{"id":2699,"date":"2014-01-27T07:33:44","date_gmt":"2014-01-27T15:33:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.spiritofbosnia.org\/?p=2699"},"modified":"2014-04-20T01:06:24","modified_gmt":"2014-04-20T08:06:24","slug":"the-national-museum-in-sarajevo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/volume-9-no-1-2014january\/the-national-museum-in-sarajevo\/","title":{"rendered":"Zemaljski muzej u Sarajevu"},"content":{"rendered":"

Zemaljski muzej u Sarajevu je jedinstven spomenik ne samo kulture, ve\u0107 i inovativnog koncepta interdisciplinarnosti izme\u0111u humanistike i dru\u0161tvenih nauka. Nastao je 1888, kao paradni produkt nove austro-ugarske vlasti posle aneksije Bosne i Hercegovine. Ujedinjavao je geografsko-geolo\u0161ke, arheolo\u0161ke, istorijske i folklorne nau\u010dne discipline, i bio je zasnovan ne samo kao prostor prezentacije, ve\u0107 i kao prostor izu\u010davanja i istra\u017eivanja. Odmah je u njemu po\u010dela da radi me\u0111unarodna – unutar austro-ugarske imperije – grupa nau\u010dnika, posebno \u010de\u0161kih. Zemaljski muzej odgovara konceptu regionalnih muzeja kakvi su tokom 19. veka nicali u austrijskim pokrajinama (L\u00e4nder<\/em>), u vreme velikih gra\u0111evinskih poduhvata: te iste 1888 godine otvorena je nova zgrada Kranjskoga zemaljskog muzeja u Ljubljani, a carski Naturhistorisches Museum<\/em> u blizana\u010dkom paru sa Kunsthistorisches Museum<\/em> u Be\u010du je otvoren 1889. Nacionalni muzeji, kakvi su u 19. veku nicali u Evropi unutar (Prag, Budimpe\u0161ta) i izvan austrougarske imperije (recimo Beograd, Atina, Bukure\u0161t) imali su potpuno druga\u010diji koncept, premda su isto tako bili interdisciplinarni – imali su da prika\u017eu raznolikost nacionalnog duha i stvarala\u0161tva. Zemaljski muzej u Sarajevu izvesno ne pripada nijednoj od ovih kategorija i njihovim ideolo\u0161kim zamislima: to jeste regija, odnosno pokrajina, ali ne jedinstvena, ve\u0107 obele\u017eena me\u0111usobno deluju\u0107im kulturnim i jezi\u010dkim grupama koje zajedno ostvaruju nov kulturni identitet. Neo-renesanski oblik mu je dao genijalni \u010de\u0161ki arhitekt Karel Par\u017eik, koji je u Sarajevu zamislio klju\u010dne reprezentativne objekte i projektovao ih kao stilske arhitektonske igre: sinagoga, Marindvor, evangelisti\u010dka crkva, Vije\u0107nica…Ina\u010de je to redak primer zgrade izgra\u0111ene upravo za ustanovu.\u00a0<\/span><\/p>\n

Zemaljski muzej u Sarajevu po\u010diva na neobi\u010dnom hiper-tekstu: to je raznolikost koja konstrui\u0161e odre\u0111en identitet, ali taj identitet nije zasnovan na mo\u0107i. Istovremeno, to nije ni kandidni kolonijalni muzej, kakav je recimo Tropenmuseum<\/em> u Amsterdamu – pogledajte \u0161ta smo sve osvojili (i ukrali). U isvesnom smislu, skoro da je blizak konceptu Musee d l'homme<\/em> u Parizu (osnovan 1937) odnosno njegovom nasledniku Musee du quai Branly<\/em> (osnovan 2006). Identiteti koje prikazuje Zemaljski muzej, i poziva na njihovo istra\u017eivanje u me\u0111unarodnoj okolini, pre svega su ravnopravni konstitutivni elementi novog – dakako u imperiju integrisanog – identiteta.<\/p>\n

Zemaljski muzej je kao interdisciplinarno zasnovana nau\u010dna, reprezentativna i kulturna ustanova i sredi\u0161te istra\u017eivanja sa\u010duvao upravo ovakav svoj identitet i u posleratnoj Jugoslaviji, zahvaljuju\u0107i pre svega interdisciplinarno opredeljenom direktoru – Alojzu Bencu (1947-1967). Izdava\u010dka delatnost Zemaljskog muzeja, \u010dasopis Glasnik Zemaljskog muzeja<\/em> bili su impresivna dopuna velikih poslova koje je u bosansko-hercegova\u010dkoj i u celokupnoj jugoslovenskoj akademiji obavljala ova ustanova.<\/p>\n

Zemaljski muzej je zbog nesre\u0111enog stanja finansija, zapravo nemogu\u0107nosti dogovaranja izme\u0111u podeljenih delova Bosne i Hercegovine zatvoren ve\u0107 vi\u0161e od godinu dana, sa malo izgleda da se ponovo otvori. Da li je u potpunosti presahla mogu\u0107nost refleksije novih identiteta, da li akademija nije sposobna ni da se organizuje, a nekmoli kriti\u010dki premi\u0161lja svoj epistemolo\u0161ki status? Jer za modernu dr\u017eavu koja stremi Evropskoj zajednici, primitivan “ekonomski” odgovor na ovaj skandal mo\u017ee biti samo dodatni dokaz da to o\u010dekivanje nije realno.<\/p>\n

Notes<\/p>

  1. Occupation or takeover following the 1878 Congress of Berlin, since formal annexation happened in 1908. ↩<\/a><\/li>
  2. The original name, Zemaljski muzej<\/em>, is derived from the German Landesmuseum<\/em>, lit. museum of the province, region. ↩<\/a><\/li>
  3. A housing complex in Sarajevo. ↩<\/a><\/li><\/ol><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Zemaljski muzej u Sarajevu je jedinstven spomenik ne samo kulture, ve\u0107 i inovativnog koncepta interdisciplinarnosti izme\u0111u humanistike i dru\u0161tvenih nauka. Nastao je 1888, kao paradni produkt nove austro-ugarske vlasti posle aneksije Bosne i Hercegovine. Ujedinjavao je geografsko-geolo\u0161ke, arheolo\u0161ke, istorijske i folklorne nau\u010dne discipline, i bio je zasnovan ne samo kao prostor prezentacije, ve\u0107 i kao prostor izu\u010davanja i istra\u017eivanja. Odmah  […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[196],"tags":[],"class_list":["post-2699","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-9-no-1-2014january","contributor-bozidar-slapsak","volume-9-no-1-2014january"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2699","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2699"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2699\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2748,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2699\/revisions\/2748"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2699"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2699"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2699"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}