{"id":3282,"date":"2015-12-27T07:43:49","date_gmt":"2015-12-27T15:43:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.spiritofbosnia.org\/?p=3282"},"modified":"2016-04-21T05:12:57","modified_gmt":"2016-04-21T12:12:57","slug":"economic-science-crisis-in-bosnia-and-herzegovina-in-the-midst-of-the-economic-crisis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/volume-11-no-1-2016january\/economic-science-crisis-in-bosnia-and-herzegovina-in-the-midst-of-the-economic-crisis\/","title":{"rendered":"KRIZA BOSANSKOHERCEGOVA\u010cKE EKONOMSKE NAUKE U VREMENU EKONOMSKE KRIZE"},"content":{"rendered":"

U kontekstu kontinuirane ekonomske krize danas se nerijetko postavlja pitanje, gdje se nalazi bosanskohercegova\u010dka ekonomska nauka i da li ona mo\u017ee kroz zajedni\u010dko djelovanje sa ekonomskom praksom doprinijeti iznala\u017eenju adekvatnih rje\u0161enja za ubla\u017eavanje posljedica i kreiranje izlaza iz postoje\u0107e ekonomske krize. Intelektualni svijet, posebno ekonomskog usmjerenja, trebao bi svakako da da odgovore na ova pitanja u u duhu nau\u010dne istine \u0161to na prvi pogled nije mnogo komplikovano jer kako poodavno ustvrdi E. Huserl, “nau\u010dna objektivna istina sastoji se isklju\u010divo u tome da se utvrdi \u0161ta svijet, kako fizi\u010dki tako i duhovni, stvarno jeste.” Svakako, pri kreiranju adekvatnih antikriznih rje\u0161enja, politi\u010dke i ekonomske odluke u dana\u0161njoj BiH trebaju biti usagla\u0161ene imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu, da svaka politi\u010dka odluka ima u kona\u010dnom svoje ekonomske posljedice. Stoga je danas posebno neophodno sinhronizovati politi\u010dke i ekonomske napore u cilju optimalnog aktiviranja svih raspolo\u017eivih bosanskohercegova\u010dkih razvojnih potencijala.<\/p>\n

Radikalne ekonomske reforme promovisane (zasad istina, samo deklarativno) kao prioritet novoformirane bosanskohercegova\u010dke vlade su nai\u0161le na op\u0161tu podr\u0161ku u \u0161irim slojevima dru\u0161tva. Da bi se me\u0111utim, koliko toliko ostvarili postavljeni ciljevi i ubla\u017eile posljedice dosad va\u017ee\u0107eg neoliberalnog ekonomskog koncepta \u017eivota neophodno je izme\u0111u ostalog iskoristiti sposobnost i ekonomsko znanje kako politi\u010dki neoptere\u0107enih akademskih ekonomista, tako i mnogobrojnih preduzetnika dokazanih u privrednoj praksi. Pored toga, obzirom da danas \u017eivimo pri kraju tajkunizacije politi\u010dkog \u017eivota odnosno, u vremenu u kome su tajkuni (posebna dru\u0161tvena skupina proistekla najprije iz politi\u010dke elite, a poslije i iz drugih uglavnom sumnjivih dru\u0161tvenih grupa) ve\u0107 postali dio \u0161ireg privrednog establi\u0161menta u zemlji treba imati u vidu i njihovo zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e u budu\u0107em procesu dono\u0161enja i realizacije klju\u010dnih ekonomskih zadataka u regiji.<\/p>\n

Da bi se realizovale proklamovane reforme, neophodno je me\u0111utim, promijeniti mnogo toga u bosanskohercegova\u010dkom dru\u0161tvu obzirom da dana\u0161nja situacija nije uop\u0161te primjerena zahtjevima vremena. Iz tog razloga je i utjecaj bosanskohercegova\u010dke nauke na dono\u0161enje ekonomskih odluka od zna\u010daja za zemlju danas ograni\u010den iz dva bitna razloga:<\/p>\n

    \n
  1. politi\u010dka elita u BiH je ve\u0107 obezbijedila “svoje” ekonomiste, “najamne intelektualne radnike” koji shodno instrukcijama “svojih” partija kreiraju “vlastito” mi\u0161ljenje o ekonomskoj budu\u0107nosti bosanskohercegova\u010dke dr\u017eave i<\/li>\n
  2. rijetki nezavisni intelektualci ekonomskog profila koji vladaju ekonomskom problematikom u nau\u010dnom i prakti\u010dnom pogledu i iskusni poduzetnici se nedovoljno anga\u017euju u ovoj oblasti iz razli\u010ditih razloga i, ako to u\u010dine na njihove prijedloge i sugestije politi\u010dka elita ne obra\u0107a posebnu pa\u017enju.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ekonomisti-konformisti inkorporirani u politi\u010dku strukturu (\u010desto i sau\u010desnici u tajkunizaciji ekonomskog \u017eivota u zemlji), dominiraju danas na bosanskohercegova\u010dkoj ekonomskoj sceni. Oni, po pravilu, podr\u017eavaju status quo i manje vi\u0161e su veliki po\u0161tovaoci neoliberalne ideologije (ne uvijek po ubje\u0111enju nego po partijskom zadatku) \u0161to im obezbje\u0111uje lagodan \u017eivot.<\/p>\n

    Uva\u017eeni (po pravilu vanstrana\u010dki) akademski ekonomisti i dokazani uspje\u0161ni preduzetnici su danas potpuno marginalizovani. Kreiranje debatnog prostora u kome bi dominirale empirijsko analiti\u010dke rasprave i konkretni problemi bosanskohercegova\u010dke privrede nije u interesu politi\u010dke elite. Prevagu odnose jalovo teoretisanje i manje-vi\u0161e skriveno podr\u017eavanje diktata MMF-a, Svjetske bankse, USAID-a, itd. i njihova operacionalizacija u bosanskohercegova\u010dku ekonomsku politiku.<\/p>\n

    Posebno su danas na medijskoj sceni uo\u010dljivi ekonomisti-kritizeri koji su spremni, (u cilju vlastite promid\u017ebe), svaku ekonomsku odluku proglasiti lo\u0161om, a da nikad ne predlo\u017ee vlastito realno provodivo rje\u0161enje. To su naj\u010de\u0161\u0107e “salonski” ekonomisti bez prakti\u010dnog iskustva u privredi, akademska kvazielita za\u010daurena u balkanskim okvirima i umi\u0161ljeni teatralci koji vi\u0161e \u0161tete nego \u0161to koriste bosanskohercegova\u010dkom dru\u0161tvu. Ovakvi ljudi u dana\u0161njem vremenu izgubljenih vrijednosti su najistaknutiji “krizolozi” i propagatori ekonomskih razvojnih koncepata koji se mogu realizovati jedino u funkcionalnoj dr\u017eavi od koje je savremena BiH veoma daleko.<\/p>\n

    Mlada garda sposobnih ekonomskih stru\u010dnjaka, obrazovanih na doma\u0107im ili na presti\u017enim stranim univerzitetima danas obi\u010dno djeluje sa strane jer nije materijano motivisana da se uklju\u010duje u bilo kom pogledu u bosanskohercegova\u010dku ekonomsku stvarnost. Oni koji su pak, stekli diploma bez znanja (na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu gdje se susre\u0107u njihova ponuda i tra\u017enja) ili su pak \u0161kolovani na drugorazrednim stranim obrazovnim institucijama, realno nisu od neke koristi. Mnogo pri\u010de bez pokri\u0107a, to je dakle stvarnost doma\u0107e ekonomske scene.<\/p>\n

    Akademija nauka i umjetnosti BiH (ostavljaju\u0107i po strani tri “etni\u010dki \u010diste akademije”) je, (\u0161to se ne samo ekonomske struke ti\u010de) dobrim dijelom izgubila svoj dignitet. Ova asocijacija uz odgovaraju\u0107e nau\u010dne reference mora po\u0161tovati i regionalne, polne i etni\u010dke kriterije, a da bi se postao njen \u010dlan po\u017eeljno je nerijetko “donijeti” odre\u0111eni broj projekata za njenu egzistenciju te je prilikom pristupa u ANUBiH sve manje po\u0161tene socijalne i intelektualne selekcije odnosno, prisutna inflacija “podobnih” akademika. Ovdje treba svakako pomenuti i povremene neakademske sva\u0111e, bespotrebne polemike, nadgovaranja pojedinih akademika preko medija uz srozani akademski diskurs, itd.<\/p>\n

    Iz svega navedenog proizilazi da su bosanskohercegova\u010dki ekonomisti danas prili\u010dno daleko od klju\u010dnih ekonomskih problema u zemlji. Navedimo samo neke od njih:<\/p>\n

      \n
    1. umjesto strategije razvoja na nivou zemlje koju bi potvrdio parlament, danas se \u010desto lansiraju bezvrijedni regionalni i lokalni razvojni dokumenti pri \u010demu se koriste intelektualci najamni radnici razli\u010ditih profila,<\/li>\n
    2. politi\u010dka elita prvensteno u dnevno politi\u010dke potrebe ve\u0107 dugo vremena lansira npr. energetske projekte (\u010dija je realizacija ina\u010de trebala ve\u0107 odavno zapo\u010deti) po starom principu da je va\u017eno narodu ne\u0161to obe\u0107ati, a nije realno ni shvatila ekonomsku kompleksnost ovog zadataka,<\/li>\n
    3. politi\u010dki i ekonomski odgovor na “bijelu kugu” i druge popuacijske izazove u BiH uop\u0161te ne postoji<\/li>\n
    4. ekonomska regionalizacija zemlje kao jedan od uslova za pribli\u017eavanje EU jo\u0161 nije na vidiku, itd., itd.<\/li>\n<\/ol>\n

      Obrazovni sistem u ekonomskoj sferi (ostavimo po strani druge oblasti) je danas posebno u krizi o \u010demu se na\u017ealost veoma malo govori. Inflacija zvanja, a ne znanja ovdje ve\u0107 dugo traje. Posebno su opasne za budu\u0107nost bosanskohercegova\u010dkog dru\u0161tva aktivnosti novonastale politi\u010dke elite da kreira u potpunosti vlastiti i naravno poslu\u0161ni ekonomski intelektualni potencijal. Na tom planu se ve\u0107 dugo postupno radi. Najprije su nakon rata nau\u010dnim titulama oki\u0107eni odabrani predstavnici politi\u010dke elite naj\u010de\u0161\u0107e uz pomo\u0107 ratnih ili neposredno postratno proizvedenih univerzitetskih nastavnika u \u010diji nau\u010dni kvalitet i stru\u010dni autoritet (\u010dast rje\u0111im izuzecima) itekako treba sumnjati. Odbranjene magistarske i doktorske teze iz tog vremena su nerijetko ideolo\u0161ki obojene i \u010desto li\u010de na pojedine segmente partijskih programa. U nekim slu\u010dajevima bilo je potrebno na isti na\u010din obezbjediti i potomstvo, rodbinu i prijatelje pojedinih novoproizvedenih “nau\u010dnika” i politi\u010dkih radnika pa se stekao dojam da je svaki strana\u010dki uglednik ili lokalni politi\u010dar uz pomo\u0107 nekog nastavnika, iskompleksiranog kvaziintelektualca mogao ostvariti svoj obrazovni cilj. Ukoliko se pak eventualno pojavio problem sa jednom formira se “bolja” komisija. Sve to mnogo podsje\u0107a na onaj nekad poznati aforizam Du\u0161ka Radovi\u0107a, “za razliku od doktora nauka seljaci imaju vi\u0161e znanja nego stru\u010dne spreme.” Na ovaj na\u010din (u ekonomskoj sferi, ali i drugim oblastima) kreira ta “nova ekonomska elita” koja treba da obezbijedi bolju budu\u0107nost bosanskohercegova\u010dkom dru\u0161tvu, a njeni kreatori uop\u0161te nisu razmi\u0161ljali o nesagledivoj \u0161teti koju time nanose zajednici u kojoj \u017eive.\u00a0Proizilazi stoga da je danas, vi\u0161e nego ikad ranije, potrebno braniti nauku od onih koji su odbranili magisterije i disertacije.<\/p>\n

      U navedenim relacijama multipliciranja akademskih mediokriteta omladina iz siroma\u0161nih slojeva, a znatno vi\u0161eg intelektualnog kapaciteta ima veoma limitirane mogu\u0107nosti za napredovanje u nauci. Ako se ima u vidu da se i na tr\u017ei\u0161tu rada preferiraju srodstvo, mito, strana\u010dka pripadnost, itd., ona \u0107e jo\u0161 dugo nakon \u0161kolovanja dugo tra\u017eiti bilo kakav posao ili oti\u0107i u inostranstvo vjerovatno ne zaboravljaju\u0107i moralnu degradaciju bosanskohercegova\u010dkog dru\u0161tva i intelektualnu i akademsku prostituciju svojih nastavnika.<\/p>\n

      Visoko obrazovanje, pogotovo u oblasti ekonomskih nauka, se danas posebno degradira \u0161irenjem mre\u017ee privatnih fakulteta. Ovi fakulteti iz ekonomskih oblasti vezanih za menad\u017ement, marketing, finansije, trgovinu, itd., se iz godine u godinu sve vi\u0161e otvaraju iz komercijalnih i politi\u010dkih razloga. Problem nedostatka kadrova se ovdje vi\u0161e nego na dr\u017eavnim univerzitetima rje\u0161ava hiperprodukcijom od vlastite djece, ro\u0111aka, prijatelja, itd. Isparcelisano i korumpirano bosanskohercegova\u010dko dru\u0161tvo je nemo\u0107no da bilo \u0161ta u\u010dini na ovom planu mada je svjesno da je novac u ovom slu\u010daju glavna garancija za brz i lak dolazak do diploma te da se na ovaj na\u010din dru\u0161tvu nanosi ogromna \u0161teta. Pojedini vlasnici ovih fakulteta uspostavljaju nerijetko saradnju sa stranim manje respektabilnim univerzitetima, dovode ponekog stranog nastavnika uz veliku reklamu, organizuju “nau\u010dne” ekskurzije u inostranstvo, itd., sve u cilju ostvarenja \u0161to ve\u0107eg profita. Za razliku od eminentnih privatnih fakulteta u inostranstvu kojima upravlja bord direktora (koji \u010dine poznati nau\u010dnici) i u kojima se prihodi od \u0161kolarine najve\u0107im dijelom usmjeravaju u investicije ovdje se profit od upisnine na fakultet i nerijetko i na tzv. “isturena odjeljenja” usmjerava vlasniku. Aktiviranje neznanja, te hiperprodukcija kvaziintelektualaca su kao \u0161to se vidi i na ovaj na\u010din pokazale kao veoma profitabilan posao na na\u0161im prostorima. To me\u0111utim, ne zabrinjava ovda\u0161nju politi\u010dku elitu obzirom na njeno manje ili vi\u0161e prikriveno u\u010de\u0161\u0107e u ovom edukativnom aran\u017emanu.<\/p>\n

      Ibrelji\u0107 Izet<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      U kontekstu kontinuirane ekonomske krize danas se nerijetko postavlja pitanje, gdje se nalazi bosanskohercegova\u010dka ekonomska nauka i da li ona mo\u017ee kroz zajedni\u010dko djelovanje sa ekonomskom praksom doprinijeti iznala\u017eenju adekvatnih rje\u0161enja za ubla\u017eavanje posljedica i kreiranje izlaza iz postoje\u0107e ekonomske krize. Intelektualni svijet, posebno ekonomskog usmjerenja, trebao bi svakako da da odgovore na ova pitanja u u duhu nau\u010dne istine  […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[224],"tags":[],"class_list":["post-3282","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-11-no-1-2016january","contributor-ibreljic-izet","volume-11-no-1-2016january"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3282","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3282"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3282\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3419,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3282\/revisions\/3419"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3282"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3282"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3282"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}