Nije lako govoriti o Srebrenici i ratu u Bosni ovde pred vama, jer vas je sve doveo ovde u ovu prijateljsku zemlju gde ste na\u0161li novi dom. Za sobom ste ostavili svoje domove, se\u0107anja na neki drugi \u017eivot, svoje najbli\u017ee.<\/p>\n
Sa sobom ste doneli traumu koju ste ovde savladavali ili je jo\u0161 uvek nosite … Srebrenica kao paradigma bosanskog rata je traumati\u010dno iskustvo za sve vas ali i za svakog \u010doveka koji ima empatiju prema stradanjima drugih.<\/p>\n
Svet ve\u0107 petnaest godina svake godine obnavlja se\u0107anje na zlo\u010din, sa nadom da se ne\u0161to sli\u010dno nikad ne ponovi. To su govorili i posle Drugog svetskog rata. Ali, ipak se ponovio i to ne samo u Bosni. I to pred o\u010dima celog sveta.<\/p>\n
Genocid u Srebrenici je poraz ne samo Srbije, ve\u0107 i Evrope koja nije na vreme reagovala. To je poraz Ujedinjenih nacija i njihove politike podjednake distance, odnosno politike \u201cmoralne jednakosti\u201d kojom se jednako tretiraju \u017ertve i agresori u nameri da se zadr\u017ei neutralnost. Jedan od svedoka u Milo\u0161evi\u0107evom slu\u010daju dr Arija je govorio o namerno pogre\u0161nim direktivama i nezainteresovanosti najvi\u0161ih zvani\u010dnika UN u odnosu na nadolaze\u0107u tragediju u BiH koju je on nazvao \u201cusporenim genocidom\u201d. <\/p>\n
Sa moralne ta\u010dke gledi\u0161ta, Srebrenica je bila prekretnica u bosanskom ratu, ali istovremeno i simbol ravnodu\u0161nosti i ignoracije zapadnih zemalja. Genocid u Bosni doga\u0111ao se paralelno sa genocidom u Ruandi, gde je ubijeno oko milion ljudi, \u0161to je me\u0111unarodna zajednica tako\u0111e ignorisala.<\/p>\n
Srebrenica je dovela i do ozbiljnih moralnih dilema u svetu.<\/p>\n
Ameri\u010dka administracija je nakon tog zlo\u010dina ubrzala zavr\u0161nu strategiju koja je lidere Balkana odvela u Dejton. Osu\u0111eni su neki glavni vinovnici za taj zlo\u010din. Danas je i Radovan Karad\u017ei\u0107 u Hagu gde tako\u0111e odgovara za genocid. Samo je jo\u0161 Ratko Mladi\u0107 na slobodi i ne zna se kada \u0107e i da li \u0107e uop\u0161te zavr\u0161iti u Hagu. Njegovo hap\u0161enje se prolongira, vi\u0161e nije jasno iz kojih razloga. Brojne su manipulacije u vezi sa tim. To ide tako daleko da njegova porodica tra\u017ei da bude progla\u0161en mrtvim, a ovih dana se naveliko pi\u0161e i o njegovim dnevnicima.<\/p>\n
\u010cak je i vlada Republike Srpske pripremila vlastiti izve\u0161taj o zlo\u010dinu u Srebrenicu koga se naknadno odrekla.<\/p>\n
Evropski parlament je u me\u0111uvremenu doneo Deklaraciju koja obavezuje sve zemlje Evope da 11. juli obele\u017eavaju kao Dan se\u0107anja na zlo\u010din u Srebrenici.<\/p>\n
Pre toga je Me\u0111unarodni sud pravde doneo presudu povodom tu\u017ebe BiH protiv Srbije za agresiju i genocid. Poznato je da je zbog nedostatka dokaza (najva\u017eniji dokumenti koji se odnose na ulogu Srbije bili su nedostupni MSP zbog dogovora Karle del Ponte i Beograda) doneta presuda kojom se Srbija amnestira od neposredne odgovornosti za genocid, ali je odgovorna za nespre\u010davanje genocida. Vama je poznato, kao i meni, da je ta involviranost Srbije bila neupitna. Nije nam potrebna presuda Me\u0111unarodnog suda da bismo to znali.<\/p>\n
Srbija je nedavno usvojila u Skup\u0161tini Deklaraciju kojom prihvata presudu Me\u0111unarodnog suda bez da je eksplicitno pomenula samu re\u010d genocid. Indirektno je to ipak prihvatila kao svoju odgovornost. Me\u0111utim, i to je va\u017ean korak u priznavanju tog \u010dina, makar i delomi\u010dno.<\/p>\n
Inicijativa predsednika Borisa Tadi\u0107a da se donese Rezolucija o Srebrenici pokrenula je debatu koja je ogolila dubinu srpske frustracije i poricanja, i u tom smislu, odbijanja da se suo\u010di sa nedavnom pro\u0161lo\u0161\u0107u, posebno u odnosu na rat u Bosni. Postojanje Republike Srpske i \u010dinjenica da ona postoji 15 godina stvorila je utisak kod srpske elite da je samo pitanje vremena i me\u0111unarodnih okolnosti kada \u0107e ratni ciljevi biti u potpunosti realizirani.<\/p>\n
Dubina tog mainstream mi\u0161ljenja dodatno se ogolila i kroz reakcije nosilaca tog programa. Oni optu\u017euju predsednika, srpsku vladu i parlament za \u201crizi\u010dnu, raskolnu, kratkoumnu nacionalnu i dr\u017eavnu politiku\u201d. Taj krug osporava pravo na evropeizaciju Srbije, koja podrazumeva kvalifikovanje zlo\u010dina u Srebrenici. Jer, to \u201czastupaju nedorasli politi\u010dari, korumpirani intelektualci i neki mediji\u201d. Aktuelna vlada je optu\u017eena da prihvata \u201cd\u017eihadsko-fundamentalisti\u010dke bo\u0161nja\u010dke propagandne la\u017ei o srpskom genocidu u Bosni i Srebrenici\u201d i da \u201cnesavesno neodgovorno izjedna\u010davamo svoje ratne zlo\u010dine sa tobo\u017enjim \u2018holokaustom\u2019 nad muslimanima, brojimo i umno\u017eavamo svoje zlo\u010dine, a pre\u0107utkujemo bo\u0161nja\u010dke i hrvatske \u2013 \u010dime i na\u0161e potomke \u010dinimo pripadnicima genocidnog naroda ravnog sa nacisti\u010dkom Nema\u010dkom\u201d.<\/p>\n
Ve\u0107ina parlamentarnih stranaka je tra\u017eila da se usvoje dve rezolucije, jedna koja bi osudila i zlo\u010dine nad Srbima. Konzervativni blok u parlamentu se zalagao za kvalifikaciju \u201cnajstra\u0161niji zlo\u010din\u201d, \u201czlo\u010din\u201d ili \u201cte\u017eak zlo\u010din\u201d.<\/p>\n
Prilikom pokretanja inicijative za usvajanje rezolucije o Srebrenici, Boris Tadi\u0107 je bio svestan da ona ne\u0107e nai\u0107i na \u0161iroko odobravanje ni u Srbiji ni Republici Srpskoj, ali da je obaveza Skup\u0161tine Srbije da je donese. Dodao je da su “politi\u010dari ti koji moraju da budu u stanju da preuzmu odgovornost i za takve politi\u010dke odluke, jer ih zbog toga gra\u0111ani biraju na izborima, a onda ih, fakti\u010dki, na izborima nagra\u0111uju, ili ka\u017enjavaju zbog toga”. Ova njegova inicijativa bila je rezultat vi\u0161e okolnosti: pritisaka iz vana, ekonomske realnosti u kojoj Srbija \u017eivi i saznanje da samo pomeranjem na ovom pitanju ona mo\u017ee da o\u010dekuje br\u017ee kretanje ka EU.<\/p>\n
Suo\u010den sa otporom kod ve\u0107eg dela politi\u010dkog establi\u0161menta, Tadi\u0107 je istakao da saose\u0107anje sa \u017ertvama Srebrenice ni na koji na\u010din ne isklju\u010duje pravo i obavezu Srbije da se se\u0107a svojih \u017ertava, odnosno \u017ertava koje je pretrpeo srpski narod. S obzirom na predloge da se usvoje dve rezolucije rekao je: \u201c\u0160to se ti\u010de druge rezolucije, o srpskim \u017ertvama, svaki narod koji bi nipoda\u0161tavao vlastite \u017ertve, opet bi, u eti\u010dkom smislu, \u010dinio lo\u0161e delo. Smatram obavezom Srbije da donese i takvu rezoluciju. Ali, ba\u0161 zbog toga \u0161to ne treba donositi jednu rezoluciju, \u0161to treba pokazati empatiju ili sposobnost u\u017eivljavanja u tu\u0111u muku, smatram da je potrebno doneti dve rezolucije, i to ne u jednom danu”.<\/p>\n
Ovde \u017eelim da istaknem da se deo javnosti u Srbiji, pre svega, jedan broj nevladinih organizacij, ve\u0107 godinama zala\u017ee za dono\u0161enje rezolucije o Srebrenici, a nakon \u0161to je Evropski parlament usvojio svoju rezoluciju, svakog 11. dana u mesecu predstavnici tih organizacija stajali su pred zgradom Predsedni\u0161tva i tra\u017eili od predsednika Tadi\u0107a da pokrene inicijativu o rezoluciji. Pritisak civilnog sektora je konstantan i stvorio je atmosferu o moralnoj obavezi Srbije da se odredi prema tom pitanju.<\/p>\n
One su prvi predlog rezolucije Skup\u0161tini Srbije podneli 2005. godine preko Nata\u0161e Mi\u0107i\u0107 (GSS) i \u017darka Kora\u0107a (SDU). Te iste godine grupa od osam NVO je odr\u017eala tribinu i niz drugih manifestacija povodom desetogodi\u0161njice genocida u Srebrenice. Tra\u017eena je osuda genocida u Srebrenici i denunciranje politike koja je do toga dovela. Te godine i niz drugih manifestacija je obele\u017eilo desetogodi\u0161njicu, ali sa druga\u010dijim predznakom; na tribini odr\u017eanoj na Pravnom fakultetu u Beogradu, uz u\u010de\u0161\u0107e profesora tog fakultet negiran je taj zlo\u010din.<\/p>\n
Poricanje genocida Ova manipulacija je dobila legitimitet, jer se ve\u0107 toliko puta ponovila da je potrebno mnogo napora da bi se opovrgla i ispri\u010dala prava istina o Bratuncu. To je opasno, pre svega za mlade generacije koje nemaju ni znanje ni \u017eelju da se o tome obaveste. To stvara za\u010darani krug manipulacija i la\u017ei. Nije mogu\u0107e spre\u010diti budu\u0107e genocide i zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti ako ne razumemo istinu o Srebrenici i njene uzorke. <\/p>\n Ha\u0161ki tribunal je presudio genocid u nekoliko slu\u010dajeva, \u0161to zna\u010di da je to nesporna istina, a to je potvrdio i Me\u0111unarodni sud pravde. O tome su svedo\u010dile brojne \u017ertve. \u017dene Srebrenice su putovale i po Srbiji i o tome govorile. Me\u0111utim, prihvatanje te istine traja\u0107e dugo i bi\u0107e nevoljno. Me\u0111utim, Deklaracija ne\u0107e imati puni smisao ukoliko se ne \u201eprevede\u201c na jezik koji \u0107e javnost razumeti, ukoliko se ne ugradi u ud\u017ebenike, ukoliko to ne postane zvani\u010dna istina, ukoliko mediji o tome ne po\u010dnu govoriti sa uva\u017eavanjem \u010dinjenica i sl.<\/p>\n Spska elita stekla je svest o tome da integracija u EU zahteva izvesne moralne gestove za koje je ona nespremna. Me\u0111utim, postoji svest i o neminovnosti takvog \u010dina; rasprava o Srebrenici pokazala je i odnos snaga u dru\u0161tvu. Nastavak rasprave o rezoluciji mora se povezati i sa obavezom hap\u0161enja Ratka Mladi\u0107a. Tek tada \u0107e rezolucija dobiti svoj pravi zna\u010daj; to podrazumeva i to da presude Ha\u0161kog tribunala postanu deo zvani\u010dne istine u Srbiji. Ukoliko se to ne dogodi ta deklaracija \u0107e imati samo komercijalni zna\u010daj.<\/p>\n Kultura poricanja se odra\u017eava i kroz dominiraju\u0107i politi\u010dki diskurs. Mnogi zlo\u010dini nisu vi\u0161e negirani, ali se opravdavaju ili relativiziraju.<\/p>\n Poricanje onemogu\u0107uje normalizaciju odnosa sa Bosnom i Hercegovinom. Bez definisanja politi\u010dkog i dru\u0161tvenog konteksta u kome je genocid bio mogu\u0107, nije mogu\u0107e ni pomirenje.<\/p>\n Poznato je da je poricanje gotovo pravilo u svim postkonfliktnim naracijama. Do sada je me\u0111unarodna zajednica uslovljavala podr\u0161ku zemljama u regionu saradnjom sa Ha\u0161kim tribunalom. Srbija je, naravno, u specifi\u010dnoj situaciji, jer je vodila \u010detiri rata i jer je podr\u017eala i u\u010destvovala u genocidu u Bosni. Do sada je njena saradnja bila saradnja zbog koristi. Nije bilo istinskog kajanja i priznanja odgovornosti.<\/p>\n Me\u0111unarodna zajednica je propustila priliku da Srbiju primora na ispunjenje i moralnih obaveza prema regionu i svetu. U tom smislu propu\u0161tena je prilika da se posveti pa\u017enja samom dru\u0161tvu koje je vi\u0161e od dve decenije na udaru antievropske propagande.<\/p>\n Da bi to bilo ostvarivo postoje dve mogu\u0107nosti: Da li je to mogu\u0107e o\u010dekivati u doglednoj budu\u0107nosti? Na\u017ealost, mislim da nije.<\/p>\n Sve dok Bosna ima tri razli\u010dita narativa o nedavnoj pro\u0161losti na kojima je odraslo nekoliko generacija, te\u0161ko je govoriti o pomirenju. Za pomirenje Srbiji je neophodna hrabra i odlu\u010dna elita koju sada nema. Bosna je talac nedovr\u0161enog procesa stabilizacije regiona i aspiracija Beograda. Sve dok se su\u0161tinski ne ospore pretenzije Beograda stabilnost regiona \u0107e biti fragilna, a Bosna \u0107e ostati talac tih pretenzija.<\/p>\n U toku su brojni regionalni susreti na visokom nivou sa ciljem da se stvori regionalni okvir za saradnju. To svakako ubrzava i ekonomska situacija svih zemalja u regionu pojedina\u010dno, kao i spoljne okolnosti. Solidarnost \u0107e se mo\u017eda stvarati na osnovu potrebe da se ekonomski sara\u0111uje. <\/p>\n Me\u0111utim, ostaje su\u0161tinska potreba – da se objasne uzroci raspada Jugoslavije, kao i da se objasni uloga srpskih elita u pripremi rata, a potom utvrde svi zlo\u010dini koji su se desili na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n O tome sada ve\u0107 postoji pozama\u0161na dokumentacija, posebno u Ha\u0161kom tribunalu. To je nasle\u0111e koje je takore\u0107i, jo\u0161 nedirnuto. Ono \u0107e imati va\u017enu ulogu u rasvetljavanju uloge srpskih elita.<\/p>\n I na kraju, \u0161ta to zna\u010di za vas ovde i sve druge Bosance koji su na\u0161li uto\u010di\u0161te na svim stranama sveta. Te\u0161ko je o\u010dekivati da se Bosna oporavi, da se oporavi njeno dru\u0161tveno tkivo. Ona je do\u017eivela demografski slom. Za to su potrebne decenije. Bosna je podeljena, Srebrenica je takore\u0107i, bez Muslimana, sem nekoliko \u017eena koje \u010duvaju grobove svojih najmilijih. Dok su \u017eive te \u017eene, one \u0107e svojim prisustvom opominjati. A onda… <\/p>\n \u0160ta je svet uradio za te \u017eene… Takore\u0107i, ni\u0161ta. Nisu stvoreni uslovi za povratak i normalan \u017eivot.<\/p>\n Srebrenica je deo srpskog entiteta, po njoj \u0161etaju policajci koji su u\u010destvovali u doga\u0111anjima iz 1995.<\/p>\n Neki od osu\u0111enih za genocid u Bosni ve\u0107 su na slobodi i slavljeni su kao srpski junaci. Na primer, Biljana Plav\u0161i\u0107 i drugi.<\/p>\n Danas ovde, kao i verovatno na mnogim drugim mestima u svetu, govorimo o Srebrenici kao simbolu ljudskog zla, kao simbolu nemo\u0107i me\u0111unarodne zajednice da stane tome na put.<\/p>\n A Bosna je ostala raspolu\u0107ena i svi poku\u0161aji da se ona spasi do sada su ostali neuspe\u0161ni. Danas se Bo\u0161njaci sumnji\u010de za verski fundamentalizam. U tome prednja\u010de srpski nacionalni projektanti, jer tako opravdavaju rat u Bosni. Jer, po njima je muslimanski fundamentalizam bio glavni uzrok raspada Jugoslavije, a danas, kako ka\u017eu, ista opasnost se nadvila i nad Srbijom. Zato je Sand\u017eak pod konstantnom tenzijom.<\/p>\n Neutralnost i relativizacija koju je nametnula me\u0111unarodna zajednica kada je re\u010d o nedavnoj pro\u0161losti, spre\u010dila je ozbiljno bavljenje pro\u0161lo\u0161\u0107u. U Bosni su zbog toga propala dva poku\u0161aja konstituisanja komisija za istinu i pomirenje. To nije dobro za budu\u0107nost Bosne, ali i same Srbije jer ide na ruku poricanju i relativizaciji.<\/p>\n Dodatno, kada je o Srbiji re\u010d, njen moralni oporavak \u0107e trajati du\u017ee i to samo pod uslovom da bude sposobna da javno osudi i planere projekta, koji jo\u0161 uvek imaju uticaj na dono\u0161enje strate\u0161kih odluka koje se ti\u010du budu\u0107nosti Srbije. Tu pre svega mislim na njen odnos prema Bosni. Rat u Bosni se u tim krugovima tretira kao \u201eoslobodila\u010dki rat\u201c, a Radovan Karad\u017ei\u0107 kao glavni tvorac te, moram da ka\u017eem, me\u0111unarodno priznate, tvorevine RS.<\/p>\n Balkanski narodi su od Berlinskog kongresa 1878, pro\u0161li dramati\u010dan put svoje emancipacije. Mnogi su, kao na primer Bo\u0161njaci, bili osporavani u naporima da se izbore za svoj identitet. To su ostvarili u Drugoj Jugoslaviji, dodatno su ga potvrdili ratom devedesetih, iako su za to platili najstra\u0161niju cenu.<\/p>\n Postoje poku\u0161aji da se neki narodi fizi\u010dki uni\u0161te, iskorene, ali se ne mo\u017ee spre\u010diti njihov nagon za slobodom i vlastitim identitetom. Mo\u017eda je to jedino \u0161to smo za sada nau\u010dili o genocidu u Bosni. <\/p>\n Norwegian Helsinki Committee, June 2010, Oslo, Norway Nije lako govoriti o Srebrenici i ratu u Bosni ovde pred vama, jer vas je sve doveo ovde u ovu prijateljsku zemlju gde ste na\u0161li novi dom. Za sobom ste ostavili svoje domove, se\u0107anja na neki drugi \u017eivot, svoje najbli\u017ee. Sa sobom ste doneli traumu koju ste ovde savladavali ili je jo\u0161 uvek nosite … Srebrenica kao paradigma bosanskog rata […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[164],"tags":[],"class_list":["post-1481","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-v7n2","contributor-sonja-biserko","v7n2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1481","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1481"}],"version-history":[{"count":19,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1481\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1852,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1481\/revisions\/1852"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1481"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1481"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1481"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n<\/strong>
\nPoricanje genocida dobilo je na zamahu posebno nakon presude Me\u0111unarodnog suda pravde i to, pre svega, u akademskim krugovima. Napisane su brojne knjige \u010dije se teze svode na to da je Srebrenica smi\u0161ljena kako bi se ocrnio srpski narod, da su to bili vojnici, da nije bilo vi\u0161e od dve hiljade ubijenih… Osim toga, paralelno sa negiranjem broja i genocida u Srebrenici, neposredno u blizini Srebrenice, u Bratuncu je podignut spomenik za tri hiljade srpskih \u017ertava. Tako se Srebrenica pominje uvek zajedno sa jo\u0161 jednim toponimom – Bratuncem. 12. juli, zna\u010di, samo dan posle se\u0107anja na genocid u Srebrenici, je dan se\u0107anja na srpske \u017ertve.<\/p>\n
\nRasprava o Deklaraciji je ipak pokrenula pitanje odgovornosti, uz veliki otpor kako javnosti, tako i akademske zajednice. Pritisak koji se pove\u0107avao iz me\u0111unarodne zajednice stvorio je utisak da rezolucija mora biti usvojena, pitanje je samo u kojoj formi.<\/p>\n
\n– da se u obrazovanje, kao glavnom ideolo\u0161kom instrumentu, uklju\u010di period od devedestih godina pro\u0161log veka, da se objektivno govori o odgovornosti
\n– ili da se kriminalizuju poricatelji, \u0161to u slu\u010daju Srbije zna\u010di – brojni pripadnici elite. To zna\u010di usvajanje zakona, kao u Nema\u010dkoj i u nekim drugim evropskim zemajama, kojim se ka\u017enjava poricanje genocida.<\/p>\n
\nI jo\u0161 ne\u0161to:
\nBosna je i sada nefunkcionalna dr\u017eava \u0161to je posledica Dejtonskog sporazuma koji je blokirao integraciju Bosne. Osim toga, me\u0111unarodna zajednica nije stvorila neophodni okvir za pomirenje. Propale su dve komisije za istinu i pomirenje, opet zbog \u201eprincipa\u201c neutralnosti, jer se govorilo o tri narativa, o izjedna\u010davanju \u017ertve i d\u017eelata.<\/p>\n
\n\u00a9 2012 Sonja Biserko<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"