{"id":2701,"date":"2014-01-25T07:38:26","date_gmt":"2014-01-25T15:38:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.spiritofbosnia.org\/?p=2701"},"modified":"2014-04-20T01:07:26","modified_gmt":"2014-04-20T08:07:26","slug":"my-bosnian-loves","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/volume-9-no-1-2014january\/my-bosnian-loves\/","title":{"rendered":"Moje bosanske ljubavi"},"content":{"rendered":"

Ovo je neka vrsta kratkog kataloga mojih strasti povezanih sa Bosnom: nije re\u010d o nostalgi\u010dnoj naraciji, ve\u010d o popisu tekstova, ljudi i stvari koji su u velikoj meri opredelili moj \u017eivot.<\/span><\/p>\n

Kao jedin\u010de koje se hranilo knjigama, imala sam u beogradskoj porodici skromnih mogu\u0107nosti velike privilegije. Izme\u0111u ostalih, moj o\u010duh i majka, kada su na kredit kupili Fi\u0107u boje “trule vi\u0161nje” i po\u010deli da redovno odlaze na letovanje na moru, bili su spremni da \u017ertvuju ceo dan da bih ja na miru fotografisala (ruskom Lajkom) i meditirala na mostu u Vi\u0161egradu. Moja rana opsesija Ivom Andri\u0107em je nekako usahnula ve\u0107 krajem gimnazije. Moji roditelji su sa svoje strane voleli da provedu jo\u0161 jednu no\u0107 kod jevrejskih prijatelja u Sarajevu, u prelepom stanu u centru, i da ujutro sebi priu\u0161te dugu kafu i konverzaciju, dok sam se ja smucala po Ba\u0161\u010dar\u0161iji.<\/p>\n

Imala sam sre\u0107u da budem privatni asistent tada ve\u0107 penzionisanog genijalnog balkanologa Milana Budimira tokom studija klasi\u010dnih nauka u Beogradu. Ro\u0111en u Mrkonji\u0107 Gradu, on se \u0161kolovao u sarajevskoj gimnaziji i davao privatne \u010dasove matematike Gavrilu Principu… Studirao je u Be\u010du, tamo bio aktivan u jugoslovenskom pokretu, i za vreme rata zaglavio u ma\u0111arskom logoru, gde je izgubio vid. Po zavr\u0161etku Prvog svetskog rata vratio se u Sarajevo. Demokratski i multikulturni program, koji se neizbe\u017eno gubio u novoj monarhiji, poku\u0161ao je da o\u017eivi u partiji Ra-de-na, u kojoj su se okupili srpski, hrvatski, muslimanski i jevrejski intelektualci (neki me\u0111u njima napredni sve\u0161tenici): imali su izborni uspeh u Ilid\u017ei, posle je postalo jasno da to nije opcija koja bi pre\u017eivela. U Sarajevu je izdavao i satiri\u010dki \u010dasopis Oko, a zatim je pre\u0161ao na univerzitet u Beogradu. Budimirovo delo je posle njegove smrti postalo za mene vazna tema u rekonstruisanju intelektualne situacije Jugoslavije i Balkana izme\u0111u dva rata, odnosno izuzetnoga razvoja balkanologije u tome periodu. Deo mog rada zavisio je od istra\u017eivanja u biblioteci Zemaljskog muzeja u Sarajevu.<\/p>\n

Od 1968. sam bila deo onoga \u0161to se u Jugoslaviji definisalo kao disidentstvo – \u0161arena grupa. Paso\u0161 mi je oduziman vi\u0161e puta, ukupno ga nisam imala sedam godina, policija u civilu me je pratila i jedanput ozbiljno pretukla, nisam mogla dobiti mesto na univerzitetu, premda sam bila najbolji student beogradskog univerziteta u dve \u0161kolske godine, ve\u0107 u istra\u017eiva\u010dkom institutu gde je bilo nekakvo priru\u010dno pristani\u0161te za ljude sli\u010dne meni. Moji drugovi – disidenti su zavr\u0161avali u zatvorima. Posle Titove smrti 1980 nastalo je veliko odle\u0111enje, o\u010dito u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, ali ne i u Bosni: kult Tita skoro da je tamo postao ja\u010di, represija se nije smanjivala. Prvi “moj” slu\u010daj (1983), koji sam pomo\u0107u drugih disidenata preporu\u010dila Amnesty Internationalu (po cenu nekoliko saslu\u0161avanja u tajnoj policiji) bio je bosanski direktor velike industrije, biv\u0161i partizan, koji je u kafani ispri\u010dao vic o tada\u0161njem bosanskom \u0161efu policije. Slu\u010dajno sam ga na\u0161la u ljubljanskoj bolnici dok je tamo le\u017eao moj mu\u017e: doveli su ga iz zatvora u Zenici, gde je zbog nenegovane gangrene izgubio nogu, na komplikovanu operaciju bubrega u Ljubljanu, jer je afera mogla postati nezgodna… Bosna je u to vreme, a posebno za vreme zimske Olimpijade u Sarajevu pre ta\u010dno trideset godina, bila tvr\u0111ava tvrdog titoizma i dr\u017eavno-policijske represije. Mnogo toga mi je opisao u pismima Alija Izetbegovi\u0107, za koga sam se od 1986. zalagala kao predsednica Odbora za za\u0161titu umetni\u010dke slobode u Udru\u017eenju pisaca Srbije. Moj drugi “pacijent” me\u0111u mnogima za \u010dije sam osloba\u0111anje pisala peticije, bio je docnije osu\u0111eni ratni zlo\u010dinac Vojislav \u0160e\u0161elj – isto Bosanac. Kona\u010dno sam pri ina\u010de uspe\u0161noj akciji za osloba\u0111anje Adema Demaqija, albanskog zatvorenika savesti, koji je u zatvoru u Srbiji odle\u017eao vi\u0161e nego Mandela (29 godina), i ja platila cenu udobnog istra\u017eiva\u010dkog \u017eivota: izgubila sam posao, bila \u017ertva medijske kampanje, do\u0161la sam i na sud. Vremena su me\u0111utim bila druga\u010dija, sudija me je bez te\u0161ko\u0107a oslobodila. Kao nezaposlena nau\u010dnica sam zapravo imala mnogo vi\u0161e mogu\u0107nosti za delovanje. I jo\u0161 jednom je za mene Bosna postala klju\u010dna.<\/p>\n

Za vreme 80-tih, Bosna je dala svoj doprinos bu\u0111enju jugoslovenske gra\u0111anske svesti u dva neo\u010dekivana oblika – televizijska emisija za decu Niko kao ja, koju su re\u017eirala dva talentovana mlada re\u017eisera i koju je emitovala TV Sarajevo, i rock muzika, a pre svega grupa Bijelo dugme. Za mene je bila revolucionarna njihova pesma Kosovska (1983): uzeli su besmislen festivalski \u0161lager sa tupavim tekstom na albanskom, i izvodili je tako da su asocijacije mogle biti samo na polo\u017eaj kosovskih Albanaca, apartheijd na Kosovu i nu\u017enu pobunu. Pred kraj 80-tih, ve\u0107ina disidenata u glavnim jugoslovenskim centrima postajala je otvoreno nacionalisti\u010dka – pokazali su svoj pravi lik. Sebe vi\u0161e nisam videla me\u0111u njima, i potra\u017eila sam druge okvire – jugoslovenski feminizam, koji se jasno deklarisao protiv nacionalizma i prete\u0107eg rata, i bosanske prijatelje, u atmosferi op\u0161te-bosanskog obrata prema jugoslovenstvu i miru. Tako je Bosna ponovo postala mesto mog opredeljivanja. Mnogo sam putovala u Sarajevo u godinama pred rat: tamo se moglo govoriti protiv nacionalizma a za o\u010duvanje Jugoslavije, to je bio centar jugoslovenske pacifisti\u010dke kulture, sa zborovima, koncertima za mir, pozori\u0161nim predstavama, javnim tribinama. Istovremeno je postajalo tragi\u010dno jasno da zbog toga Bosna mora postati najve\u0107a \u017ertva. U jednom trenutku 1990, moj mu\u017e i ja smo razmi\u0161ljali da li da se preselimo u Sarajevo, jer su i Beograd i Ljubljana postali te\u0161ko podno\u0161ljivi zbog nacionalizma i govora mr\u017enje…<\/p>\n

Kada je po\u010deo rat protiv Sarajeva, moj kolega Zoran Muti\u0107, anglista i grecista, prevodilac Jorgosa Seferisa, Salmana Ru\u0161dija i mnogih drugih je putovao okoli\u0161nim putevima, kopnom i morem, prema Ljubljani, jer sam ga, slute\u0107i razvoj, pozvala na predavanje. Ostao je kod nas pet godina. Za vreme rata su kod nas kra\u0107e boravili i mnogi drugi Bosanci. Zoran i izmu\u010dena Bosna su za mene ozna\u010dili kona\u010dno sazrevanje u svakome smislu. Danas dosta \u010desto putujem u Sarajevo i druge bosanske gradove, i strahote dana\u0161nje bosanske dru\u0161tvene i kulturne situacije do\u017eivljavam kao svoje. Razdvajanje vi\u0161e nije mogu\u0107no.<\/p>\n

Notes<\/p>

  1. A small town in western Bosnia. ↩<\/a><\/li>
  2. One of the most popular rock bands in Yugoslavia, founded and led by Goran Bregovi\u0107 ↩<\/a><\/li><\/ol><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ovo je neka vrsta kratkog kataloga mojih strasti povezanih sa Bosnom: nije re\u010d o nostalgi\u010dnoj naraciji, ve\u010d o popisu tekstova, ljudi i stvari koji su u velikoj meri opredelili moj \u017eivot. Kao jedin\u010de koje se hranilo knjigama, imala sam u beogradskoj porodici skromnih mogu\u0107nosti velike privilegije. Izme\u0111u ostalih, moj o\u010duh i majka, kada su na kredit kupili Fi\u0107u boje “trule  […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[196],"tags":[],"class_list":["post-2701","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-9-no-1-2014january","contributor-svetlana-slapsak","volume-9-no-1-2014january"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2701","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2701"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2701\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2752,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2701\/revisions\/2752"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2701"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2701"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2701"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}