Bosna i Hercegovina je sredi\u0161na ta\u010dka srpskog nacionalnog projekta, ne samo devedesetih, ve\u0107 tokom \u010ditavog XX veka. Aspiracije Srbije prema BiH su i sada, nakon ratova devedesetih ostale nepromenjene, \u0161to podrazumeva pripajanje Republike Srpske (RS) – u fazama. Deo srpske elite \u010dvrsto stoji na stanovi\u0161tu da \u201ene postoji krupniji, te\u017ei zadatak za srpski narod u celini, danas, od o\u010duvanja Republike Srpske na principima Dejtonskog sporazuma\u201d. U tom pogledu politika rukovodstva RS, posebno Milorada Dodika smatra se \u201cizvanrednom, upornom, doslednom i ve\u0161tom\u201d, jer je ta politika istovremeno \u201cpostala pitanje odbrane istine\u201d.<\/p>\n
Rat u Bosni srpski stratezi tretiraju isklju\u010divo kao borbu srpskog naroda za oslobo\u0111enje, pa je velika energija skoncentrisana na fabrikovanje slu\u010dajeva koji su u funkciji relativizacije odgovornosti za rat. Dobrica \u0106osi\u0107, akademik, uz brojne druge, svakako je jedan od najaktivnijih u promovisanju takvog pristupa. Zato on u svakoj prilici isti\u010de: \u201cBorba za istinu u pro\u0161losti, borba za istinu u bosanskom ratu, otpor markalizaciji i srebrenizaciji bosanskog rata i saznanja istine o njemu koju su sakrile velike sile i ti islamski faktori. Mislim da je RS poslednja odbrana srpske istine, srpske demokratije i srpskog prava na opstanak\u201d.<\/p>\n
Milorad Dodik, o\u010digledno ne formuli\u0161e svoju politiku bez podr\u0161ke Beograda; kako \u0106osi\u0107 isti\u010de, \u201cnema ja\u010deg politi\u010dara, ja\u010de i pouzdanije li\u010dnosti koja slu\u017ei u odbrani RS od Dodika. Ja bih rekao, on odr\u017eava i obele\u017eava na\u0161e nacionalno dostojanstvo. On je \u010dovek koji je u aktivnoj borbi sa nazadnim antidemokratskim snagama, snagama koje vode ponovo u sukob i ru\u0161e mir. On tu borbu vodi izvanredno, ve\u0161to, principijelno i treba mu i gra\u0111anski i intelektualno i politi\u010dki u svakom pogledu pomo\u0107i i podr\u017eati ga\u201d. <\/p>\n
Ratni ciljevi u Bosni i Hercegovini Da su vr\u0161ene opse\u017ene pripreme za agresiju svedo\u010di i brzina kojom su teritorije zauzete, te preciznost u ga\u0111anju objekata od istorijske i kulturolo\u0161ke vrednosti. Namerno i planski je ru\u0161eno kulturno i istorijsko nasle\u0111e Bosne, \u0161to je izme\u0111u ostralog, imalo za cilj i ru\u0161enje multikulturalnosti BiH. Sarajevo je imalo posebno mesto u napadu na BiH. Karad\u017ei\u0107 isti\u010de da \u201c\u2026 nama Sarajevo integri\u0161e isto\u010dnu Hercegovinu i Romaniju. Romanija ima svoju \u010dar\u0161iju u Sarajevu. Srpsko Sarajevo je od neprocenjive va\u017enosti\u201d, pa zatim nagla\u0161ava: \u201cSarajevo nikako napustiti ne mo\u017eemo jer bi tada tek Muslimani imali dobru dr\u017eavu, a nas bi osu\u0161ili i sve bi nam ove tri pokrajine: isto\u010dnu Hercegovinu, staru Hercegovinu i Romaniju \u2013 tu ne bi ni\u0161ta ostalo ako mi ne budemo imali svoje Sarajevo\u201d. Odluka da se Sarajevo opkoli svakako je ra\u010dunala I sa odvra\u0107anjem pa\u017enje medjunarodne zajednice (od progona stanovni\u0161tva I zlo\u010dina \u010dinjenih u drugim delovima Bosne).<\/p>\n Do prole\u0107a 1992, o\u010dekivanja Beograda su bila da \u0107e BiH ostati u nekoj vrsti zajednice sa Srbijom. Smatralo se da je situacija u BiH posebno te\u0161ka i delikatna, jer je re\u010d o tri konstitutivna naroda, od kojih nijedan nema apsolutnu ve\u0107inu i da stoga nijedan od njih ne mo\u017ee doneti odluku na \u0161etu drugih. Takav stav je Beograd plasirao u svet, najavljuju\u0107i time i rat, u slu\u010daju osamostaljivanja Bosne. \u201cIzdvajanje BiH iz Jugoslavije\u201d, kako ka\u017ee Borisav Jovi\u0107, \u201cje veoma opasno i to ne treba podsticati\u201d. On smatra da je \u201cnajoptimalnije re\u0161enje da se Srbija, Crna Gora i BiH konstitui\u0161u kao nova demokratska Jugoslavija i da o\u010duvaju njen kontinmuitet\u201d. Odluku Evropske zajednice o priznavanju nezavisnosti i suverenosti Bosne i Hercegovine, Beograd je tuma\u010dio, kao odlu\u010duju\u0107u gre\u0161ku koja je dovela do eskalacije sukoba. To su, kako je isticao Jovi\u0107, osnovni uzroci sukoba i stradanja u BiH, kako muslimasnkog, tako isto i srpskog i hrvatskog naroda. Aktiviranje RAM projekta u Bosni po\u010delo je preko generala Uzelca koji je bio zadu\u017een za operacionalizaciju plana. <\/p>\n Ratni ciljevi u Bosni i Hercegovini se veoma precizno artikulisani na sednicama parlamenta RS ve\u0107 u maju 1992. godine. Robert Donia, ameri\u010dki istori\u010dar je u svom ekspertskom izve\u0161taju za Ha\u0161ki tribunal locirao \u0161est ciljeva bosanskih Srba. Prvi cilj je razdvajanje od druge dve zajednice, zatim probijanje koridora izme\u0111u Semberije (na istoku) i Krajine (na zapadu); tre\u0107i cilj je bio uspostavljanje koridora u dolini Drine, kako bi se Drina eliminisala kao granice izme\u0111u Srbije i Bosne i Hercegovine; \u010detvri cilj je uspostavljanje granice na reci Uni i reci Neretvi; peti je bio podela Sarajeva na srpski i mulsimanski deo, a \u0161esti cilj je bio izlaz Republike Srpske na more. <\/p>\n Nevoljno prihvatanje Dejtonskog sporazuma Pri kraju rata u Bosni do\u0161lo je do razmimoila\u017eenja izme\u0111u Beograda i Pala u vezi sa mirovnim ponudama Oven-Stoltenberg, pa je \u010dak do\u0161lo i do toga da je Beograd zaveo sankcije i zatvorio granice prema RS 1994. U samo predve\u010derje Dejtona, Milo\u0161evi\u0107 je morao obezbediti podr\u0161ku relevantnih faktora u RS, Srbiji i Crnoj Gori, kako bi predstavljao sve Srbe na predstoje\u0107im pregoovorima. Poziciju glavnog pregovara\u010da sa srpske strane obezbedio je Sporazumom 30. avgusta 1995, koga su potpisali svi, u to vreme relevantni srpski lideri.<\/p>\n Srpska elita, me\u0111utim, nije prihvatila Dejtonski sporazum, jer je smatrala da je Milo\u0161evi\u0107 podlegao pritiscima i da su Srbi izgubili etni\u010dke teritorije u Bosanskoj krajini. Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) je bio najglasniji protiv Dejtonskog sporazuma, pa je u apelu me\u0111unarodnoj zajednici tvrdio da potpis patrijarha smatra neva\u017ee\u0107im. \u010cak je i antiratna opozicija u Srbiji negodovala zbog Sporazuma, \u0161to u su\u0161tini pokazuje da su svi bili na istom konceptu i da su svi strahovali da \u0107e Milo\u0161evi\u0107 pod odre\u0111enim pritiscima postepeno odustajati od srpskih ciljeva. Vojislav Ko\u0161tunica, predsednik DSS je izrazio sumnju u to da \u0107e Dejtonski sporazum takav kakav jeste voditi u dalje ratove i nestabilnostii. Po njemu, \u201cpredsednik Srbije je iz svoje dejtonske sobe poru\u010dio bosanskim Srbima da im \u0107estita Republiku Srpsku i \u017eeli mir i saradnju sa muslimansko-hrvatskom Federacijom. Dakle, ne saradnju sa SRJ, \u0161to zna\u010di da ih je jo\u0161 jednom otpisao ovom \u010destitikom potvrdio da \u0107e \u017eiveti u drugoj dr\u017eavi\u201d. Kako dalje isti\u010de, \u201cako je RS ozvani\u010dena u \u017denevi onda je je u Dejtonu ozvani\u010dena granica RS i SRJ. Zato je ovo trenutak da se razmi\u0161lja o u\u010dvr\u0161\u0107ivanju veza RS sa SRJ i to ih treba ja\u010dati na svim planovima\u201d. <\/p>\n Vojislav \u0160e\u0161elj je rekao da tzv. mirovni sporazum potpisan u Dejtonu predstavlja ozvani\u010denje srpskog poraza, te da \u0107e \u201csrpski narod rezultate ovako histeri\u010dne antisrpske politike Milo\u0161evi\u0107a i me\u0111unarodne zajednice nikada ne\u0107e mo\u0107i da prihvati kao kona\u010dne, a neka budu\u0107a demokratska i nacionalno opredeljena vlast \u0107e sigurno umeti da ostavri te\u017enje na\u0161eg naroda da u\u017eiva u ujedinjenoj i jakoj srpskoj dr\u017eavi\u201d.<\/p>\n Slobodan Milo\u0161evi\u0107 je pak, Dejtonski sporazum tretirao kao svoju novu \u0161ansu da se Srbiji i regionu predstavi kao mirovnjak. On tada izjavljuje: \u201cja sam siguran da ovaj trenutak, ovaj istorijski dan, rekao bih, treba da ozna\u010di prekretnicu ka miru, razumevanju i saradnji u regionu Balkana. Vreme je da se svi narodi u regionu okrenu ka ekonomskom oporavku, razvoju, izgradnji i me\u0111usobnoj saradnji\u201d.<\/p>\n Izbeglice instrument stvaranja etni\u010dkih dr\u017eava Strategija je definisana pre svega, u stavu o spre\u010davanju povratka Bo\u0161njaka i Hrvata u RS. Pitanje izbeglica imalo je zna\u010dajnu ulogu u re\u0161avanju \u201csrpskog nacionalnog pitanja\u201d. Od samog po\u010detka rata \u201dstvarane su\u201d izbeglice koje su dokazivale da \u201czajedni\u010dki \u017eivot nije mogu\u0107\u201d, s time \u0161to su istovremeno proterivani svi nesrbi sa teritorija koje su progla\u0161ene srpskim etni\u010dkim teritorijama. I opozicija i Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim bili su saglasni u spre\u010davanju povratka izbeglica, jer su one poslu\u017eile konsolidaciji etni\u010dkog srpskog prostora, a to su RS i deo Hrvatske (od koga su kasnije odustali), \u0161to bi zadovoljilo te\u017enju srpskih nacionalista (barem jedne od linija) za \u201cpomeranje\u201d dr\u017eave na severozapad. U tom bi slu\u010daju Kosovo moglo biti podeljeno sa Albanicma po modelu podele teritorija u Hrvatskoj i BiH: dakle, velikim \u201cpreme\u0161tanjem stanovni\u0161tva\u201d.<\/p>\n Egzodus Srba iz Hrvatske, a zatim i iz Sarajeva, bili su indikativni u pogledu namere da se ti Srbi nasele na teritorije koje su smatrane delom nove srpske dr\u017eave, zna\u010di, u Republici Srpskoj. Izbeglice najbolje ilustruju da je ratni cilj srpskog re\u017eima bio osvajanje teritorija, a ne isklju\u010divo \u201cujedinjavanje svih Srba\u201d. To je uostalom, Dobrica \u0106osi\u0107 rekao na samom po\u010detku rata, tvrdnjom da su \u201dSrbi raspadom Jugoslavije primorani da pronadju dr\u017eavno-politi\u010dku formu re\u0161enja svog nacionalnog pitanja. Ja je vidim u federaciji srpskih zemalja. U tu federaciju treba da udju ne \u2018svi Srbi\u2019, nego srpske etni\u010dke oblasti\u201d.<\/p>\n Na pomenutom skupu na Fru\u0161koj gori (1997), posebna pa\u017enja u oblikovanju strategija prema Republici Srpskoj posve\u0107ena je povratku izbeglica. Isti\u010de se tom prilikom da je: Povratak Bo\u0161njaka u RS shva\u0107en je kao najve\u0107a pretnja etni\u010dkoj konsolidaciji RS, \u0161to je imalo odraza i na odnos RS prema procesu povratka. Kori\u0161\u0107ene su sve mere i zastra\u0161ivanja, kako bi se Bo\u0161njaci spre\u010dili da u ve\u0107em broju ostvare povratak u RS. Istovremeno su preduzete i \u201cradikalne programske i kadrovske promene u organizmu \u0161kolstva, od osnovnog do visokog\u201d, kako bi se odbranio \u201cintegritet i o\u010duvanje svesti Srba\u201d i spre\u010dilo njihove utapanje ili \u201casimilacija\u201d u bosnaksu dr\u017eavu. Dakle, kulturi i obrazovanju je dat isti zna\u010daj kao i vojsci i policiji. <\/p>\n Uz ostale, povratak izbeglica bio je glavni instrument, kako je predvi\u0111eno Dejtonskim sporazumom, da se ubla\u017ee ratne posledice i etni\u010dka podela. Me\u0111utim, me\u0111unarodna zajednica nije tom procesu posvetila adekvatnu pa\u017enju na terenu, mada je 1997. godina bila progla\u0161ena godinom povratka u BiH. Povratak je ostvaren po nacionalno-entitetskom \u201dklju\u010du\u201d i dodatno je konsolidovao etni\u010dku podelu u Bosni. <\/p>\n Napori me\u0111unarodne zajednice da se relativizuje etni\u010dka podela Bosne samo su donekle uspeli posredstvom, pre svega administrativnih mera i objedinjavanja nekih dr\u017eavnih funkcija. Tako je uspostavljena jedinstvena armija BiH, omogu\u0107eno je slobodno kretanje na celoj teritoriji BiH, i niz drugih konkretnih pitanja. RS je uporno odbijala ili pru\u017eala otpor ukidanju dr\u017eavnih ingerencija RS. Beograd je uvek otvoreno podr\u017eavao tu politiku. Volfgang Petri\u010d, visoki me\u0111unarodni predstavnik u BiH, je za samo goidnu dana uspeo da promeni situaciju u entitetima i u tom smilsu, ohtabruju\u0107a je bila Njujor\u0161ka deklaracija iz novembra 1999. godine, koju je potpisalo Predsedni\u0161tvo BiH. Doneta je i odluka o Br\u010dkom kao distriktu, koga je srpska strana smatrala strate\u0161kom ta\u010dkom, jer se RS tu preseca na dva dela. Vlada SRJ (Srbije) je protestvovala, tvrde\u0107i da je to \u201cjo\u0161 jedan u nizu nelegalnih akata\u201d Volfganga Petri\u010da i jo\u0161 \u201cjedan poku\u0161aj nametanja stranih politi\u010dkih i strategijskih ciljeva u BiH, suprotnih legitimnim interesima RS i srpskog naroda\u201d. Socijalisti\u010dka partija Republike Srpske u to se vreme energi\u010dno zalo\u017eila za dono\u0161enje trajnog re\u0161enja da sve izbeglice ostanu u RS. Izborni \u0161tab Op\u0161tinskog odbora ove stranke u Zvorniku tvrdio je da \u201dukoliko se ne zadr\u017ee Srbi izbegli iz Federacije BiH, kojih ima oko 400.000, i ne obezbedi im se trajni sme\u0161taj i perspektiva u zapo\u0161ljavanju, nema ni\u0161ta od opstanka RS\u201d.<\/p>\n Uvo\u0111enje jedinstvenog paso\u0161a za celu BiH izazvalo je burne reakcije u RS, posebno SDS, koja je pozvala sve dr\u017eavne organe RS i srpske predstavnike u zajedni\u010dkim organima BiH da zauzmu jedinstven stav o toj odluci, jer se njome ukidaju entiteti na kojima po\u010diva BiH, ali i Dejtonski sporazum. Socijalisti\u010dka partija RS je tako\u0111e, izjavila da se nametanjem \u201ctakvih zakonskih re\u0161enja razaraju zajedni\u010dke institucije BiH i uvodi majorizacija i hegemonizacija jednog od tri naroda u BiH\u201d. Stranke u Republici Srpskoj su tako\u0111e o\u0161tro osudile predlog Harisa Silajd\u017ei\u0107a da se uspostave \u010detri ekonomska regiona u BiH, jer je to navodno, u funkciji unitarizacije BiH. U Br\u010dkom su 18. oktobra 2000. godine odr\u017eane demonstracije srednje\u0161kolaca srpske nacionalnosti, koji su uzvikivali; \u201dOvo je Srbija\u201d i \u201cBr\u010dko je srpsko\u201d.<\/p>\n Demokratske promene u Srbiji i u RS Vojislav Ko\u0161tunica je veoma brzo pokazao \u0161ta je njegov prioritet u regionu. Samo nekoliko dana nakon \u0161to je zauzeo mesto predsednika SRJ izjavio je da \u201cnije normalno da srpski gradovi budu u inostranstvu\u201d, te da globalisti misle da \u201cDrina nije reka ve\u0107 okean\u201d. Prilikom priznanja Bosne i Hercegovine od strane SRJ (zbog pritiska me\u0111unarodne zajednice) Vojislav Ko\u0161tunica je istakao da \u0107e SRJ insistirati na doslednom sprovodjenju Dejtonskog sporazuma. Upozorio je da \u0107e sve \u201c\u0161to bude vodilo gu\u0161enju entiteta nai\u0107i na na\u0161u argumentovanu i pravno utemeljenu kritiku\u201d, te da pet godina nakon Dejtona postoji potreba da \u201cnarodi sami odlu\u010duju o svojoj sudbini\u201d. Njegove izjave na samom po\u010detku mandata ukazuju na orijentaciju Beograda na podelu BiH.<\/p>\n Kosovo u funkciji podele Bosne Presuda za genocid Sud je presudom potvrdio da je u Srebrenici u julu 1995. godine po\u010dinjen genocid nad bosanskim Muslimanima, \u0161to se podudara sa presudama Ha\u0161kog tribunala za ratne zlo\u010dine. Prema presudi Me\u0111unarodnog suda pravde, Srbija nije progla\u0161ena krivom za izvr\u0161enje, podstrekivanje ili sau\u010desni\u0161tvo u genocidu, me\u0111utim, progla\u0161ena je krivom za nespre\u010davanje genocida. Srbija je, tako\u0111e, progla\u0161ena krivom za to \u0161to Me\u0111unarodnom tribunalu za biv\u0161u Jugoslaviju nije izru\u010dila Ratka Mladi\u0107a, koji je optu\u017een za genocid i sau\u010desni\u0161tvo u genocidu.<\/p>\n Presudu Me\u0111unarodnog suda u Hagu zvani\u010dni Beograda je do\u010dekao sa “olak\u0161anjem”. Bez obzira na to \u0161to je presudom potvr\u0111en genocid u Srebrenici, kao i odgovornost Srbije za njegovo nespre\u010davanje, politi\u010dka klasa Srbije osporava i takvu presudu koja je o\u010digledno svojevrsni politi\u010dki kompromis me\u0111unarodnih aktera. Tako ambivalentna formulacija u presudi, ne samo da je izazvala nezadovoljstvo Bo\u0161njaka, ve\u0107 \u0107e biti i povod za budu\u0107a sporenja oko karaktera rata i uloge Srbije u njemu.<\/p>\n Presuda Me\u0111unarodnog suda dovela je i do pogor\u0161anja odnosa u BiH, dovode\u0107i, sasvim opravdano, u pitanje legitimnost postojanja Republike Srpske, \u0161to je izazvalo o\u0161tre reakcije politi\u010dara RS.<\/p>\n Tokom 2007. godine pokrenuta je inicijativa za izdvajanje Srebrenice iz teritorijalnog sastava Republike Srpske. Naime, Skup\u0161tina op\u0161tine Srebrenica usvojila je rezoluciju kojom se tra\u017ei izdvajanje te op\u0161tine iz ingerencija Republike Srpske. Srpski odbornici napustili su sednicu pre glasanja o usvajanju dokumenta, uz obrazlo\u017eenje da nemaju mandat za naru\u0161avanje ustavno-pravnog poretka Republike Srpske i kr\u0161enje Dejtonskog sporazuma. Dve istine o pro\u0161losti, potpuno razli\u010dita tuma\u010denja presude Suda pravde u Hagu i duboka neslaganja oko budu\u0107nosti tog grada, pretvorili su vanrednu sednicu op\u0161tinske skup\u0161tine u vi\u0161esatnu raspravu. Tada jo\u0161 uvek aktuelni visoki predstavnik u BiH Kristijan \u0160varc-\u0160iling rekao je da odluka o izdvajanju Srebrenice iz RS nije u skladu sa Dejtonskim sporazumom.<\/p>\n Nezavisnost Kosova: novi momentum za Bosnu Destabilizacija BiH ponovo je privukla pa\u017enju SAD i EU. Bosna je neo\u010dekivano staviljena na listu prioriteta nove ameri\u010dke administracije, mada ne me\u0111u prvima. Brojni eksperti su po\u010detkom 2009. godine u svojim izve\u0161tajima po\u010deli da ukazuju na neodr\u017eivost situacije u Bosni i mogu\u0107nost obnavljanja sukoba.<\/p>\n Samo u SAD je doneta rezolucija “o duhu razmi\u0161ljanja u Kongresu”, u Predstavni\u010dkom domu; objavljeno je niz \u010dlanaka i komentara u vode\u0107im ameri\u010dkim medijima; bo\u0161nja\u010dka dijaspora u SAD poja\u010dala je aktivnosti u Kongresu i Stejt departmentu, a do\u0161lo je i do niza poseta bo\u0161nja\u010dkih politi\u010dara SAD. Sve to je prethodilo dolasku nove administracije. U Kongresu je od\u017ean i hearing 2. aprila 2009. godine, kojom je prilikom skrenuta pa\u017enja da je Milorad Dodik \u201eiskoristio \u010dinjenicu da je me\u0111unarodna zajednica zanemarila Bosnu i nedostatke Dejtonskog sporazuma da bi \u0161to vi\u0161e osmaostalio RS\u201c. Isto tako je skrenuta pa\u017enja na to da je Dodik \u201eeksploatisao strah Evrope od muslimanskog terorizma, kako bi izbegao bilo kakav napor na konstitucionalnoj reformi BiH\u201d. Istaknuto je tako\u0111e, da je neophodna nova ameri\u010dka inicijativa radi stabilizacije celog regiona, posebno Bosne, Kosova i Srbije. Prednost je data Bosni, s time da ameri\u010dka administracija treba da zavr\u0161i dejtonski proces tako \u0161to \u0107e pokrenuti novi plan reintegracije BiH, ali ne na etni\u010dkom principu. Podvu\u010deno je da etni\u010dka teritorijalizacija deluje protiv jedinstva kompleksnih dru\u0161tava. <\/p>\n Tako je Danijel Server, direktor Balkanskog programa Amri\u010dkog instituta za mir, za Dnevni avaz izjavio: \u201eAko promene Ustava Bosne i Hercegovine ne budu ozbiljno pokrenute, me\u0111unarodna zajednica mora razmotriti odr\u017eavanje novog Dejtona. Jedina tema tog skupa treba biti upravo ovo pitanje. Nikakve podjele, otcjepljenja i sli\u010dne gluposti\u201c. Morton Abramovic i Server, u zajedni\u010dkom \u010dlanku predla\u017eu obnovu i evropskog posredovanja i ameri\u010dke inicijativnosti na provo\u0111enju ustavnih reformi. Za po\u010detak, EU i Sjedinjene Dr\u017eave Amerike treba jasno da ka\u017eu da trenutna ustavna situacija u BiH nije prihvatljiva i da se mora mijenjati. Ukoliko to ne dadne rezultata, treba sazvati novu Dejtonsku konferenciju, sa originalnim u\u010desnicima, Hrvatskom, Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i njena dva entiteta, kao i sa EU, Britanijom, Francuskom, Njema\u010dkom i Rusijom. Nakon konsultacija sa svim u\u010desnicima Sjedinjene Dr\u017eave i EU bi trebale pripremiti nacrt novog ustava koji bi udovoljavao evropskim standardima.<\/p>\n Tokom 2008. godine, u Bosni i Hercegovini su se odigrala tri doga\u0111aja koja za ovu zemlju imaju istorijski zna\u010daj. Prvi u nizu je hap\u0161enje Radovana Karad\u017ei\u0107a u Beogradu u julu. Iako se odigralo na teritoriji Srbije, njegovo hap\u0161enje je posebno va\u017ean doga\u0111aj za BiH iz najmanje dva razloga. Najpre, Karad\u017ei\u0107u se trenutno sudi u Hagu za ratne zlo\u010dine i genocid i to ne samo u Srebrenici nego i u jo\u0161 11 op\u0161tina u Bosni. Osim toga, u Hagu se sudi i generalu Mom\u010dilu Peri\u0161i\u0107u, koji je, prema optu\u017enici, kao na\u010delnik General\u0161taba Vojske Jugoslavije, osnovao takozvani kadrovski centar, koji je bio zadu\u017een za finansijsku i logisti\u010dku pomo\u0107 Vojsci Republike Srpske i upotpunjavanje njihove komande visokim oficirima. Time je, stoji u optu\u017enici, Peri\u0161i\u0107 od sredine 1993, do kraja 1995. godine doprinosio po\u010dinjenju zlo\u010dina u opsadi Sarajeva, raketiranju Zagreba i padu Srebrenice. Oba su\u0111enja (Karad\u017ei\u0107u i Peri\u0161i\u0107u) imaju va\u017enu ulogu u rasvetljavanju uloge Beograda u planiranju i sprovo\u0111enju genocida u Bosni.<\/p>\n Drugi doga\u0111aj jeste potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju izme\u0111u EU i BiH. Sporazum je potpisan 16. juna 2008. godine u Luksembergu, a paralelno sa SSP, potpisan je i Privremeni trgovinski sporazum, \u010dime je \u2212 kako se navodi u zaklju\u010dcima \u0161efova dr\u017eava i vlada EU \u2212 “u\u010dinjen va\u017ean korak BiH na putu ka EU”. Potpisivanje ovog sporazuma omogu\u0107eno je nakon reforme nekih segmenata zajedni\u010dke dr\u017eave: \u201creforme\u201d# policije, javne uprave i javnog RTV servisa.<\/p>\n Poku\u0161aj da se na\u0111e re\u0161enje unutar Bosne kao \u0161to je prudski sporazum izme\u0111u vode\u0107ih politi\u010dkih stranaka (Milorada Dodika, Sulejmana Tihi\u0107a i Dragana \u010covi\u0107a) nije nai\u0161ao na punu podr\u0161ku bosanske javnosti. U su\u0161tini, pravi sadr\u017eaj prudskog sporazuma nikad i nije obelodanjen, a iz izjava trojice lidera moglo se zaklju\u010diti da je, izme\u0111u ostalog, bilo govora i o stvaranju tre\u0107eg entiteta sa sedi\u0161tem u Mostaru, te podeli dr\u017eavne imovine \u010diji bi nosiociu bili entiteti. Taj poku\u0161aj je propao, mada je imao podr\u0161ku me\u0111unarodne zajednice. Visoki predstavnik, Valentin Inzko je tako\u0111e, potvrdio da \u201e… podr\u017eavam sve \u0161to ova tri naroda dobrovoljno u\u010dine, kao \u0161to je prudski proces. Bilo bi dobro da se druge stranke pridru\u017ee. Nije to jedini uslov za zatvaranje OHR-a ili za transformaciju OHR-a, me\u0111utim bio bi znak zrelosti.\u201c<\/p>\n Evropski parlament je doneo rezoluciju o BiH kojom se tra\u017ei stvaranje funkcionalne dr\u017eave i institucija, kako bi se ubrzao proces integracije u EU. O\u010digledno je da je i neuspeh ovih pregovora tako\u0111e uticao da se problem Bosne ponovo internacionalizuje.<\/p>\n Me\u0111unarodna zajednica dopustila je Dodiku da nastavi sa procesom slabljenja zajedni\u010dke dr\u017eave, \u0161to BiH dodatno udaljava od evropske perspektive. Jedina ispravna srednjoro\u010dna strategija za BiH je primena Bonskih ovla\u0161\u0107enja u du\u017eem periodu, ali i redefinisanje polo\u017eaja RS u BiH. Dugoro\u010dno, bi\u0107e neophodna ozbiljna revizija Dejtonskog sporazuma, koji predstavlja kamen spoticanja za proces zaokru\u017eivanja zajedni\u010dke dr\u017eave.<\/p>\n Redefinisanje odnosa u okviru BiH ostaje prvi preduslov za razvoj zemlje. Mogu\u0107nost uspostavljanja kvalitetnih odnosa izme\u0111u Srbije i BiH ostvariva je jedino ukoliko Beograd odstupi od destabiliziraju\u0107e prakse prema BiH, i ukoliko se zvani\u010dni Beograd, makar formalno izvini na odgovaraju\u0107i na\u010din \u017ertvama i porodicama \u017ertava rata u BiH. Drugim re\u010dima, odnose Srbije i BiH nemogu\u0107e je kvalitativno popraviti, ukoliko srpski politi\u010dki vrh ne poka\u017ee iskreno kajanje za zlo\u010dine po\u010dinjene devedesetih godina XX veka. Politika agresije i etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja koja je za posledicu imala ubistvo vi\u0161e od 100.000 ljudi, desetine hiljada silovanja, i raseljavanje vi\u0161e od 2 miliona ljudi, u Srbiji nikad nije \u2013 makar i formalno – osu\u0111ena adekvatnim delovanjem parlamenta Republike Srbije, predsednika Republike ili vlade. A o konkretnoj materijalnoj kompezaciji nikada nije bilo ni re\u010di. <\/p>\n Beograd i susedi Kada je re\u010d o Republici Srpskoj Strategija isti\u010de da bi Republik\u0430 Srpsk\u0430 treb\u0430lo d\u0430 predst\u0430vlj\u0430 n\u0430jv\u0430\u017eniju obl\u0430st interes\u0430 i jed\u0430n od dr\u017e\u0430vnih i n\u0430cion\u0430lnih spoljnopoliti\u010dkih prioritet\u0430 Republike Srbije… Dalje se isti\u010de d\u0430 n\u0430dle\u017en\u0430 minist\u0430rstv\u0430 treba da omogu\u0107e d\u0430 svi gr\u0430\u0111\u0430ni Republike Srpske koji to \u017eele dobiju i srpsko dr\u017e\u0430vlj\u0430nstvo. Republika Srpska bi trebalo da predstavlja najva\u017eniju oblast interesa i jedan od dr\u017eavnih i nacionalnih spoljnopoliti\u010dkih prioriteta Republike Srbije. (…) Uz zalaganje za dosledno sprovo\u0111enje Dejtonskog sporazuma, neophodno je pomo\u0107i i podsta\u0107i napredak Republike Srpske i njenih institucija. Ministarstvo spoljnih poslova trebalo bi da na svaki na\u010din diplomatski podr\u017ei napore za opstanak Republike Srpske i u za\u0161titu uzme njena prava pred EU, SAD, SE, OEBS i UN. Neophodno je da nadle\u017ena ministarstva omogu\u0107e da svi gra\u0111ani Republike Srpske koji to \u017eele dobiju i srpsko dr\u017eavljanstvo. <\/p>\n Isti\u010de se da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja treba da podsti\u010de ulaganja u oblastima Republike Srpske, posebno u zonama sa malim prira\u0161tajem (Hercegovina, Podrinje, Manja\u010da) i zonama od velikog strate\u0161kog zna\u010daja (Br\u010dko, Posavina, dolina Une). <\/p>\n Ministarstvo prosvete trebalo bi da nastavi sa procesom objedinjavanja dvaju prosvetnih sistema. Ministarstvo kulture treba da posveti du\u017enu pa\u017enju unapre\u0111enju kulture srpskog naroda u Republici Srpskoj i njenom povezivanju sa mati\u010dnom dr\u017eavom. <\/p>\n Ministarstvo vera trebalo bi da nastavi finansiranje i brigu o sve\u0161tenstvu i mona\u0161tvu radi njihove duhovne misije u funkciji o\u010duvanja nacionalnog identiteta, pru\u017eanje pomo\u0107i verskim, kulturnim i obrazovnim ustanovama, izdava\u010dkim projektima, radio i tv stanicama i obnovi i sanaciji sakralnih objekata (obnova sakralnog nasle\u0111a srpskog naroda).<\/p>\n Strategija se bavi i polo\u017eajem srpskog naroda u Federaciji Bosne i Hercegovine, polaze\u0107i od toga da su Srbi konstitutivni narod u tom entitetu, ali i da je njihov polo\u017eaj nepovoljniji od polo\u017eaja Bo\u0161njaka i Hrvata u Republici Srpskoj. Strategija se zala\u017ee da nadle\u017ena ministarstva Republike Srbije u sklopu redovnih aktivnosti pomognu povratak i ekonomski opstanak srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Zato Republika Srbija daje podr\u0161ku: restituciji oduzete imovine gra\u0111anima srpske nacionalnosti, srpskim udru\u017eenjima i institucijama (banke, \u0161tedionice, kulturno-prosvetna dru\u0161tva), kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi; obnovi sakralnog nasle\u0111a srpskog naroda; razvoju prosvetne oblasti i Srpske pravoslavne crkve (bogoslovije, gimnazije, osnovne \u0161kole, obdani\u0161ta, itd). Uloga Beograda u normalizaciji odnosa unutar Bosne Re\u0161avanje problema BiH zavisi i od konstruktive uloge Srbije. Uticaj koji Srbija ima na politi\u010dare u Bosni mo\u017ee biti od presudnog zna\u010daja za razvoj doga\u0111aja. Posebno, ako Srbija \u017eeli da ubrza svoj put u Evropsku uniju, bi\u0107e veoma va\u017eno kako se pona\u0161a u odnosu na Bosnu. <\/p>\n Stalno insistiranje Beograda na statusu quo i insitiranje na nepromenjivosti Dejtonskog sporazuma, kao na floskuli da Beograd pristaje na sve \u201eo \u010demu se tri naroda dogovore\u201c vi\u0161e govori o nemo\u0107i Evrope nego o snazi Srbije. Srbija se podigla na podr\u0161ci i pomo\u0107i EU i SAD, a njena politi\u010dka i ucenjiva\u010dka snaga posledica je nemo\u0107i Zapada da razre\u0161i neka su\u0161tinska pitanja koja nisu lokalnog karaktera. <\/p>\n Hap\u0161enje Ratka Mladi\u0107a moglo bi poslu\u017eiti za nove inicijative me\u0111unarodne zajednice u Bosni. Istovremeno, kandidatura Srbije i po\u010detak pregovora za \u010dlanstvo u EU, svakako bi smanjilo podr\u0161ku Srbije RS. To bi impliciralo i okretanje RS Sarajevu kao svom centru. <\/p>\n Dakle, pitanje Bosne je i dalje otvoreno zbog nedostatka politi\u010dke volje da se tom pitanju pri\u0111e i sa moralne ta\u010dke gledi\u0161ta. Bosna je bila i ostala moralno pitanje Evrope. Krajnje je vreme da me\u0111unarodna zajednica zauzme stav u odnosu na zlo\u010din koji se desio nad Bosnom i bo\u0161nja\u010dkim narodom. Nemoralno je da se Srebrenica nalazi u srpskom entitetu i da se ubice i progonitelji slobodno \u0161etaju ulicama tog grada. Kada nestanu \u017dene Srebrenice taj grad \u0107e ostati ne samo grad mrtvih, ve\u0107 i mrtav grad. Srebrenica je simbol zlo\u010dina i neosteljivosti sveta, pre svega Evrope. <\/p>\n Deklaracija Evropskog parlamenta je zato va\u017ean dokument koji se vra\u0107a Srebrenici kao poku\u0161aj da se taj zlo\u010din ne zaboravi. Najzad, Evropa taj zlo\u010din tretira kao svoju moralnu odgovornost. Nation-building Bosne mora se staviti na nove osnove u kojima je gra\u0111anin sredi\u0161na ta\u010dka. Bosanskim Srbima treba pomo\u0107i da se oslobode isklju\u010dive odgovornosti za genocid koji im Beograd podme\u0107e, jer to trajno postavlja zid izme\u0111u njih i Bo\u0161njaka. I najzad, pomirenje u Bosni mogu\u0107e je samo na istini, a ne na izjedna\u010davanju sve tri strane.<\/p>\n U sklapanju balkanskog mozaika, Bosna je poslednja. Tako\u0111e i prostor na kome je napravljena i najve\u0107a gre\u0161ka. Bilo bi korisno da i Evropa prizna neke svoje zablude i gre\u0161ke. To \u0107e pomo\u0107i regionu da se i sam odgovornije postavi prema nedavnoj pro\u0161losti. <\/p>\n Prva zvani\u010dna poseta Borisa Tadi\u0107a Sarajevu odnosno Bosni i Hercegovini (po\u010detkom jula), mogla bi ozna\u010diti po\u010detak nove politike Beograda prema Bosni.<\/p>\n \u00a9 2011 Sonja Biserko <\/em> Bosna i Hercegovina je sredi\u0161na ta\u010dka srpskog nacionalnog projekta, ne samo devedesetih, ve\u0107 tokom \u010ditavog XX veka. Aspiracije Srbije prema BiH su i sada, nakon ratova devedesetih ostale nepromenjene, \u0161to podrazumeva pripajanje Republike Srpske (RS) – u fazama. Deo srpske elite \u010dvrsto stoji na stanovi\u0161tu da \u201ene postoji krupniji, te\u017ei zadatak za srpski narod u celini, danas, od o\u010duvanja Republike […<\/a>]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[],"class_list":["post-1065","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-volume-6-no-4-2011-october","contributor-sonja-biserko","volume-6-no-4-2011-october"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1065","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1065"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1065\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1362,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1065\/revisions\/1362"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1065"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1065"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.spiritofbosnia.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1065"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n<\/strong>
\nNakon \u0161to ju je me\u0111unarodna zajednica 6. aprila 1992. godine priznala, Bosnu i Hercegovinu je bila izlo\u017eena najstravi\u010dnijoj politici istrebljenja muslimanskog stanovni\u0161tva. Srbi su u veoma kratkom roku, za samo nekoliko meseci, fakti\u010dki od aprila do avgusta (1992), zauzeli 70 odsto teritorije BiH. O tome svedo\u010de brojni sudski procesi vo\u0111eni pred Ha\u0161kim tribunalom, za Fo\u010du, Prijedor, Sarajevo\u2026 Mnogi zlo\u010dini jo\u0161 nisu ni istra\u017eeni, posebno onih koji su se desili du\u017e Drine. U tom po\u010detnom naletu srpske vojske i Sarajevo se, za samo nekoliko dana na\u0161lo u potpunoj opsadi. Opkoljavanje Sarajeva po\u010delo je mnogo ranije, jo\u0161 tokom 1991. godine. Vojska se u\u0161an\u010dila na pozicije oko Srajaeva ve\u0107 u jesen 1991, \u0161to tako\u0111e svedo\u010di u prilog tome da je vojna agresija na Bosnu bila prethodno dugo pripremana. Srpsko stanovni\u0161tvo je bilo pripremano i naoru\u017eavano. Radovan Karad\u017ei\u0107 je ve\u0107 u oktobru 1991, pripremaju\u0107i plebiscit srpskog naroda u BiH rekao: \u201cVlast morate uzeti energi\u010dno i potpuno\u201d i, \u201cja vam ka\u017eem, kakva god Bosna bude, u srpskim krajevima i srpskom selu, nijedan muslimanski temelj se ne\u0107e zakopati (….) Prvi temelji, koji se zakopaju lete\u0107e u vazduh. Svijet \u0107e nas razumjeti kad ka\u017eemo da ne damo da se remeti demografska slika, prirodnim ili vje\u0161ta\u010dkim putem. Nema \u0161anse, na\u0161e teritorije su na\u0161e, nek budemo gladni, ali bi\u0107emo na njima, jer se ovde vodi bitka za \u017eivot i smrt, bitka za \u017eivotni prostor\u201d. On tada najavljuje te\u0161ko\u0107e sa me\u0111unarodnom zajednicom i ka\u017ee: \u201cBi\u0107e stranih posmatra\u010da, sve \u0107e biti motreno, bi\u0107e zluradi, osim nekih, koje \u0107emo mi nabaviti iz Engleske i koji \u0107e biti objektivni. Svi ostali \u0107e biti zluradi\u201d. U svom govoru Karad\u017ei\u0107 najavljuje karakter nove srpske dr\u017eave koji \u0107e biti isklju\u010divo etni\u010dki, jer, \u201cmi nemamo vi\u0161e nikakve potrebe za zastarjelim oblikom dr\u017eave, za zajedni\u0161tvom, koje \u0107e da nas ko\u0161ta svakih 20 godina, po milion \u017ertava, i svakih 20 godina rekonstrukcija dr\u017eave uz na\u0161e \u017ertve. Nema govora. Neka je ono \u0161to je na\u0161e, na\u0161e\u201d. <\/p>\n
\n<\/strong>
\nSrpska elita je prihvatila Djtonski sporazum pod pritiskom realnosti i \u010dinjenice da bi u suprotnom Republika Srpska bila potpuno pora\u017eena. Me\u0111unarodna zajednica je zaustavila hrvatsko-muslimansku ofanzivu koja je pretila da padom Banjaluke, Prijedora i prakti\u010dno, Republike Srpske do\u0111e do novog egzodusa Srba, sada iz BiH. Kako je tim povodom svojevremeno istakao Vuk Dra\u0161kovi\u0107, lider SPO, \u201cda rat nije prekinut zalaganjem velikih sila cela Republika Srpska bi pala za nekoliko sedmica\u201d. Slobodan Milo\u0161evi\u0107 je u komunikaciji sa svetom tada pretio da \u0107e, ukoliko se to dogodi te Srbe poslati na Kosovo, \u0161to bi generisalo novi sukob za koji me\u0111unarodna zajednica nije bila spremna. Odluka me\u0111unarodnih pregovara\u010da da prihvate etni\u010dku podelu Bosne, odnosno rezultate rata je tako, od samog po\u010detka u ustavno re\u0161enje BiH unela elemente koji nisu mogli garantovati funkcionalnu dr\u017eavu. Bez obzira na Aneks 7 (povratak izbeglica), \u010dijom bi primenom bar donekle bila rekonstruisana predratna demografska slika BiH, zbog odsustva su\u0161tinske politike povratka, Dejtonski sporazum nije mogao obezbediti konsolidaciju bosanske dr\u017eave.<\/p>\n
\n<\/strong>
\nNegativan odnos prema Dejtonskom sporazumu brzo se promenio, jer se stalo na stanoviste da je to bio maksimum u datim me\u0111unarodnim okolnostima, te da se treba dr\u017eati Dejtonskog sporazuma dok se ne promeni me\u0111unarodni kontekst koji bi omogu\u0107io odvajanje RS od BiH. U formulisanju te strategije \u201c\u010dekanja\u201d va\u017enu ulogu je imao okrugli sto “Srpski narod u novoj geopoliti\u010dkoj stvarnosti” (1997), kada su jasno definisani ciljevi i taktika: ujedinjenje i oslobo\u0111enje kao trajni strate\u0161ki nacionalni cilj. Polazi\u0161te je bilo – da reka Drina “ostaje da spaja srpski narod”. <\/p>\n
\n(\u2026) Najve\u0107a opsanost za opstanak i prosperitet Republike Srpske jeste Aneks 7 Dejtonskog sporazuma, tj. Sporazum o izbeglicama i raseljenim licima (\u2026) Sa stanovi\u0161ta srpskih nacionalnih interesa taj sporazum je ma\u010d sa dvije o\u0161trice. Njegovim sprovo\u0111enjem se gubi koheziona mo\u0107 RS, a ja\u010da uloga onih snaga koje RS \u201cutapaju\u201d u jedinstvenu dr\u017eavu BiH, i, \u0161to je jo\u0161 te\u017ee, interese srpskog naroda pot\u010dinjavaju interesima muslimana.
\n(\u2026) Sa stanovi\u0161ta srpskih interesa, RS je jedina svetla ta\u010dka u procesu razbijanja SFRJ. No, u narednom periodu treba o\u010dekivati sve ve\u0107i pritisak i ucjene tzv. me\u0111unarodne zajednice, tj. mo\u0107nika novog svetskog poretka, na RS radi provo\u0111enja odredaba Aneksa 7. Jedan od na\u010dina da se parira ostvarenju muslimanskih ciljeva, a osnovni cilj je slamanje RS, i to putem povratka muslimana na njenu teritoriju i biolo\u0161kom dinamikom, jeste povratak srpskih izbeglica u RS i unapredjenje mera populacione politike.
\n(\u2026) Optimizam u pogledu opstojanosti i ukupnog napretka, posebno socioekonomskog. Zasniva se na konstelaciji da je RS, i srpski narod u njoj, u ovom trenutku, i u dogledno vreme, potreban Evropi radi o\u010duvanja vlastitih intersa. Prije svega, zbog uloge RS u spre\u010davanju prodora islamskog fundamentalizma u srce Ebvrope (\u2026) Tako\u0111e RS se name\u0107e nekada\u0161nja uloga Vojne krajine. Kad prestanu razlozi za njeno postojanje na\u0161i neprijatelji, Hrvati i katoli\u010danstvo, ako budu u prilici uni\u0161ti\u0107e RS i granicu katoli\u010danstva pomjeriti na istok.
\n(\u2026) Veoma su zna\u010dajni i uloga SPC i stimulativne mere populacione politike, kao nezamjenjivi \u010dinioci postajonosti RS. <\/p>\n
\n<\/strong>
\nNi posle demokratskih promena u Srbiji (2000) nije do\u0161lo do promene politike, naprotiv sve je jasnije bilo opredeljenje da se o\u010duva RS. Pobedom Vojislava Ko\u0161tunice nacionalisti\u010dki blok po prvi put dobija demokratski legitimitet i podr\u0161ku me\u0111unarodne zajednice. Amalgam komunista i nacionalista se porazom Milo\u0161evi\u0107a raspao, te je ostao samo nacionalizam, koji se razlio i poprimio, izme\u0111u ostalog, jak antikomunisti\u010dki naboj i bio je ki\u0161obran za legitimisanje ideologije koju su zastupali Nikolaj Velimirivi\u0107, Milan Nedi\u0107, Dra\u017ea Mihajlovi\u0107 i Dimitrije Ljoti\u0107. Milo\u0161evi\u0107evo teritorijalno nasle\u0111e je bila polazna ta\u010dka u ostvarivanju geostrate\u0161kih ciljeva.<\/p>\n
\n<\/strong>
\nSrpska nacionalna ideologija se nakon 2000, hranila nere\u0161enim statusom Kosova. Srpska ratna avantrura je po\u010dela sa idejom da se amputira Kosovo (zbog nemogu\u0107nosti da se kontroli\u0161e demografski bum Albanaca), a srpska dr\u017eava pomeri na severozapad. Taj, u su\u0161tini, licemeran odnos prema Kosovu kao neotu\u0111ivom delu Srbije, u funkciji je polaganja prava na RS. Budu\u0107nost Bosne stavljena je, kada je re\u010d o Srbiji, u kontekst re\u0161avanja pitanja statusa Kosova koje je postalo predmetom trgovine. Kada je krajem 2007. godine postalo jasno da \u0107e se status Kosova re\u0161iti za nekoliko meseci Beograd i Banjaluka sinhronizovano su po\u010dele kampanju otvaranja pitanja samoopredeljenja Republike Srpske u novonastaloj situaciji. Dakle, ideja kompenzacije Kosova za Republiku Srpsku aktuelizovala se u 2007. godini. Vojislav Ko\u0161tunica je u svojoj predizbornoj kampanji 2007. godine isticao: “Ako bismo se odrekli Kosova onda bi se odrekli i prava da branimo i \u0161titimo Republiku Srpsku kao deo, samostalan deo, Bosne i Hercegovine”. Izme\u0111u ostalog, istakao je da je Republika Srpska sa Srbijom zajedni\u010dki duhovni i kulturni proctor, bez obzira na “zvani\u010dne i nezvani\u010dne stavove”. <\/p>\n
\n<\/strong>
\nMe\u0111unarodni sud pravde je 26. februara 2007. godine doneo presudu u sporu po tu\u017ebi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kr\u0161enje Konvencije o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida. Ovaj vi\u0161egodi\u0161nji spor, kao i sama presuda, imali su veliki odjek u javnosti Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. <\/p>\n
\n<\/strong>
\nProgla\u0161enje nezavisnosti Kosova radikalizovalo je pona\u0161anje Milorada Dodika i otvorilo pitanje statusa RS. Iako Bosna# nije priznala Kosovo, \u0161to su ina\u010de, u\u010dinile sve ostale susedne zemlje, odnosi izmedju Sarajeva i Beogradu su u stalnoj napetosti. Dodik je, naime, u jednom trenutku iza\u0161ao sa zahtevom da se i RS dozvoli referendum o samoopredeljenju. Rezolucija Skup\u0161tine RS iz februara 2008. godine, u kojoj se prvi put eksplicitno navodi mogu\u0107nost referenduma, najavila je po\u010detak nove ozbiljne krize u BiH, ali i u regionu. Iza Dodikove radikalizacije krije se dugogodi\u0161nja strategija Beograda, jer ga podr\u017eavaju politi\u010dari, mediji i akademske elite. Dodikova pozicija u\u010dvr\u0161\u0107ena je i ekonomskim povezivanjem Srbije sa RS.# Reakcije na stav politi\u010dara RS bile su o\u0161tre, kako me\u0111u drugim politi\u010darima u BiH, tako i u me\u0111unarodnoj zajednici. Dodiku je jasno stavljeno do znanja da samoopredeljenje RS, nije opcija o kojoj se mo\u017ee razgovarati. <\/p>\n
\n<\/strong>
\nNajve\u0107i je problem odnos Srbije prema susedima i njena \u017eelje da zadr\u017ei patronat nad njima. Ni nakon dve decenije od raspada SFRJ aktuelni politi\u010dki lideri jo\u0161 ne razumeju kontekst evropske regionalne saradnje i, u tom smislu \u0161ta zna\u010di \u201eevropska perspektiva\u201c.
\nJedan od klju\u010dnih pravaca delovanja Beograda prema regionu vezan je za popis stanovni\u0161tva koji treba da se sprovede u celom regionu tokom 2011. Tim povodom Ministarstvo za dijasporu donelo je Strategiju o\u010duvanja i ja\u010danja odnosa mati\u010dne dr\u017eave i dijaspore i mati\u010dne dr\u017eave i Srba u regionu# na koju u regionu gledaju kao na mali Memorandum. Na strategiji je ra\u0111eno pune tri godine, a u izradi tog dokumenta su u\u010destvovale brojne institucije i pojedinci. Ministar za dijsporu je istakao da \u201cnikada vi\u0161e na\u0161i ljudi u svetu ne smeju biti tretirani kao politi\u010dki protivnici, a Srbi u regionu nikada vi\u0161e ne smeju biti zloupotrebljavani u dnevnopoliti\u010dke svrhe. Svi moramo da se zamislimo nad \u010dinjenicom da 40 odsto na\u0161ih ljudi \u017eivi van granica na\u0161e zemlje, da izvu\u010demo pouke iz pro\u0161losti i da vi\u0161e nikada ne dozvolimo da u Srbiji preovlada politika koja podsti\u010de ljude da iz nje odlaze\u201d.
\nIsti\u010de se da je n\u0430mer\u0430 Republike Srbije d\u0430 pomogne dij\u0430spori i Srbim\u0430 u regionu, d\u0430 se, s jedne str\u0430ne integri\u0161u u lok\u0430lne sredine, \u0430 s\u0430 druge, s\u0430\u010duv\u0430ju od \u0430simil\u0430cije, i po tom pit\u0430nju o\u010dekuje tesnu s\u0430r\u0430dnju s\u0430 Srpskom pr\u0430vosl\u0430vom crkvom. \u010cinjenica da su Srbi raspadom SFRJ od konstitutivnog naroda postali manjina u novonastalim dr\u017eavama, \u017eeli se prevazi\u0107i upravo ovom strategijom kojom se tra\u017ei(lo) da Srbi u Hrvatskoj i Crnoj Gori dobiju status konstitutivnog naroda. Zbog reakcija u Crnoj Gori i Hrvatskoj odustalo se od tra\u017eenja tog statusa. Tvrdi se da u susednim zemljama srpskoj z\u0430jednici nisu omogu\u0107en\u0430, u pojednim segmentim\u0430, me\u0111un\u0430rdnim st\u0430nd\u0430rdim\u0430 z\u0430g\u0430r\u0430ntov\u0430n\u0430 m\u0430njinsk\u0430 \u0430li i osnovn\u0430 ljudsk\u0430 pr\u0430v\u0430, k\u0430o \u0161to su pr\u0430v\u0430 n\u0430 nepokretnosti, n\u0430 n\u0430st\u0430vu n\u0430 m\u0430ternjem jeziku, slobodu kret\u0430nj\u0430, z\u0430po\u0161lj\u0430v\u0430nje i drugo.<\/p>\n
\nRepublika Srpska se sve vi\u0161e potvr\u0111uje i ozvani\u010duje kao ratni plen od koga Srbija ne\u0107e odustati. O tome je nedavno na me\u0111unarodnoj konferenciji u Sarajevu govorio i Goran Svilanovi\u0107, koji je citirao jednog srbijanskog politi\u010dara koji je na pitanje, \u0161ta je rezultat podr\u017eavanja Milo\u0161evi\u0107evog projekta i nacionalne politike, odgovorio da su to srpska Vojvodina i Republika Srpska: \u201eU odbrani tih rezultata srpsko javno mnjenje je mnogo jedinstvenije nego \u0161to vam se \u010dini, bez obzira \u0161ta govorio Goran Svilanovi\u0107 ili bilo ko drugi ko do\u0111e u Sarajevo. Iskren odgovor na pitanje da li su to rezultati koje \u0107e i ova i neka slede\u0107a vlada Srbije nastojati da sa\u010duva, odgovor je – da. Drugo, jo\u0161 neprijatnije: moj je utisak da je va\u017eno da se ka\u017ee u Sarajevu da je ustavni patriotizam me\u0111u gra\u0111anima, ne politi\u010darima, RS gotovo jednak nuli u odnosu na dr\u017eavu BiH\u201c.<\/p>\n
\n<\/strong>
\nNormalizacija odnosa unutar Bosne i Hercegovine na du\u017ee staze ne\u0107e biti mogu\u0107a ukoliko Beograd ne odustane od svojih imperijalisti\u010dkih pretenzija u regionu. Drugim re\u010dima, razmena Kosova za Republiku Srpsku nije mogu\u0107a, i zato je va\u017eno da Beograd kona\u010dno po\u0161alje jasnu poruku gra\u0111anima Republike Srpske da je Bosna i Hercegovina njihova zemlja, a ne Srbija.<\/p>\n
\n<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"