<\/p>\n
Bio je to decembar 1992 godine, poslednji radni dan prije zimskog ferja. Ja sam u\u0161la u \u0161kolu gdje sam radiala kao u\u010diteljica i directorica 15 godina ne mislec\u030di ni o \u010demu osim o tom danu, mojim u\u010denicima i lekciji koju ih trebam u\u010diti. Murisa, radnica na odr\u017eavanju \u010distoc\u030de i moja draga prijateljica, odjednom je promjenula moje raspolo\u017eenje. Njen zabrinut izgled i strah rekao mi je da c\u030de dana\u0161nji dan biti druga\u010diji od poslednjih dana koje sam imala. Sledec\u030dih desetak minuta rekle su mi da c\u030de sva moja sutra biti isto tako druga\u010dija. \t <\/p>\n
\u201cAisa, hajmo na sprat. Imam da ti ka\u017eem va\u017ene novosti,\u201d Murisa je \u0161aputala. Ja sam i\u0161la za njom, ona je \u017eurila uz stepenice na drugi sprat, pro\u0161la biblioteku i zaustavila se uz prozor gledajuc\u030di dole u maglovit \u0161kilski vrt.<\/p>\n
\u201cSlu\u0161aj me pa\u017eljivo,\u201d re\u010de ona. \u201cDanas je tvoj, Belkisin, Mirsadin, Hikmetin i moj poslednji radni dan. Jutros je direktor Branko Lazarevic napisao u zbornici re\u010denicu: \u2018Svako ko nema mu\u017ea, sina, ili brata u srpskoj voksci, ne mo\u017ee vi\u0161e raditi u \u0161koli.\u2019<\/p>\n
\u201cAli, ja znam ne\u0161to jo\u0161 gore od toga,\u201d ona re\u010de i dodje blizu mene \u0161apc\u030duc\u030di. <\/p>\n
\u201cKad sam donijela kafe u zbornicu, \u010dula sam grupu u\u010ditelja spominju tvoje ime. Ja sam malo pri\u010dekala, pravila sam se da \u010distim stolove, da vidim mogu li odgonetnuti \u0161ta se dogadja. Gospodin Milo\u0161 Smolic\u030d, nastavnik odbrane i za\u0161tite, je pitao \u0161ta ti radi\u0161 u ovoj \u0161koli. On je rekao ako te niko ne istjera is \u0161kole on c\u030de to uraditi pu\u0161kom. Jeste, rekao je njegovom pu\u0161kom. Ja sam to \u010dula mojim u\u0161ima.\u201d Murisa je dr\u017eala \u0161olju njenim nervoznim rukama i pinula gutljaj \u010daja; njene o\u010di su govorile da je strah vladao njom. Ona popi nekoliko gutljaja, pa\u017eljivo pogleda i poslu\u0161a sve zvukove oko nas i sa\u010deka da odgovorim. <\/p>\n
Zanijemila sam u \u0161oku. <\/p>\n
\u201cJa se pla\u0161im za tebe,\u201d nastavi Murisa. \u201cTi \u017eivi\u0161 sa tvojim sinom tinedjerom i starom svekrvom. Ti nema\u0161 nikakvu za\u0161titu, nikakav sna\u017ean izvor da se osloni\u0161.\u201d <\/p>\n
\u201cHvala ti Murisa, ali ne brini se za mene. Ja c\u030du biti uredu.\u201d Moje rije\u010di su se mije\u0161ale sa zvukom Murisinih koraka kada je ona silazila. Nisam mogla da se pomaknem. Ti\u0161ina je bila oko mene i ja sam se molila:<\/p>\n
\u201cDragi Bo\u017ee, za\u0161to se sve ovo meni dogadja? Je li moje cijelo putovanje Tvoj test ili Tvoja kazna? Ako je ovo Tvoj test, molim Te, vodi me da to polo\u017eim i zaradim Tvoje zadovoljstvo. Ako je ovo Tvoja kazna, poka\u017ei mi \u0161ta sam uradila lo\u0161e. Pomozi mi da nadjem na\u010din da to popravim. Da li Ti \u010dujes moje molitve? Ja se patim na ovom svijetu. \u0160ta c\u030du raditi bez posla? Kako c\u030de \u017eivjeti moj sin, moja svekrva i ja bez novca? Dragi Bo\u017ee, usli\u0161aj moje molitve, pomozi mi d anadjem pravi put i pomozi nam da pre\u017eivimo. Amin. <\/em><\/p>\n Ustala sam i po\u0161la polako prema zbornici. Ruke su mi odjednom bile hladne kao led. Dr\u017eala sam moju ta\u0161nu \u010dvrsto da sakrijem njihovo drhtanje. U\u0161la sam u zbornicu, pozdravila i sjela na moje uobi\u010dajeno mjesto blizu vrata. Zbornica je bila puna, jeziva tisana; moje kolege su skretale njihove poglede ne\u017eeleci da sretnu moj.<\/p>\n Pla\u0161e li se oni mene ili njihove savjesti? <\/em>pitala sam se. Jesu li oni iznenada \u201cotkrili moje grijehe\u201d I napravili \u0161tit da se iza njega sakriju? \u0160ta se sada promijenilo?Mi smo radili zajedno 15 godina. Je li grijeh biti Musliman? Zar oni ne znaju moj karakter? \u0160ta su oni na\u0161li pogre\u0161no? Gdje su moji prijatelji? Kako oni mogu opravdati svoje postupke? Kuda sve ovo ide?<\/em><\/p>\n Zvono je prekinulo ti\u0161inu.U\u010ditelji su oti\u0161li iz zbornice. Ja sam podigla glavu u praznoj sobi, zgrabila dnevnik I po\u0161la prema oglasnoj plo\u010di. Re\u010denica o kojoj me Murisa obavijestila je bila tu. Iako sam znala svaku rije\u010d, pro\u010ditala sam ih ponovo. Gledajuc\u030di u rije\u010di, osjec\u030dala sam kako napetost raste u meni. Sjela sam \u017eeljelec\u030di da ne obrac\u030dam pa\u017enju na re\u010denicu kao da je to lo\u0161 san, ali rije\u010di \u2018ne mo\u017ee vi\u0161e raditi u ovoj \u0161koli\u2019 su svijetlile u mom mozgu.<\/p>\n Istina je, mislila sam. Danas je moj zadnji radni dan. \u0160ta da radim?Mogu li sada ic\u030di kuc\u030di?Trebam li ic\u030di u razred i u\u010diti moje u\u010denike?Mogu li ih ja danas u\u010diti?Je li moj glas dovoljno jak?Radi li moj mozak?Je li direktor jo\u0161 u \u0161koli? Trebam li s njim razgovarati? Ima li iko da mi pomogne. Iko?<\/em><\/p>\n Skupila sam snagu, ustala i po\u0161la prema u\u010dionici. Otkucaji mog srca su uznemiravali \u0161kolsu ti\u0161inu. U\u010denici su bili neobi\u010dno mirni kada sam u\u0161la u u\u010dionicu. Drhtavim rukama sam napisala naslov na talbi. Gledala sam u naslov \u0161to sam napisala ali re\u010denica iz zbornice je okupirala moje misli. Pogledala sam u moje u\u010denike nadajuc\u030di se da c\u030de mo\u017eda njihova fina energija inspirisati me i dati mi snagu da ih predvodim kako sam to radial svih 23 godina moje u\u010diteljske prakse. Prvi put nisam mogla da progovorim. Svih 25 pari o\u010diju zbunjeno su me gledale. Ja volim te o\u010di, ali ne mogu da izdr\u017eim njihov zbunjen pogled. Okrenula sam se prema tabli da se skoncentri\u0161em na naslov i trepnula sam nekoliko puta moje nabuhlim o\u010dima da zaustavim suze. Okrenula se prema u\u010denicima punovo, otvorila usta, ali suze su bila br\u017ee od mojih rijeci. Vulkan tuge je eruptirao i ja nisam mogla zaustaviti buicu vrelih suza. Pokrila sam lice rukama, otvorila vrata razreda i izletila na hodnik. Sjela sam na klupu ispod u\u010denickih kaputa, podbo\u010dila glavu rukama i jecala nekontrolisano. Dva u\u010denika su do\u0161la i sjela sa moje obe strane. Jedan od njih je rekao nje\u017eno,<\/p>\n \u201cGospodjo Softic\u030d, \u0161ta se dogodilo? Kako mi mo\u017eemo pomoci?\u201d<\/p>\n \u201cDanas je moj zadnji radni dan. Ja nisam \u017eeljela da to podijelim sa vama, \u017eao mi je ja nisam mogla da sebe kontroli\u0161em. Ja c\u030du uskoro doc\u030di u razred,\u201d ja sam rekla \u017eeleci da smirim glas. <\/p>\n \u201cMi \u017eelimo pomoc\u030di. \u0160ta mi trebamo raditi?\u201d upita drugi u\u010denik.<\/p>\n \u201cMnogo vam hvala, ali vi mi ne mo\u017eete pomoc\u030di. Va\u0161a podr\u0161ka i razumijevanje poma\u017ee me dovoljno,\u201d ja sam rekla i gledala njihove tu\u017ene o\u010di. Ustala sam, obrisala lice i u\u0161la u u\u010dionicu.<\/p>\n \u201cOprostite mi, ja sam poku\u0161ala da ne poka\u017eem svoja osjec\u030danje, ali danas je to vrlo te\u0161ko za mene. Ja volim biti u\u010diteljica, volim vas moje u\u010denike i volim ovu \u0161koli,\u201d ja sam rekla i moj glas je drhtao ponovo. O\u010di su mi se napunile suzama. Pri\u010dekala sam minutu, objasnila re\u010denicu iz zbornice i njeno zna\u010denje za moj \u017eivot. Odjednom razred se pretvorio u veloku ko\u0161nicu. Nekoliko u\u010denika je podiglo ruke.<\/p>\n \u201cGospodjo Softic\u030d, mi mo\u017eemo protestirati ispred vojne zgrade,\u201d rece Babic\u030d.<\/p>\n \u201cMi c\u030demo protestovati ispred \u0161kole. Nec\u030demo se vratiti u \u0161kolu bez vas, gospodjo Softic\u030d,\u201d re\u010de Nikolic\u030d.<\/p>\n \u201cHoc\u030dem, hoc\u030demo!\u201d cijeli razred je odjekivao.<\/p>\n \u201cHvala vam, ali ja ne \u017eelim nikakve proteste. Ja \u017eelim da vi nastavite va\u0161e obrazovanje.Skupljanje korisnog znanja je va\u0161 glavni zadatak. Znanje je bogatstvo koje niko vam ne mo\u017ee uzeti. Vi zavr\u0161avate srednju \u0161kolu i ispred vas su prijemni ispiti za upis na fakultet .Ja vam \u017eelim uspjeh u li\u010dnom i profesionalnom \u017eivotu,\u201d ja sam rekla iz dna mog srca i zadnji put zatvorila vrata u\u010dionice u Bosni<\/p>\n Napolju, nekoliko metare od \u0161kole, hiljade bosanskih izbjeglica se motalao na mostu \u201dBrarstvo i Jedinstvo koji je spajao Bosnu i Hrvatsku, u ogromnoj liniji stvarajuc\u030d\u030di najvec\u030du i najru\u017eniju zmiju na svijetu. Stariji ljudi su stajali na obali rijeke sa bosanske strane , mahali drhtavim i izboranim rukama i zvali njihove unuke, \u201cHassane, Huseine, Fatima, Amra, Leila, Saide, Yusufe, Ibrahime\u2026nemoj te zaboraviti nanu, nemoj te zaboraviti dedu, nemoj te zaboraviti Bosnu. Vjetar je gu\u0161io njihove rije\u010di i zamotavao ih u rije\u010dne talase.\t \t<\/p>\n \u00a9 2012 Aisa Softi\u0107<\/p>\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bio je to decembar 1992 godine, poslednji radni dan prije zimskog ferja. Ja sam u\u0161la u \u0161kolu gdje sam radiala kao u\u010diteljica i directorica 15 godina ne mislec\u030di ni o \u010demu osim o tom danu, mojim u\u010denicima i lekciji koju ih trebam u\u010diti. Murisa, radnica na odr\u017eavanju \u010distoc\u030de i moja draga prijateljica, odjednom je promjenula moje raspolo\u017eenje. Njen zabrinut izgled […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[166],"tags":[],"class_list":["post-1669","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-7-no-3-2012-july","contributor-aisa-softic","volume-7-no-3-2012-july"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1669","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1669"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1669\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1987,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1669\/revisions\/1987"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1669"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1669"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1669"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}