom Bosne i Hercegovine, imaju\u0107i u vidu da su najosjetljivije i najotvorenije za pitanja kao \u0161to su povratak i saradnja, imaju potencijal da postanu agenti sna\u017enih promjena. U tom smislu, neophodno je da se budu\u0107i me\u0111unarodni napori usmjere ka promjenama koje za cilj imaju vi\u0161e odgovornosti i autonomije za jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n
Aktivizam je upadljivo odsutan u cijeloj regiji, a u Bosni i Hercegovini je najni\u017ei, me\u0111u ionako niskim brojkama, u regiji. Potpisivanje peticija i u\u010de\u0161\u0107e na javnim skupovima su naj\u010de\u0161\u0107e akcije, kojima se pribjegava i koje se trebaju dodatno istra\u017eiti. \u0160to se ti\u010de Bosne i Hercegovine, postoji zanimljiva tendencija da se uli\u010dne demonstracije vide kao najefikasniji na\u010din izra\u017eavanja politi\u010dkih uvjerenja, ostaviv\u0161i iza sebe \u010dak i glasanje na izborima. Ovaj stav vjerojatno govori ne\u0161to o gra\u0111anima koji gube vjeru u izborni sistem u zemlji. O\u010digledno je da \u0161iroko poznavanje, prihvatanje i kori\u0161tenje mehanizama direktne demokratije mo\u017ee pove\u0107ati zna\u010daj peticija, koje koristimo kao naj\u010de\u0161\u0107i oblik politi\u010dke participacije. Veliki je broj inicijativa civilnog dru\u0161tva, neuspje\u0161no, poku\u0161ao postaviti direktnu demokratiju na dru\u0161tveno-politi\u010dku agendu.<\/p>\n
Reforma javne uprave treba da ima veliki potencijal za pru\u017eanje pozitivnih dru\u0161tveno-politi\u010dkih ishoda. Rasprostranjeno mi\u0161ljenje da su dr\u017eavne institucije i dr\u017eavne firme najpo\u017eeljniji poslodavci, te da su potrebne porodi\u010dne\/ prijateljske veze, ili \u010dlanstvo u politi\u010dkoj stranci da bi se obezbjedile pozicije u javnom sektoru, pri\u010dinjava ozbiljnu \u0161tetu dru\u0161tvenom sistemu vrijednosti. Ono tako\u0111er uni\u0161tava poduzetni\u010dki duh. Reforma javne uprave je prili\u010dno spor i stalan proces u zemlji. Postoje brojni dokazi o tome da postoji sna\u017ena politi\u010dka volja za blokiranje zna\u010dajnih reformi u tom pogledu.<\/p>\n
U zaklju\u010dku mo\u017eemo re\u0107i da Bosna i Hercegovina treba odmah povratak prave dru\u0161tvene agende, koja se sastoji od relevantnih pitanja kao \u0161to su nezaposlenost, ekonomski razvoj, socijalno uklju\u010divanje, borba protiv siroma\u0161tva, korupcije, reforma javne uprave, uskla\u0111ivanje regionalnih odnosa, itd. Drugim rije\u010dima, potrebno je da prevazi\u0111emo Dayton, \u0161to je proces koji, bez ikakve sumnje, predstavlja veliki napor kojem su potrebni jaki agenti promjene. U cilju za\u0161tite najve\u0107eg dostignu\u0107a Daytonskog sporazuma, okon\u010danja rata, i dalje se o\u010dekuje od me\u0111unarodna zajednica da rije\u0161i navedene izazove i to u strate\u0161kom savezu sa svim progresivnim snagama, aktivnim u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
Miroslav \u017divanovi\u0107, Bosnia-Herzegovina<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Da li slaviti ili tek obilje\u017eavati dvadesetogodi\u0161njicu Daytonskog mirovnog sporazuma? Ovo je bila moja prva misao nakon poziva da do\u0111em u Dayton i govorim o postdejtonskoj Bosni i Hercegovini. Iskreno, nije mi do slavlja, iako zaustavljanje rata jeste izuzetno ljudsko i humanitarno ostvarenje i pozitivno naslije\u0111e Daytona. Dvadeset godina kasnije, pitanje je kako prevazi\u0107i Dayjton, imaju\u0107i u vidu prijeku potrebu […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[232],"tags":[],"class_list":["post-3427","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-11-no-2-2016april","contributor-miroslav-zivanovic","volume-11-no-2-2016april"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3427","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3427"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3427\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3475,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3427\/revisions\/3475"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3427"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3427"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3427"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}