{"id":2436,"date":"2013-07-06T17:00:41","date_gmt":"2013-07-06T15:00:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.spiritofbosnia.org\/?p=2436"},"modified":"2013-12-08T03:12:44","modified_gmt":"2013-12-08T11:12:44","slug":"segregated-education-in-bosnia-and-herzegovina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/volume-8-no-3-2013july\/segregated-education-in-bosnia-and-herzegovina\/","title":{"rendered":"Segregirano Obrazovanje u Bosni i Hercegovini"},"content":{"rendered":"

Ekstravangantna dr\u017eavna struktura Bosne i Hercegovine<\/strong><\/p>\n

Neobi\u010dna dr\u017eavna struktura, koja je stvorena Dejtonskim mirovnim \u00a0 sporazumom, 5<\/sup><\/a> imala je \u010ditav niz negativnih efekata u sektoru obrazovnja. Jedna nedavna studija ka\u017ee \u201cOd samog po\u010detka Dejtonski Ustav je stvorio decentralizovani, asimetri\u010dni i defektni sistem upravljanja u obrazovanju koji je totalno zanemario jedinstvo obrazovne politike, zajedni\u010dke ciljeve u obrazovanju, zajedni\u010dke vrijednosti, pozitivna i patriotska osje\u0107anja za zemlju i domovinu.\u201d 6<\/sup><\/a><\/p>\n

\"Untitled1\"<\/p>\n

Sl. 1 Federacija Bosne I Hercegovine je sastavljena od 10 kantona: 1. Unsko-sanski \u00a0Kanton, 2. Posavski \u00a0Kanton; 3. Tuzlanski KCanton; 4. Zeni\u010dko-Dobojski Kanton; 5. Bosansko-Podrinjski Kanton; 6. Srednjobosanski Kanton; 7.Hercegova\u010dko-Neretvanski Kanton; 8. Zapadno-hercegova\u010dki Kanton; 9. Sarajevski Kanton; 10. Livanjski Kanton<\/em><\/p>\n

Jedan entitet, Republika Srpska je uspostavljena kao centralizovana mini-dr\u017eava koja je odlu\u010dila da razvije mnogo intenzivniji nivo saradnje sa susjednom dr\u017eavom Srbijom, nego sa ostatkom svoje sopstvene dr\u017eave. Drugi entitet, Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) je fragmentirana u deset mini-dr\u017eavica ili kantona od kojih svaka ima skoro neograni\u010denu vlast u sektoru obrazovanja (Sl.1). Pored toga, postoji i tre\u0107i komad Bosne i Hercegovine \u2013 Distrikt Br\u010dko koji ima svoju sopstvenu obrazovnu politiku. Tako je dr\u017eava Bosna I Hercegovina ostala bez stvarne odgovornosti u sektoru obrazovanja.<\/p>\n

Naime, prema dejtonskom ustavu BiH nema ministarstvo obrazovanja na dr\u017eavnom nivou \u2013 obrazovanje je stavljeno u nadle\u017enost entiteta odnosno kantona.<\/p>\n

Zbog ovakve neobi\u010dne organizacije zemlje, obrazovanjem u BiH se bavi 14 ministarstava: dva entitetska, 10 kantonalnih, posebna uprava za obrazovanje u distriktu Br\u010dko i na dr\u017eavnom nivou Ministarstvo civilnih poslova koje ima neku nejasno definisanu ulogu koordinacije.<\/p>\n

\u010clan III Ustava Bosne i Hercegovine (Aneks 4 Dejtonskog Sporazuma) 7<\/sup><\/a>daje sve nadle\u017enosti entitetima (Republika Srpska – RS i Federacija Bosne i Hercegovine – FBiH), dok Odjeljak III, \u010clan 4(b) Ustava Federacije 8<\/sup><\/a>\u00a0daje kantonima odgovornost \u201eda izgrade obrazovne politike, uklju\u010duju\u0107i i odluke koje se ti\u010du i normativnog regulisanja u obrazovanju\u201c. Tako je obrazovanje sasvim decentralizovano u Federaciji i totalno centralizovano u RS. U takvoj strukturi veoma je te\u0161ko praviti reforme obrazovanja i veoma skupo finansirati takav komplikovani obrazovni sistem.<\/p>\n

Segregacija u obrazovanju<\/strong><\/p>\n

<\/strong>Dok su Dejtonski mirovni sporazum i BiH dejtonski Ustav obezbijedili osnovu za segregaciju u obrazovanju, socijalne I politi\u010dke prilike u zemlji neposredno nakon rata, su je pretvorile u stvarnost. Oporavak zemlje nakon rata je i\u0161ao veoma sporo. Prioritet je bila fizi\u010dka rekonstrukcija zemlje, popravci cesta, mostova, ku\u0107a, deminiranje, povratak izbjeglica. Me\u0111utim, rat je nastavljen u izmijenjenoj formi I to posebno u sektoru obrazovanja.<\/p>\n

Naime, podjela zemlje, osvajanje teritorija, etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje koje se nije moglo posti\u0107i oru\u017ejem, nastavljeno je nakon zaklju\u010denja mira. Istina, uz mostove, ceste, ku\u0107e, popravljene su i mnoge \u0161kole, ali gotovo ni\u0161ta u tim prvim godinama nije u\u010dinjeno da se sadr\u017eajno utje\u010de na obrazovanje.<\/p>\n

Naprotiv, kroz rat i neposredno nakon rata kao pratilja nastojanja da se zemlja podijeli po nacionalnoj osnovi, cijepao se i obrazovni sistem.<\/p>\n

Tako su, korak po korak, nastala tri obrazovna programa u BiH: dva koja su preuzeta iz susjednih zemalja (Srbije I Hrvatske koje su obje igrale zna\u010dajnu negativnu, ali ipak nejednaku ulogu u ratu u BiH) i bosanski program.<\/p>\n

I jezik je postepeno podijeljen – dobio je tri imena: bosanski, hrvatski i srpski. Na \u017ealost ta podjeljenost u osnovnim i srednjim \u0161kolama ostala je prisutna do danas i to je vjerovatno najte\u017ea bolest na\u0161eg obrazovnog sistema \u010dije negativne posljedice jo\u0161 ne mogu sasvim da se sagledaju, ali su sigurno veoma negativne po stabilnost ove zemlje, njenu sigurnost i najvi\u0161e se negativno odra\u017eavaju na proces pomirenja u BiH.<\/p>\n

Me\u0111unarodna organizacija OSCE, anga\u017eovana u BiH najprije kao organizator op\u0107ih i lokalnih izbora, dobila je 2002. godine zadatak da pomogne u sre\u0111ivanju sektora obrazovanja. U dobroj namjeri da pomogne objedinajavanju osnovnog i srednjeg obrazovanja, koji su tokom ratnih i poratnih godina do\u017eivjeli totalno razdvajanje, OSCE je koji je organizovala tzv. \u201edvije \u0161kole pod jednim krovom\u201c \u2013 \u010dudni izum segregirane \u0161kole.<\/p>\n

Segregacija u obrazovanju je nekako apstraktan i akademski pojam pa se bojim da ga ljudi ne shva\u0107aju. Onima kojima nije jasno to zna\u010denje preporu\u010dujem da odu pred jednu od segregiranig \u0161kola ili \u00abdvije \u0161kole pod jednim krovom\u00bb i vide savr\u0161eno jednaku dje\u010dicu kako se po nevidljivim i njima vjerovatno nerazumljivim obilje\u017ejima, razdvajaju i ulaze u \u0161kolu na dva razna ulaza ili, \u0161to je jo\u0161 gore, odvojeni su vremenski u dvije razne \u201esmjene\u201c tako da se ni slu\u010dajno ne mogu sresti.<\/p>\n

\"Untitled2\"<\/p>\n

Sl. 2: Segregirana gimnazija u Travniku<\/em><\/p>\n

Postoje i takve \u0161kole u kojima je segregacija djece tako o\u010digledna da i svojom vanj\u0161tinom bode o\u010di. Tako je na primjer gimnazija u Travniku jednim svojim dijelom potpuno renovirana dok je drugi dio oronuo i ostario (Sl.2). Ne treba posebno pominjati da u svaki od pomenuta dva dijela idu djeca odre\u0111ene nacionalnosti. Jo\u0161 gore je od toga to \u0161to je i njihovo dvori\u0161te ispred \u0161kole pregra\u0111eno \u017ei\u010danom ogradom tako da im ni u tom prostoru, gdje provode vrijeme odmora izme\u0111u \u010dasova, nije mogu\u0107e da kontaktiraju (Sl.3).<\/p>\n

\"Untitled3\"<\/p>\n

Sl. 3: \u00a0Pregrada izme\u0111u dva dijela podijeljene gimnazije u Travniku<\/em><\/p>\n

No, to je tek vanj\u0161tina. Kad zagledate u unutra\u0161njost, u su\u0161tinu, u nastavne planove i programe, u ud\u017ebenike \u2013 tu tek nailazite na ne\u0161to \u0161to zaista govori o segregaciji: tri jezika, tri geografije, tri istorije.<\/p>\n

Zaklju\u010dak: \u0160ta donosi budu\u0107nost?<\/strong><\/p>\n

Pitanje koje me uvijek mu\u010di u ovoj zemlji kada govorimo o ovim problemima razdvajanja po nacionalnoj osnovi je \u201e\u0160ta je sa onim OSTALIM koji nisu konstututivni narodi, a takvih je mnogo? Gdje oni pripadaju? U koju \u0161kolu treba da oni idu?\u201c U BiH postoji 17 nacionalnih manjina koji svi spadaju u OSTALE, ali tu su i svi oni koji ho\u0107e da im nacionalnost bude Bosanac ili Hercegovac ili to dvoje kombinovano \u0161to je sa stanovi\u0161ta prakse u drugim zemljama uobi\u010dajeno \u2013 imati nacionalnost zemlje u kojoj \u017eivi\u0161. Sve ostalo su detalji. U \u0160vicarskoj \u017eive \u0160vicarci, u Belgiji Belgijanci, u Njema\u010dkoj Nijemci. To \u0161to je neko od njih Bavarac, Valonac ili Flamanac, to zaista dolazi u drugi red.<\/p>\n

Ljudi iz OSCE-a me ubje\u0111uju da bi samo jedan slu\u010daj, koji je samo jedan roditelj iz segregirane \u0161kole iznio pred sud za ljudska prava Vije\u0107a Evrope u Strazburu, mogao da sru\u0161i kompletan ovaj nevjerovatni sistem obrazovnog aparthejda u BiH. Ne mogu da vjerujem da se me\u0111u nama nije na\u0161ao ni jedan takav roditelj.<\/p>\n

Ve\u0107 je dvadeset generacija obrazovano u ovakvom segregiranom sistemu.
\nBosna i Hercegovina ima te\u0161ku sada\u0161njost, ali je te\u0161ko zamisliti \u0161ta li joj se sprema u budu\u0107nosti sa generacijama koje se odgajaju u ovakvom obrazovnom sistemu.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i, naime, ovakvom obrazovnom sistemu, mi uveliko odgajamo generacije za budu\u0107nost koje nemaju ni\u0161ta zajedni\u010dko \u2013 obrazuju se na tri navodno razli\u010dita jezika u okviru tri razli\u010dita obrazovna sistema, u\u010de razli\u010dite istorije njihove zemlje i \u0161to je najgore, nemaju nikakav me\u0111usobni kontakt. Kakvu budu\u0107nost ovoj zemlji mogu da kreiraju te generacije kada jednog dana do\u0111u na kormilo ove dr\u017eave?<\/p>\n

Po\u0161to klju\u010dne odluke za obrazovanje donose kantonalna ministarstva, jasno je da je jedini izlaz iz ove situacije postojanje ministarstva obrazovanja na nivou cijele dr\u017eave, \u0161to Dejtonski ustav ne predvi\u0111a. Takvo ministarstvo bi bilo mogu\u0107e osnovati samo ako se slo\u017ee vladaju\u0107e politi\u010dke partije. Iskustvo iz 18 post-dejtonskih (post-ratnih) godina, me\u0111utim, pokazuje da se nacionalne partije ne mogu dogovoriti o ovome. Za njih je segregirano obrazovanje posebno va\u017eno u procesu produ\u017eavanja njihove vlasti. Kroz takvo obrazovanje oni odgajaju nove generacije koje \u0107e uvijek glasati za njih na svakim narednim izborima. Tako obrazovane generacije su garant njihovog beskona\u010dnog ostanka na vlasti. Prema tome, promjena u obrazovnom sektoru desi\u0107e se onda kada se promijeni vlast nacionalnih partija i kada na vlast do\u0111u oni kojima su gra\u0111ani na prvom mjestu, a ne “konstitutivni narodi”.<\/p>\n

Notes<\/p>

  1. The Dayton Peace Accords<\/a> ↩<\/a><\/li>
  2. Pa\u0161ali\u0107-Kreso, A. \u201cThe war and post-war impact on the educational system of Bosnia and Herzegovina.\u201d International Review of Education 54.3-4 (2008): 353\u2013374. Print. ↩<\/a><\/li>
  3. Annex 4: Constitution of Bosnia and Herzegovina<\/a> ↩<\/a><\/li>
  4. Constitution of the Federation of BiH<\/a> ↩<\/a><\/li>
  5. The Dayton Peace Accords<\/a> ↩<\/a><\/li>
  6. Pa\u0161ali\u0107-Kreso, A. \u201cThe war and post-war impact on the educational system of Bosnia and Herzegovina.\u201d International Review of Education 54.3-4 (2008): 353\u2013374. Print. ↩<\/a><\/li>
  7. Annex 4: Constitution of Bosnia and Herzegovina<\/a> ↩<\/a><\/li>
  8. Constitution of the Federation of BiH<\/a> ↩<\/a><\/li><\/ol><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ekstravangantna dr\u017eavna struktura Bosne i Hercegovine Neobi\u010dna dr\u017eavna struktura, koja je stvorena Dejtonskim mirovnim \u00a0 sporazumom, imala je \u010ditav niz negativnih efekata u sektoru obrazovnja. Jedna nedavna studija ka\u017ee \u201cOd samog po\u010detka Dejtonski Ustav je stvorio decentralizovani, asimetri\u010dni i defektni sistem upravljanja u obrazovanju koji je totalno zanemario jedinstvo obrazovne politike, zajedni\u010dke ciljeve u obrazovanju, zajedni\u010dke vrijednosti, pozitivna i patriotska  […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[187],"tags":[],"class_list":["post-2436","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-8-no-3-2013july","contributor-lamija-tanovic","volume-8-no-3-2013july"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2436","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2436"}],"version-history":[{"count":45,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2436\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3796,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2436\/revisions\/3796"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2436"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2436"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2436"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}