Potpisivanje Daytonskog sporazuma je za ve\u0107inu stanovnika Bosne i Hercegovine trebalo da predstavlja nadu da \u0107e uz pomo\u0107 me\u0111unarodne zajednice ubrzo povratiti predratne vrednosti. Dejtonski ugovor jeste prekinuo krvavi rat u BiH, \u0161to je bez sumje bio njegov najve\u0107i ali i jedini doprinos. Ali isti oni ljudi koji su zapo\u010deli rat i vodili ga bili su njegovi potpisnici. Ni\u0161ta se ne doga\u0111a slu\u010dajno: kada vidimo ko su danas borci da se ni jedno slovo Dejtonskog ugovora ne promeni postaje jasno da je ovaj ugovor pisan po diktatu nacionalisti\u010dkih lidera i da je bio i ostao potvrda njihovih osvojenih teritorija. <\/p>\n
Dr\u017eava BiH je kreirana tako da ne mo\u017ee adekvatno funkcionisati punih deset godina iz jednostavnog razloga \u0161to je Daytonski ugovor ostavio na vlasti nacionalisti\u010dke partije. Samo nekoliko politi\u010dara, \u010dija su se imena na\u0161la na javnim optu\u017enicama Ha\u0161kog tribunala, udaljeno je iz politi\u010dkog \u017eivota.<\/p>\n
\u0160ta drugo \u010dovek mo\u017ee o\u010dekivati od onih koji su pozivali na etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje u toku rata osim da ja\u010daju svoje pozicije zastra\u0161ivanjem svojih sledbenika predizbornim parolama tipa: \u00abGlasajte za nas ili \u0107ete biti istrijebljeni\u00bb.<\/p>\n
Jedan od mnogih dokaza o licemerju demokratije me\u0111unarodne zejednice jeste i \u010dinjenica da je Biljana Plav\u0161i\u0107 bila legalna predsednica Republike Srpske skoro dve godine nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Obzirom da je Biljana Plav\u0161i\u0107 u toku rata bezbroj puta javno, u medijima i pred stranim TV kamerama, obja\u0161njavala da su Muslimani genetski degenerisani Srbi, \u010diji su se geni degenerisali kada su u pro\u0161losti pre\u0161li iz pravoslavlja u islam, pa ih je zato potrebno uni\u0161titi, da bi srpska nacija ostala \u010dista, kako druga\u010dije nazvati odluku me\u0111unarodne zajednice da ba\u0161 ona zameni Radovana Karad\u017ei\u0107a, protiv kojeg je podgnuta optu\u017enica u Hagu, nego licemerjem demokratije? Ova \u010dinjenica name\u0107e pitanje: kako bi se Evropa razvijala da su saveznici nakon Drugog svetskog rata na vlasti u Nema\u010dkoj ostavili nacional-socijalisti\u010dku partiju i ve\u0107inu Hitlerovih saradnika? Kakvi bi u tim uslovima bili rezultati izbora u prvih deset godina?<\/p>\n
U Nema\u010dkoj su prvi izbori odr\u017eani tek \u010detiri godine nakon okon\u010danja Drugog svetskog rata. U BiH je medjunarodna zajednica trenirala demokratiju u nemogu\u0107im okolnostima, organizuju\u0107i svake godine izbore u kojima su pobe\u0111ivali nacionalisti, za koje po pravilu glasa izrazita manjina glasa\u010dkog tela, dok pasivna, depresivna i nezainteresovana ve\u0107ina ima uobi\u010dajeni odgovor na pitanje za\u0161to ne izlazi na izbore: zato \u0161to \u0107e ionako me\u0111unarodna zajednica odlu\u010divati o svemu. <\/p>\n
U isto vreme, ustav BiH napravljen prema Dejtonskom sporazumu u preambuli odre\u0111uje tu zemlju kao segregacionisti\u010dku, ne afirmi\u0161u\u0107i gra\u0111ane nego pripadnike tri najve\u0107e etnonacionalne grupe. Zahvaljuju\u0107i takvom ustavu i konstelaciji vlasti zemlja je deset godina podeljena po nacionalnim \u0161avovima, \u0161to savr\u0161eno odgovara nacionalistima na vlasti, koji nisu ratom uspeli da ostvare podelu Bosne i Hercegovine, ali jesu Dejtonskim sporazumom. Dok pi\u0161em ovaj tekst upravo se u \u017denevi odr\u017eava konferencija o BiH deset godina nakon Dejtonskog sporazuma, organizovana od strane nevladine organizacije Bosnia 2005, koju je osnovao Wolfgang Petrich, biv\u0161i visoki predstavnik me\u0111unarodne zajednice u BiH! Dakle, uz svo po\u0161tovanje u\u010desnika ove konferencije i njihovih napora da na\u0111u re\u0161enje za nepotrebno nagomilane probleme u ovoj zemlji, moram izraziti u najmanju ruku \u010du\u0111enje \u0161to je \u010dovek, koji je bio ovla\u0161teni visoki predstavnik me\u0111unarodne zajednice u BiH, sa ingerencijama koje su svima dobro poznate, izabrao da nakon svog politi\u010dkog mandata deluje iz nevladinog sektora, poku\u0161avaju\u0107i da re\u0161i probleme koje kao politi\u010dar nije mogao ili nije hteo! Ako analiziramo definiciju po kojoj su ljudi iz nevladinog sektora oni koji prolaze glavom kroz zid, da bi posle njih politi\u010dari prolazili kroz te rupe u zidu, name\u0107e se potreba za analizom ove neobi\u010dne odluke politi\u010dara, predstavnika me\u0111unarodne zajednice, da nakon nedovoljno uspe\u0161nog politi\u010dkog delovanja re\u0161enje potra\u017ei u nevladinom sektoru? Da li to zna\u010di da je ta ista me\u0111unarodna zajednica svih ovih deset godina spre\u010davala pozitivne promene u BiH, time \u0161to je paralizovala politi\u010dare, koje je sama postavljala na funkciju visokih predstavnika, ili ih je birala upravo takve da ba\u0161 ni jedan nije mogao sagledati gde su osnovni problemi BiH dru\u0161tva? Prilikom odgovora na ovo pitanje ne bi trebalo zanemariti \u010dinjenicu da je Wolfgang Petrich u krugovima misle\u0107ih ljudi u BiH shva\u0107en kao politi\u010dar koji je u BiH u\u010dinio vi\u0161e pozitivnih pomaka od svojih prethodnih i budu\u0107ih kolega. Da li je opet re\u010d o licemerju demokratije? Da li je BiH za me\u0111unarodnu zajednicu jednostavno i samo poligon za razli\u010dita istra\u017eivanja poput odgovora na pitanja: mo\u017ee li se uspe\u0161no trenirati demokratija u nemogu\u0107im okolnostima; kako uspe\u0161no gajiti, hraniti i razvijati nacionalizam kada je podr\u017ean ustavnim odrednicama; kako jednu zemlju uspe\u0161no dr\u017eati ekskomuniciranu iz zajednice demokratskih zemalja, a pri tome se uporno pozivati na razvoj demokratske svesti; koliko dugo tako paralizovana zemlja mo\u017ee opstati i td. <\/p>\n
U Daytonskom Ustavu BiH nisu navedene ni dve mo\u017eda najva\u017enije odrednice: da li je BiH sekularna dr\u017eava i kakvo joj je dru\u0161tveno ure\u0111enje. Izostavljeno je ono \u010dime se druge dr\u017eave ponose, a obzirom da je gotovo nemogu\u0107e da se dogodilo slu\u010dajno, name\u0107e se pitanje kome je to bilo potrebno i zbog \u010dega? Ovaj katastrofalni propust \u010dak se ne mo\u017ee nazvati ni licemerjem demokratije. Oni koji manipuli\u0161u religijama i zastra\u0161enim ljudima najbolje znaju za\u0161to im je to potrebno, a oni faktori me\u0111unarodne zajednice koji ih u tome podr\u017eavaju dugova\u0107e istoriji odgovor na pitanje za\u0161to su to \u010dinili. <\/p>\n
Neki politi\u010dari su u BiH jo\u0161 za vreme Drugog svetskog rata, ta\u010dnije 1943. doneli odluke da \u0107e zemlja koju osobode od nacisti\u010dke okupacije biti zemlja u kojoj \u0107e svi gra\u0111ani biti ravnopravni i jednaki. Te odluke su odmah nakon Drugog svetskog rata involvirane u ustav zemlje koju su oslobodili. Ali, oni su tada bili pobednici, pa su to mogli. Pobednici u ratu 1992. \u2013 1995. su o\u010digledno bili nacionalisti, koji su ga i zapo\u010deli, kreirali i vodili, pa nije ni \u010dudo \u0161to se u preambuli Dytonskog ustava nalazi segregacionisti\u010dka odrednica. Segregacija je jo\u0161 uvek prisutna \u010dak i u osnovnim \u0161kolama u nekim mestima BiH u kojima oni vladaju uz pomo\u0107 me\u0111unarodne zajednice.<\/p>\n
Nije li licemerje demokratije i \u010dinjenica da su posle Dejtonskog sporazuma u\u010desnici rata, vojnici i stare\u0161ine Armije BiH, koja je odbranila Bosnu i Hercegovinu, stavljeni na marginu dru\u0161tvenih zbivanja i \u017eivota, da ne mogu biti birani i imati funkcije, a oni koji su ih blagosiljali, sve\u0161tena lice i dalje obavljaju svoje funkcije, pa \u010dak i unapre\u0111uju svoj rad formiranjem komisija, interreligijskih ve\u0107a kao i u\u010de\u0161\u0107em na me\u0111unarodnim konferencijama, \u0161to name\u0107e pitanje kuda idu crkve i \u0161ta prizivaju?U isto vreme se svi tolerantni verski slu\u017ebenici na Balkanu kvalifikuju kao \u00abcrveni\u00bb, a fundamentalisti\u010dki nastrojeni su beli i briljantni! Nije li takav odnos me\u0111unarodne zajednice prema religijama u BiH i regiji jo\u0161 jedan dokaz licemerja demokratije?<\/p>\n
U takvoj politi\u010dkoj i psiholo\u0161koj klimi niko ne mo\u017ee o\u010dekivati po\u010detak procesa denacifikacije svesti, koji je esencijalan za Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Kosovo, Makedoniju i delove Bosne i Hercegovine.<\/p>\n
Takav proces prvo zahteva suo\u010davanje sa istinom o tome \u0161ta se zapravo dogodilo u toku tih stra\u0161nih ratova. Milioni ljudi koji \u017eive u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj nisu spremni, \u010dak ni danas, da se suo\u010de sa onim \u0161to je u\u010dinjeno u ime njihove etni\u010dke grupe. Previ\u0161e ljudi u tim dru\u0161tvima okre\u0107e glavu od istine u strahu od pitanja koja moraju sebi postaviti: \u201e\u0160ta sam ja u\u010dinio da to spre\u010dim?\u201c i onog jo\u0161 bolnijeg: \u201eJesam li bar moralno odgovoran samim tim \u0161to sam glasao za politi\u010dare koji su to u\u010dinili?\u201c <\/p>\n
Postoji neobi\u010dan oblak kolektivne krivice koji se nadvio iznad \u010ditavih etni\u010dkih grupa, zato \u0161to oni koji su odgovorni za zlo\u010dine jo\u0161 uvek nisu uhap\u0161eni. Ima ironije u \u010dinjenici da su Karad\u017ei\u0107 i Mladi\u0107 jo\u0161 uvek na slobodi, iako su optu\u017eeni pre vi\u0161e godina pred Ha\u0161kim tribunalom za genocid i druge zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti. <\/p>\n
Zamislite frustraciju i bes stotina hiljada onih koji su pre\u017eiveli ratne zlo\u010dine i vi\u0161e od milion \u010dlanova porodica onih koji su ubijeni u BiH kada gledaju SFOR vojnike, kojih je bilo 80.000 neposredno nakon rata i kojih je 10.000 deset godina nakon rata, kako ni\u0161ta ne \u010dine da uhapse one koji su odgovorni za smrt vi\u0161e od 200.000 nevinih ljudi!<\/p>\n
Samo onda kada zlo\u010dinci budu privedeni pravdi \u017ertve \u0107e mo\u0107i da \u017eive slobodno. To \u0107e tako\u0111e razbiti oblak kolektivne krivice koji natkriljuje \u010ditave zajednice, i samo tada \u0107e drugi mo\u0107i da se okrenu prema \u017ertvama ratova i da izgovore dugo o\u010dekivane re\u010di: \u00abZnam da je to \u0161to se dogodilo stra\u0161no i da se ne sme vi\u0161e nikada ponoviti.\u00bb<\/p>\n
Danas, deset godina nakon rata, manijakalne ideje o mogu\u0107nosti etni\u010dki \u010distih regija u glavama zlo\u010dinaca pothranjuju i nastavljaju da provociraju ubistva. Kada pripadnici manjinskih etni\u010dkih grupa donesu hrabru odluku da se vrate ku\u0107i, koju su bili primorani da napuste za vreme rata, suo\u010deni su s pretnjom da \u010dak i njihova deca mogu biti ubijena, jer neki pripadnici ve\u0107inskih etni\u010dkih grupa \u010dine sve \u0161to mogu da ih zastra\u0161e i odustanu od planova povratka.<\/p>\n
Ratne politi\u010dke elite kreirale su \u017eivot u zemlji na osnovu kriminala i korupcije od vrha do dna u ekonomiji, pravosu\u0111u, obrazovnom sistemu, zdravstvenoj za\u0161titi i u najvi\u0161im politi\u010dkim e\u0161alonima.<\/p>\n
BiH bi trebalo da pro\u0111e kroz tri tranzicije: prva je izgradnja institucija i stabilnog mira. Druga je tranzicija vlasni\u0161tva od dru\u0161tvenog do privatnog i kona\u010dno tranzicija od zavisnosti od me\u0111unarodne zajednice do samostalnosti.<\/p>\n
Tranzicija vlasni\u0161tva, poznata kao privatizacija, te\u0161ko da zna\u010di i\u0161ta drugo osim plja\u010dke koja uni\u0161tava celu ekonomiju ve\u0107 o\u0161te\u0107enu ratom. Dok su kompanije jo\u0161 u dru\u0161tvenom vlasni\u0161tvu njihovi menad\u017eeri im prvo obore vrednost u bescenje pa ih onda takve kupuju. Ovo rezultira zapanjuju\u0107im nivoom nezaposlenosti i novim izvorom post-ratnog siroma\u0161tva. Nezaposlenost u Bosni je na 40%, sa 60% populacije koja \u017eivi sa 0,25 $ dnevno, dok je donja granica siroma\u0161tva po UN standardu 4 $. \u010cesto se pitam kako se naziva \u017eivot koji se odvija na nivou jedne \u0161esnaestine donje granice siroma\u0161tva? Takvi ekstremni oblici siroma\u0161tva pove\u0107avaju sve vrste kriminala, od trgovine drogama preko trgovine ljudima, do prostitucije. Zakonodavstvo koje treba da sankcioni\u0161e takve radnje je nesposobno, neprofesionalno, politi\u010dki zavisno i korumpirano. <\/p>\n
Tu\u017ena posledica ovog stanja je porast nepismenosti me\u0111u decom, koja provode vreme na ulicama u pro\u0161nji ili prostituciji, hrane\u0107i tako nezaposlene, bolesne ili invalidne roditelje, umesto da poha\u0111aju \u0161kolu.<\/p>\n
Ratni profiteri, koji su se prvo obogatili za vreme rata plja\u010dkanjem, postaju ugledni gra\u0111ani i biznismeni, dok su njihove \u017ertve, svedoci izvora bogatstva koje ti ljudi u\u017eivaju, verovatnije prosjaci.<\/p>\n
Mnogi penzioneri, koji su posedovali ne samo vlastite stanove, ve\u0107 i vikendice na moru ili u planinama, jo\u0161 dok su radili pre rata, ostali su danas bez i\u010dega, sa oskudnim penzijama od jedva 2 $ dnevno, \u0161to je polovina iznosa koji se smatra granicom siroma\u0161tva.<\/p>\n
Insistiranje u Bosni i Hercegovini na razlikama izme\u0111u razli\u010ditih etni\u010dkih grupa je sada nagla\u0161eno do apsurda. Ono ide tako daleko da je nametnuto i u sistem obrazovanja. Deca su \u010desto podeljena po etni\u010dkoj pripadnosti roditelja u odvojene u\u010dionice, a u nekim \u0161kolama nastavnici, pod uticajem fa\u0161isti\u010dkih ideja, podi\u017eu \u017ei\u010dane ograde visoke 2-3 metra, preko sredine igrali\u0161ta, da bi spre\u010dili fizi\u010dki kontakt dece tokom odmora. Niko ne pita hiljade roditelja i u\u010denike, decu iz me\u0161ovitih brakova, kako se ose\u0107aju u tom ludilu.<\/p>\n
Ova katastrofalna situacija govori koliko su svi strukturalni elementi dru\u0161tva bez autoriteta, sa erozijom moralnih i eti\u010dkih normi. Ha\u0161ke optu\u017eenike \u010desto nazivaju herojima, a neke \u010dak i \u00ab\u017eivim svecima\u00bb.<\/p>\n
Ratovi u biv\u0161oj Jugoslaviji, naro\u010dito u Bosni i Hercegovini, bili su prva ozbiljna kriza posle zavr\u0161etka hladnog rata. Nedostatak adekvatne i blagovremene politike u tom periodu osvetlio je daleko ozbiljniji problem: nesposobnost me\u0111unarodnih u\u010desnika da prepoznaju nove vrste kriza, njihove uzroke i konsekvence.<\/p>\n
Ovo potvr\u0111uje da postoje\u0107i sistem me\u0111unarodne bezbednosti i me\u0111unarodnih organizacija razvijenih u post-kolonijalnom, bipolarnom svetu, ne odgovara procesu globalizacije i multipolarnog sveta, \u0161to zna\u010di da me\u0111unarodni igra\u010di nisu savladali lekciju. Esencijalna poruka je da se krize u zemljama ne mogu trajno re\u0161iti unutar tih zemalja, zato \u0161to uzroci i posledice imaju \u0161iri, regionalni karakter.<\/p>\n
Gre\u0161ke koje smo videli u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo ponoviti vi\u0161e nigde. Lekcije nau\u010dene u njoj mogu biti primenjene ne samo u jugoisto\u010dnoj Evropi, nego i u neophodnim transformacijama me\u0111unarodnih organizacija.<\/p>\n
Krajem ove godine BiH \u0107e napustiti \u010detvrti Visoki predstavnik me\u0111unarodne zajednice, koji po Dejtonskom sporazumu ima skoro neograni\u010dena ovla\u0161tenja. Desetogodi\u0161njice su uvek povodi za podvla\u010denje crte i svo\u0111enje ra\u010duna. Ne znam kako \u0107e oni podvu\u0107i crtu i svesti ra\u010dune sa samim sobom, u odnosu na to za \u0161ta su bili ovla\u0161teni, \u0161ta su mogli, a nisu u\u010dinili, ali znam da \u0107e na terenu BiH ostati svi otvoreni problemi za koje se moraju na\u0107i bolji i efikasniji na\u010dini re\u0161avanja.<\/p>\n
Uostalom, BiH nije jedina zemlja u kojoj su predstavnici me\u0111unarodne zajednice pokazali svoju, najbla\u017ee re\u010deno, neefikasnost. Ponavljanje istih gre\u0161aka u Afganistanu, Iraku, Sudanu i \u010ce\u010deniji danas, i ko zna u kojim sve dr\u017eavama sutra, otvaraju ozbiljno pitanje da li je mogu\u0107e da predstavnici me\u0111unarodne zajednice ni\u0161ta ne u\u010de iz prethodnih iskustava ili je permanentna nestabilnost tih regija njihov strate\u0161ki cilj.<\/p>\n
Upro\u0161\u0107ene predstave sukoba izme\u0111u etno-nacionalnih grupa u bilo kojoj regiji u svetu svode se na stereotip crno-belih slika. Crno i belo nisu boje, a \u017eivoti stanovnika zemalja, i u vremenima lidera koji nose zle ideje, iskazuju se paletom boja, i \u010dak njihovih nijansi. Percepcija tih boja zavisi od individualne motivisanosti, na\u0161eg nepristajanja na zlo kao na jedinu odrednicu ili na stereotip ponu\u0111en od strane teoreti\u010dara, kojima u poku\u0161aju generalizacije, \u010desto izmi\u010de su\u0161tina.<\/p>\n
Oni koji sukobe izme\u0111u etno-nacionalnih grupa obja\u0161njavaju sukobom civilizacija ne uzimaju u obzir vekove u kojima su te iste grupe \u017eivele u me\u0111usobnom razumevanju i uzajamnom po\u0161tovanju razli\u010ditosti.<\/p>\n
Po pravilu mini-nacionalizmi postaju instrument u rukama vlastodr\u017eaca, pra\u0107enih manjinom, ali ja\u010dom i naoru\u017eanom. Znaju\u0107i da bi razvojem gra\u0111anskog dru\u0161tva vrlo brzo demokratskim putem bili smenjeni i zavr\u0161ili u zatvoru, ovi vlastodr\u0161ci koriste sva raspolo\u017eiva sredstva, me\u0111u kojima su mediji najuticajniji, za zastra\u0161ivanje pripadnika svoje etni\u010dke skupine. Scenario je uvek isti: pripadnici druge ili ostalih etni\u010dkih grupa ugro\u017eavaju njihove vitalne interese. Postizanje kriti\u010dne mase straha, ne mr\u017enje, dovoljno je za kontinuiranu manipulaciju u vidu raspirivanja ratnih strasti ili bar opravdanje za neophodnost rata. <\/p>\n
Ostavljaju\u0107i na kraju po strani me\u0111unarodnu zajednicu i njen nedostatak volje da na\u0111e prava re\u0161enja, \u0161ta je na kraju potrebno upitati sebe i svoje, naro\u010dito mlade, sunarodnike u BiH, obzirom da ni deset godina nakon rata mi nismo nigde zahvaljuju\u0107i onima koji su jo\u0161 uvek na vlasti i njihovoj osnovnoj potrebi da nas dr\u017ee radvojene, \u0161to ve\u0107ina uporno sledi, ili se bar ne suprotstavlja, ukopana u \u0161an\u010deve predrasuda, kojih uop\u0161te nije svesna.<\/p>\n
Kako okrenuti negativnu energiju prema onima koji je sistematki proizvode petnaest godina? \u0160ta \u0107e se dogoditi ako se sva ta negativna energija usmeri prema njima? Ho\u0107e li to biti revolucija ili evolucija? \u0160ta posle negativnih emocija? Kako iza\u0107i pred samog sebe i pogledati se u ogledalo? Da li se ose\u0107ate bolje nakon \u0161to ste nekog uvredili, rekli mu ne\u0161to ru\u017eno, pokazali koliko netrpeljivosti i nerazumevanja nosite u sebi? Jeste li posle toga bogatiji, da li vam je dan svetliji i puniji, jeste li zadovoljni svojim dnevnim u\u010dinkom? Koliko negativnih ose\u0107anja morate ispoljiti svakodneno da biste se ose\u0107ali dobro, opu\u0161teno, mirno i stabilno? Da li zaista \u017eelite da va\u0161e dete u\u017eiva u mu\u010denju \u017eivotinja ili dugih ljudi? \u010cini li vas sretnim tu\u0111a patnja, poni\u017eenje, strah? <\/p>\n
Afganistanski mu\u0161karci mla\u0111i od dvadeset godina ne znaju \u0161ta zna\u010di \u017eivot u miru, ratovanje je njihov jedini model, jer su ro\u0111eni u ratovima. Da li zaista \u017eelite da va\u0161a deca ne znaju ni\u0161ta drugo osim da iskazuju negativna se\u0107anja, da se odvajaju i \u017eive izvan realnog sveta, da budu izolovana i da veruju da su vrednija ljudska bi\u0107a od drugih i druga\u010dijih?<\/p>\n
Rat ose\u0107anja mo\u017ee biti jednako poguban, ili dugoro\u010dno gledano \u010dak pogubniji od rata oru\u017ejem.<\/p>\n
Dokle \u0107ete biti nemi sledbenici velikih manipulatora, koji nemaju nikakav kredibilitet da vas bilo gde usmeravaju, jer sve \u0161to \u010dine \u010dine samo u ime sopstvene koristi, \u010dak ne ni iz ube\u0111enja. Ali, ti isti politi\u010dari, koji sami ne veruju, uspeli su ubediti va\u0161e roditelje, u\u010ditelje, profesore da \u0107e imati koristi ili bar da ne\u0107e biti ka\u017enjeni ako vas u\u010de da vam je kom\u0161ija bio, jeste i ostaje neprijatelj.<\/p>\n
Ko \u0107e vam biti prijatelj u svetu u kojem postoji 6000 etni\u010dkih grupa, ako su samo pripadnici va\u0161e grupe dobri, a svi ostali zli i nevaljali?<\/p>\n
Znate li da \u017eivot ne stanuje u va\u0161im malim etnonacionalnim enklavama?<\/p>\n
Dokle \u0107ete dozvoljavati da vam licemerje demokratije nacionalisti\u010dkih stranaka, koje u nazivu sve imaju demokratiju, kao i licemerje demokratije me\u0111unarodne zajednice, ma \u0161ta ona zna\u010dila, parali\u0161e \u017eivot?<\/p>\n
18.11.2005. Potpisivanje Daytonskog sporazuma je za ve\u0107inu stanovnika Bosne i Hercegovine trebalo da predstavlja nadu da \u0107e uz pomo\u0107 me\u0111unarodne zajednice ubrzo povratiti predratne vrednosti. Dejtonski ugovor jeste prekinuo krvavi rat u BiH, \u0161to je bez sumje bio njegov najve\u0107i ali i jedini doprinos. Ali isti oni ljudi koji su zapo\u010deli rat i vodili ga bili su njegovi potpisnici. Ni\u0161ta se […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[25],"tags":[],"class_list":["post-212","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-1-no-1-2006-january","contributor-svetlana-broz","volume-1-no-1-2006-january"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=212"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":655,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/212\/revisions\/655"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=212"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=212"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=212"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nSarajevo
\n\u00a9 2005 Svetlana Broz<\/em>
\n<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"