<\/p>\n
Granice velikih civilizacija, to znamo s \u201cnovim histori\u010darima\u201c, iscrtane su zonama velikih poljoprivrednih kultura – masline, vinove loze…Kulturu bosanske svakodnevice obilje\u017eava – \u0161ljiva.<\/em><\/p>\n Ivan Lovrenovi\u0107<\/p>\n Uvijek gledam sarajevsku televiziju kad je Simo na poslu. Ma i ne zove se vi\u0161e Televizija Sarajevo, nego nekako Be-Ha-Te-Ve, ali je ja u sebi zovem Te-Ve-Sa. Ima i nekih faca istih ko otprije rata, jest da su svi ostarili. U ratu sarajevsku televiziju i nismo mogli fatat, mogla se samo Srna iz Bosne gledat, sru\u0161eni bili ti neki repetitori.<\/p>\n Ne znam ni sama \u0161to je i gledam. Nije neki program, bar ovo prije tri popodne. Ujutro bude ne\u0161to iz kulture, neke knjige preporu\u010duje neki momak dugokosi, onda vijesti i strani dokumentarac, pa prvi dnevnik. Sve to nekako sa pola uha slu\u0161am. Najvi\u0161e volim reprize. Ne ono kad pu\u0161taju stvari od sino\u0107, nego neke emisije od prije dvadeset-trideset godina.<\/p>\n Ju\u010de je, oko jedanaest prije podne, bila emisija o \u0161ljivama. \u010cudno mi je gledat te stare emisije na ovom sada\u0161njem televizoru. Nije to sad neka plazma il ne\u0161to super moderno, ali ima dobru rezoluciju i sve, a ove stare emisije, i kad nisu crno-bijele, nekako ko da su pravljene za one televizore \u0161to su prije bili, ko onaj prvi \u0161to sam upamtila, sa nekim \u010dudom \u0161to je stajalo na podu, a zvalo se stabilizator, mora\u0161 prvo to upalit, pa tek poslije televizor. Zna\u0161, u tim je emisijama slika uvijek malo maglovita, a ton je dublji, ne ba\u0161 kao da kr\u010di radio, ali kao da bi mogo po\u010det kr\u010dat. Na modernom televizoru mi je to \u010dudno gledat, ne znam ti opisat kako \u010dudno, ko kad ti se u\u010dini da na nekoj fotografiji iz muzeja, sto godina staroj, vidi\u0161 nekog svog kom\u0161iju. Takvi se programi trebaju gledat na onim televizorima \u0161to im kad ih ugasi\u0161 na ekranu ostane svijetlit jedna ta\u010dka \u0161to je prvo povelika pa se polako smanjuje i onda se, nekako iznenada i u trenu, skroz ugasi. Vidi se po emisijama tim da su ra\u0111ene u vrijeme kad nije bilo daljinskih upravlja\u010da: nekako usporeno idu, ne ovo ko sada kad samo brzina neka te nakratko sprije\u010di da ne prebaci\u0161 kanal. Nije to samo da onda nije bilo daljinskih, nego je i bio samo jedan, uvrh glave dva kanala, a taj bi drugi po\u010dinjo oko pet-\u0161est popodne, pa nisi mogo po\u0161teno prebacit makar se i primako televizoru, samo bi na snijeg naletio.<\/p>\n Ta emisija o \u0161ljivama, to ti je ne\u0161to ko obrazovni program. Te kako se \u0161ljiva na latinski zove, prunus domestika, \u010dini mi se, te koliki je zna\u010daj \u0161ljive u na\u0161im krajevima, za \u0161ta se sve \u0161ljiva koristi, kolko se \u0161ljive u Jugoslavije proizvodi, stara je to emisija, ka\u017eem ti, jo\u0161 je i Tito, mislim, bio \u017eiv. A bilo je i nekih zanimljivosti, ono ko \u0161to u Politikinom zabavniku izlazi, recimo, da je \u0161ljiva u Kini simbol rane mladosti djevojke, zato \u0161to se na \u0161ljivinom stablu s prolje\u0107a behar pojavi prije li\u0161\u0107a.<\/p>\n Te ti meni odjednom padne na pamet Mahir. Nisam ti o njemu nikad pri\u010dala. Ti zna\u0161 da sam ja iz Zvornika, iz Bosne, u Mali Zvornik sam do\u0161la devedeset \u010detvrte. Mahir ti je bio moja, \u0161to se ka\u017ee, prva ljubav. Ma, zna\u0161 \u0161ta, mo\u017eda i nije, al ja jesam, definitivno, bila njegova prva ljubav.<\/p>\n Bio je stariji od mene, al je bio malo \u0161treber. Zna\u0161 te tipove: bio je sladak, al malo smotan. A meni je ba\u0161 ta smotanost najsla\u0111a bila. Znala sam ja da se on jo\u0161 u osnovnoj \u0161koli zaljubio u mene. Zna\u0161 ono kad te ti momci u prolazu gledaju, ono fiksiraju te pogledom, a kad im ti pogled uzvrati\u0161 onda se u zemlju zagledaju, a ponekad se jo\u0161 i zacrvene. Sre\u0107e\u0161 ga stalno na korzu, zna\u0161 da je zaljubljen u tebe i zna\u0161 da on zna da ti zna\u0161, al se malo oboje pravite ludi, to ti je to. Blizu smo mi i stanovali, nije ba\u0161 isti blok zgrada, al jesu bila dva susjedna bloka. Ne zna\u0161 ti Zvornik pa da ti ne opisujem d\u017eaba, al ho\u0107u ti ovo re\u0107, skontala sam ja kad sam krenula u srednju \u0161kolu, on je tad ve\u0107 bio tre\u0107i razred, da on s prozora vidi kad ja nailazim, pa kao slu\u010dajno si\u0111e, ba\u0161 u to vrijeme, meni u susret, pa onda mi zajedno idemo prema \u0161koli. Odmah su mene kolegice iz razreda pitale jel se ja to \u0161emim s njim, al sam im ja govorila da nema govora, makar sam se jo\u0161 i tad svakom jutru radovala samo da bih s njim to malo puta pro\u0161etala. A on je bio stidljiv nenormalno. Ja sam mjesecima \u010dekala da me pita, a on ni\u0161ta. Zna\u0161, tako smo mi cure onda govorile, jel te pito, u smislu jel ti reko da \u017eeli da se zabavljate. Ja sam u to vrijeme i\u0161la u Ligu mladih lingivsta, bila sam dobra iz gramatike, pa sam i neku \u0161aljivu definiciju smislila, ne\u0161to tipa \u2013 ako je pitati neprelazni glagol onda se odnosi na mu\u0161ko-\u017eenske relacije.<\/p>\n I ka\u017eem ti, ja sam zna\u010di prvi srednje bila, pa smo mi sve od septembra svako jutro u \u0161kolu zajedno i\u0161li, od novembra negdje me po\u010deo i iz \u0161kole pratit ku\u0107i iz po\u010detka sve kao slu\u010dajno, i sad svi ve\u0107 mislili da mi, ono, zvani\u010dno hodamo, a Mahir ni\u0161ta. Tek negdje s prolje\u0107a, ne sje\u0107am se vjeruj mi datuma, makar ni sama ne mogu vjerovat da ne znam, al bilo je negdje kraj marta, po\u010detak aprila, on ti mene, i to ujutro, negdje na pola puta do \u0161kole upita ne\u0161to kao da se njegova raja \u010desto raspituje ima li curu, a on ne zna \u0161ta da im ka\u017ee, pa on sad mene pita \u0161ta da im odgovori. \u0160to se mene ti\u010de, ima\u0161, tako sam mu rekla, a on mene na to, ni pet ni \u0161est, nego za\u017evalji nasred d\u017eade. Nikad me prije nije ni zagrlio, a sad mi jezik u usta gurnu, ono skroz neiskusno, nekako balavo, zgadio bi mi se da to nisam tako dugo \u010dekala. Polako, Mahire, ka\u017eem mu ja, ima vremena.<\/p>\n I tako ti mi zvani\u010dno krenemo hodat, da ne ka\u017eem opet zabavljat se, sama sebi na svoju mamu li\u010dim kad tako ka\u017eem. Sve manje-vi\u0161e isto ko \u0161to je i bilo: opet zajedno idemo u \u0161kolu, samo sada on mene pred mojom zgradom \u010deka. Nemoj, bolan, Mahire, ti po mene dolazit, nije ti usput, dvaput gore- dole ide\u0161, \u010dekaj me pred svojom zgradom ko i dosad, sve sam mu tako govorila, al on ne\u0107e ni da \u010duje. Sje\u0107am se da mi je tad bilo drago \u0161to me nije poslu\u0161o, bilo mi je to ko neki dokaz ljubavi, ne to \u0161to on mene sa\u010deka, a kom\u0161ije ga vide, ni to \u0161to se on brine za mene, nego \u0161to zbog mene ranije ustaje. Zna\u0161 kako je kad u \u0161kolu ide\u0161, ni\u0161ta ti sla\u0111e od spavanja, \u010dini ti se sve bi dala za jo\u0161 pet minuta sna, a on se zbog mene petnaest minuta ranije budi. A hladna su jutra bila, \u010dini mi se, sve do juna, ako nisu i u junu. Mo\u017eda su i u julu hladna bila, al kad raspust do\u0111i spavala sam skoro do podne. Nego ho\u0107u ti re\u0107, ko da ga i sada vidim pred mojim starim ulazom, skupio se sav u nekoj jaknici, jo\u0161 mu lice pospano, al nasmije\u0161i se \u010dim me vidi, a ko da mu tek taj osmijeh san s lica izbri\u0161e, ko kafu jaku izjutra kad popije\u0161.<\/p>\n Kad je ljeto do\u0161lo, po\u010deli smo vi\u0161e i uve\u010de izlazit, ono u ba\u0161te kafi\u0107a i to. Mi sada postali pravi par, ono, znaju moji starci za Mahira, znaju njegovi za mene i sve. I lijepo nam je bilo. Zna\u0161, on se u tih nekoliko mjeseci nekako ohrabrio, posto je sigurniji u sebe, a meni je to i drago bilo. Jest da je ta neka smotanost ispo\u010detka simpati\u010dna, al ne mo\u017ee\u0161 sa nekim smotom ozbiljno hodat. Pa se po\u010deo bolje i ljubit. Prvih mjesec-dva se valjda bojo da \u0107u ga ostavit pa ko da je poku\u0161avo uhvatit \u0161to vi\u0161e mo\u017ee. Prevla\u017eno se ljubio, sve mi skvasi lice, a za dupe me fato ko da hljeb mijesi. Al se na ljeto, ka\u017eem ti, ve\u0107 malo ko izbiriko. Odemo mi \u0161etat uz Drinu, pa svako malo zastani i ljubimo se, fino, polako, vi\u0161e usnama, nego jezikom, zna\u0161 ono, \u017eenski. Ja sam tad obi\u010dno haljinice neke ljetne nosila, a on me po bedrima miluje samo vrhovima prstiju, skroz nje\u017eno, ko ono kad lovi\u0161 leptirove pa pazi\u0161 da im ne skine\u0161 s krila onu ko neku pra\u0161inu bez koje kao ne mogu letit. Ja lijepo ludim, on to vidi, a opet nije agresivan.<\/p>\n U septembru opet \u0161kola krene, ja drugi razred, a on ve\u0107 \u010detvrti. Nekoliko mojih drugarica iz razreda ve\u0107 pri\u010daju kako su nevinost izgubile: te jedna na moru, te jedna u Njema\u010dkoj, te jedna u Sarajevu. I one nekako va\u017eno izgledale, pa i ja sla\u017eem da sam spavala s Mahirom, a sve mislim kako mi one na licu mogu vidit da la\u017eem. I skontala sam, moramo vodit ljubav \u0161to prije. I tako ti ja jedno jutro, on me ko i obi\u010dno \u010deko pred zgradom, si\u0111em pa mu odmah ka\u017eem kako sam torbu zaboravila i zovnem ga da se popne sa mnom. Moji su ve\u0107 bili na poso oti\u0161li. \u010cim smo se popeli, ja ka\u017eem: hajde, u\u0111i, ne moramo danas u \u0161kolu, ni\u0161ta je pet neopravdanih. I izuje se on, a vidim ko da se malo i trese. Zna valjda \u0161ta mi je na umu. I mi u moju sobu, ja neku muziku namjestim, sjednemo na moj krevet i po\u010dnemo se ljubit. Nosila sam bijelu ko\u0161ulju s crvenim tufnicama, sje\u0107am se ko da je ju\u010de bilo, a on mi je sve drhtavim prstima otkop\u010dava pa mi ljubi sise, ljubi me po onom dijelu \u0161to ga grudnjak ne pokriva. Ja sve ne znam gdje sam, znam samo da mi je ruka u njegovoj kosi, pa znam da sam odjednom do pasa gola, a da mi Mahir farmerke otkop\u010dava. I znam da je meni tad ruka u njegove hla\u010de krenula, a on se nekako druk\u010dije streso i meni se ruka malo smo\u010dila, a on sko\u010dio i reko kako mora u \u0161kolu. I samo izleti, lice mu rumeno ko bulka, a ina\u010de je uvijek blijed bio. Ja sam jo\u0161 malo le\u017eala pa se obukla i, \u0161ta \u0107u, odem i ja u \u0161kolu. Vidim ja na velikom odmoru on me izbjegava, ni poslije \u0161kole me nije \u010deko. Sutradan se ja ranije probudim pa pred njegovu zgradu. Nije me vidio s prozora, nije ni gledo, si\u0161o je tek za deset minuta, podo\u010dnjaci mu ko kese. Kad me je vidio okreno se prema ulazu kao da se vrati, a ja mu viknem: daj, Mahire, ne budali. I po\u0111e on meni polako u susret. Zna\u0161 \u0161ta, reknem mu, danas ne\u0107emo ni u \u0161kolu, ni kod mene, idemo kod tebe. Popnemo se mi gore, on ho\u0107e da sjednemo u dnevnu sobu, kao da gledamo te-ve, a ja ho\u0107u u njegovu sobu. Tamo krevet neraspremljen, odje\u0107a visi sa stolice, prava moma\u010dka sobica. Na krevetu mu stoji nekakva zelena knjiga. Pogledam koricu, pi\u0161e \u2013 Bohumil Hrabal, Strogo kontrolirani vlakovi. O \u010demu je knjiga, upitam, vi\u0161e onako da ne\u0161to ka\u017eem, a on se navije kako se radi o nekom momku, Milo\u0161 mu je ime, koji se pred nekom Ma\u0161om, svojom curom, osramotio ko mu\u0161karac pa je prerezo vene. Kako misli\u0161 osramotio, pitam, a on spu\u0161ta pogled i \u0161ap\u0107e: nije s njom bio mu\u0161karac, ko ni ja s tobom ju\u010de. Mene skoro smijeh spopo, al ne smijem se pred njim takvim smijat. Ne misli\u0161 se valjda i ti ubit, upitam ga ipak. Nije se on ubio, ka\u017ee, prerezo je vene, al je osto \u017eiv, bio je malo u bolnici, Ma\u0161a ga tamo posjetila i rekla mu da ga jo\u0161 voli. Normalno, ka\u017eem ja, i \u0161ta je dalje bilo? Milo\u0161u je psihijatar u bolnici reko da malo kao vje\u017eba s nekom starijom \u017eenom i on spava s jednom Viktorijom i istu no\u0107 pogine, za vrijeme rata se knjiga de\u0161ava, to sam ti zaboravio re\u0107, ka\u017ee mi i di\u017ee pogled. Sad sam se ve\u0107 morala nasmijat. Vidi\u0161 da ne valja vje\u017ebat sa starijim \u017eenama, rekla sam.<\/p>\n I da ti ne du\u017eim, vodili smo ljubav to jutro u njegovoj sobi, i to ne na onom krevetu neraspremljenom, nego na tepihu. Poslije smo jeli neke \u0161ljive, a on mi je pokazao da se u onoj knjizi koju mi je prepri\u010davao nekakve mrtve ptice uspore\u0111uju sa prezrelim bosanskim \u0161ljivama, ba\u0161 je ta fraza bila, zapamtila sam, prezrele bosanske \u0161ljive. To je Mahiru neobi\u010dno bilo, da strani pisac spominje bosanske \u0161ljive. Ja sam se smijala. Slab ti je to strani pisac, Mahire, rekla sam, glavni mu se junak zove Milo\u0161 \u2013 ko moj deda, a kom\u0161ija moj jedan ima \u0107erku od dvije godine, ime joj Ma\u0161a, ko i toj \u017eenskoj tamo. On je po\u010deo pri\u010dat kako su \u010cesi Slaveni, kako su to slavenska imena, a ja sam se i dalje smijala i kroz smijeh mu govorila da se \u0161alim.<\/p>\n Nismo taj dan uop\u0161te i\u0161li u \u0161kolu, al smo idu\u0107ih dana ipak morali. A i jesen do\u0161la, ki\u0161e padaju, ne mo\u017ee\u0161 vani bit. Vi\u0111ali smo se uglavnom u \u0161koli. Pri\u010do mi je kako svaku no\u0107 prije nego zaspi na mene misli. Mislila sam i ja na njega, al mu nije htjela re\u0107. Zami\u0161ljala sam ve\u0107 i vjen\u010danje, zna\u0161 kako to ide. Jednom, kao vi\u0161e u \u0161ali, ja sam ne\u0161to spomenula, ne\u0161to kao mo\u017eda se za koju godinu i uzmemo, a on se malo nasmijo i reko kako njegovim ne bi bilo pravo. Ja sam se zbunila, uvijek sam fino pozdravljala njegove starce, mislila da me vole i sve. Konta on da ja nisam shvatila, pa ka\u017ee: nije do tebe, zna\u0161, vi\u0161e ono, protiv su mije\u0161anih brakova, kako \u0107e\u0161 djecu odgajat i to. Ko je spominjo djecu, okrenem ja na \u0161alu, al nije mi bilo drago.<\/p>\n To ti je devedest prva godina, rat u Hrvatskoj ve\u0107 po\u010deo, napeto, al ni\u0161ta ja to nit pratim nit me zanima. Zajedno smo Mahir i ja do\u010dekali novu devedeset drugu, moji su starci u zadnji tren odlu\u010dili oti\u0107i na Zlatibor, a mi smo bili sretni da imamo gdje biti sami. Ako \u0107e ti godina biti onakva kakva ti je bila novogodi\u0161nja no\u0107, mislila sam, ova \u0107e devedeset druga biti najbolja godina mog \u017eivota. Televizor je gorio, mi smo se ljubili ne obra\u0107aju\u0107i pa\u017enju, a jedino je Mahir pred samu pono\u0107 zapjevu\u0161io s nekim starim pjeva\u010dem s televizije, onu sevdalinku zna\u0161, ono kafu mi ispeci i to, a ja \u0107u do\u0107i oko pola no\u0107i da legnem kraj tebe. I zna\u0161, i jesmo legli oko pola no\u0107i, ne da spavamo, a ne vjerujem ni da se u pjesmi misli na spavanje.<\/p>\n Sutradan smo cijeli dan bili zajedno jer su se moji vra\u0107ali tek drugog januara i sve je bilo savr\u0161eno. Sje\u0107am se da je Mahir gledo dnevnik na te-veu, njega je to vi\u0161e zanimalo, i da je bio potpisan neki sporazum i da je Mahir reko kako valjda ipak ne\u0107e bit rata.<\/p>\n Brzo je i zimsko ferije po\u010delo, pa smo svako jutro zajedno bili, il kod mene il kod njega, i ne samo jutro, nego negdje do pola tri popodne. Taj januar i malo februara devedeset druge, to su mi najljep\u0161i dani u \u017eivotu bili. Al zna\u0161, ima ona glupa uzre\u010dica, od svoje sam je pokojne babe stoput \u010dula, sve \u0161to je lijepo kratko traje, i fakat jest tako. Jal se prolje\u0107e naslutilo, kraj februara, po\u010detak marta, belaj je po\u010deo. Mogla sam ja dotad ignorisat sve na svijetu osim Mahira, al vi\u0161e ne. Bio referendum, pa one barikade u Sarajevu, a kod nas sve napeto, poslije \u0161kole leti ku\u0107i, nisam smjela ni pomislit izi\u0107.<\/p>\n Sje\u0107am se toga dobro, zadnji sam put vidila Mahira u rano jutro \u010detvrtog aprila devedeset druge. \u010ceko me pred zgradom, i\u0161li smo zajedno do \u0161kole, al me poslije \u0161kole nije \u010deko. Za koji je dan Arkan u Zvornik do\u0161o, sve su d\u017eamije sru\u0161ene, a ono muslimana \u0161to nije ubijeno je oti\u0161lo il u Tuzlu il u Srebrenicu.<\/p>\n Sve negdje do jeseni pojma nisam imala \u0161ta je s Mahirom, nisam znala ni jel \u017eiv. Taman sam bila krenula u tre\u0107i razred kad sam \u010dula da je s familijom u Srebrenici, jedna mi je drugarica iz razreda tako rekla. Sivo mi je to vrijeme u sje\u0107anju. Stalno sam na Mahira mislila. \u017divot mi bio samo \u0161kola \u2013 ku\u0107a, ni\u0161ta vi\u0161e.<\/p>\n <\/a><\/p>\n Ve\u0107 sam ja bila pri kraju \u010detvrtog razreda, kad se Simo po\u010deo motat oko mene. Znala sam ja njega jo\u0161 iz djetinjstva, on je stariji od mene \u0161est godina, roditelji na\u0161i su se pazili, al kad su njegovi preselili u Mali Zvornik manje su se vi\u0111ali. Sretala sam ja Simu po\u010desto, al zna\u0161 kako to ide s razlikom u godinama: kad ima\u0161 dvanaest-trinaest godina, a njemu je devetnaest \u2013 to je puno, sad je meni bilo osamnaest, njemu dvadeset \u010detiri, on se ko ne\u0161to i obogatio na trgovini, bio ljubazan prema meni, fin, pazio me. I gledaj, ja sam o\u010dekivala da on ho\u0107e da se zabavljamo i ve\u0107 sam kontala da ga onako pristojno odbijem, a on mene zaprosi. Ja paf, pravo se iznenadila, nisam ga tek tako mogla odbit, ka\u017eem \u2013 razmisli\u0107u. Ja do\u0161la ku\u0107i, moji ve\u0107 znaju, valjda je on svojima reko kako \u0107e me prosit, a ovi sretni \u0161to \u0107e se orodit s prijateljima, pa njegova mama javila mojoj, tako ne\u0161to.<\/p>\n Sjedila sam s mamom i tatom, u stanu u kojem sam cijeli \u017eivot provela, na starom izderanom trosjedu, gledala prljave zidove nekre\u010dene tri godine, pomislila \u0161ta mi preostaje: zaposlit se u fabrici, studirat na Palama, hodat po gradu ko sablast il se udat? Uda\u0107u se, rekla sam jedva \u010dujno. Ima\u0161 pravo, rekao mi je otac, pre\u0111i preko rijeke, bolje je tamo, tamo jo\u0161 stoji munara.<\/p>\n Vjen\u010dali smo se \u010dim sam ja \u0161kolu zavr\u0161ila, u junu devedeset \u010detvrte. Ja sam \u017eeljela malu svadbu, Simo je htio veliku, a ispalo je ne\u0161to izme\u0111u. Dvadeset-trideset zvanica, ru\u010dak i muzika. Bio je nekakav seoski bend, a pjevali su naizmjenice mu\u0161karac i \u017eenska. Ja sam se bojala da mu\u0161karac ne po\u010dne pjevat ono ja \u0107u do\u0107i oko pola no\u0107i, bojala sam se rasplaka\u0107u se, al nisu ovi pjevali sevdalinke. I bilo je sve dobro dok u po frke ova \u017eenska nije po\u010dela pjevat Draganu Mirkovi\u0107, zna\u0161 onu pjesmu \u2013 Tu na na\u0161em mestu starom, \u010deka\u0107u te ove no\u0107i, a ti ne\u0107e\u0161 do\u0107i. Meni gvalja u grlu, a na refrenu se raspla\u010dem. Zna\u0161 taj refren, ma mora\u0161 znat, nemoj da sad po\u010dinjem pjevat, rasplaka\u0107u se opet, Kad bi znao kako \u010deznem, dok te \u010dekam tu bez nade, da mi do\u0111e\u0161 sa osmehom, kroz \u0161ljivike i livade.<\/p>\n Pla\u010dem ja, suza suzu goni, mama me grli, ja joj ka\u017eem da mi \u017eao \u0161to idem od ku\u0107e, ona me tje\u0161i, a ja samo na Mahira mislim. On je volio pri\u010du D\u017eojsovu po kojoj je snimljen film \u0161to smo ga na videu gledali zajedno u januaru devedeset druge. Snijeg je padao, Mahir je reko da je dobro \u0161to snijeg pada. Na kraju filma glavni lik skonta da ga njegova \u017eena nikad volila nije, da je volila samo nekog tipa u kojeg je bila zaljubljena u gimnaziji, a koji je umro od tuberkuloze. Taj glavni lik misli o tom mrtvom tipu kojeg nikad nije vidio i gleda kroz prozor dok vani pada snijeg. Na tu sam pri\u010du mislila dok je ova pjevaljka pjevala o \u010dekanju bez nade i sama sebi ne\u010dujno govorila da ja ne \u010dekam bez nade, da je Mahir \u017eiv, da \u0107e rat jednom zavr\u0161it i da \u0107e do\u0107 po mene.<\/p>\n Brzo sam zatrudnila. Zna\u0161 i sama, sve ti se tad promijeni, ne zove se to bez veze drugo stanje. Milan se rodio sedamnestog jula devedeset pete. Mahir je ve\u0107 mrtav bio, ja to nisam znala, a htjela sam sinu svom dat ime Mahir, al nisam to Simi smjela ni spomenut.<\/p>\n Zna\u0161 kako je kod nas televizija javljala: Srebrenica oslobo\u0111ena. Mislila sam da je Mahir mo\u017eda zarobljen, al pojma nisam imala da je mrtav. Al brzo se u kom\u0161iluku po\u010delo pri\u010dat o streljanjima, da su svi mu\u0161ki pobijeni. Simo mi je jedno jutro dok smo kafu pili reko: pobili smo Turke na buljuke.<\/p>\n Septembar je bio devedeset pete, Milan moj, du\u0161a moja, bio mi je ne\u0161to bolestan, bile su ta\u010dno \u010detiri godine otkad sam prvi put spavala s Mahirom, i ja sam u trenu to jutro shvatila da je Mahir mrtav. Znala sam, jednostavno sam znala.<\/p>\n A jo\u0161 je sedam godina pro\u0161lo dok ga nisu sahranili. Milan je ve\u0107 u \u0161kolu bio po\u0161o, a ja sam na sarajevskoj televiziji gledala emisiju u kojoj su nabrajali imena \u017ertava. Ka\u017eu ime i prezime, ime oca, godi\u0161te i gdje mu je tijelo na\u0111eno. Mog su Mahira kod Zvornika ekshumirali, pred Zvornikom su ga ubili, ko da je po mene bio po\u0161o.<\/p>\n Volila bi mu na grob oti\u0107 nego i\u0161ta, al znam da ne\u0107u. I zbog njega sarajevsku televiziju gledam. \u010cesto oni prika\u017eu ono groblje u Poto\u010darima gdje Mahir le\u017ei. A kad sve te grobove iz daljine snimaju, u\u010dini mi se da vidim \u0161ljivik s prolje\u0107a, ono kad se stabla kre\u010dom prefarbaju da ih sunce crne ne ubije.<\/p>\n Razgovor sa Muharemom Bazduljem, Duh Bosne<\/em>, Svezak 4 Br. 1 (2009): Januar<\/a><\/p>\n <\/p>\n Notes<\/p> Granice velikih civilizacija, to znamo s \u201cnovim histori\u010darima\u201c, iscrtane su zonama velikih poljoprivrednih kultura – masline, vinove loze…Kulturu bosanske svakodnevice obilje\u017eava – \u0161ljiva. Ivan Lovrenovi\u0107 Uvijek gledam sarajevsku televiziju kad je Simo na poslu. Ma i ne zove se vi\u0161e Televizija Sarajevo, nego nekako Be-Ha-Te-Ve, ali je ja u sebi zovem Te-Ve-Sa. Ima i nekih faca istih ko otprije rata, […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[178],"tags":[],"class_list":["post-2014","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-8-no-1-2013-january","contributor-muharem-bazdulj","volume-8-no-1-2013-january"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2014","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2014"}],"version-history":[{"count":27,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2014\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2358,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2014\/revisions\/2358"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2014"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2014"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2014"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}