KUMOVA KLETVA
sebiljandricmak-dizdar

KUMOVA KLETVA

U pripovetkama Janka M. Veselinovića, koje su pune dobrog etnografskog materijala, nalazi se jedna pod naslovom „Kumova kletva” (Slike iz seoskog života, II, Beograd, 1899, SKZ 54, 2, 1 idd). Čiča Srećko Sokočić kršteni je kum Stanojlu Puretiću. Stanojlo je seoski kmet, i vrlo naprasit čovek. U jednom trenutku ljutnje, osudi on čiča-Srećka na batine. Čiča Srećko i svi seljaci s njim bune se na ovakvu nečuvenu osudu: zar da kum digne ruku na kuma, „koji ga je na rukama držao”? Pri svem tom, ni protesti ni molbe ne pomažu. Stanojlo naređuje da se presuda izvrši.

Čiča Srećko čini poslednji pokušaj i dovikuje Stanojlu: „Ne na kuma i svetog Jovana!” Ali Stanojlo kaže „Ja i neću na kuma”. Pa onda skine kapu, metne je na zemlju, podalje od sebe, i reče: „Eto, kumstvo je u kapi”. Birov poče da udara starca, i dok je to trajalo, Stanojlo je, s vremena na vreme, govorio: „Eto, kumstvo je u kapi!” Kad je batinanje svršeno, čiča Srećko ustade i prokle Stanojla: „Da Bog da, kume, dočekao jada za života svoga!… Veselje ti se u žalost pretvorilo!… Seme ti se zatrlo” itd. Čiča-Srećkova kletva učinila je na Stanojla težak utisak; on se kaje i rezonuje ovako: „Kum je veći od oca… Kum može da prokune — njegovu kletvu Bog prima pre nego i očinu i materinu… Što kum prokune nikad sreće nema”. Itd.

Prosečnom čitaocu nije jasno zašto Stanojlo skida kapu i zašto onako svečano izjavljuje da je kumstvo u kapi. Odmah bi se dalo primetiti ovo. Cela manipulacija sa kapom ima, očevidno, magični karakter. Stanojlo zna da ne sme dići ruku na kuma, sa kojim je vezan vezom kumstva, i zato gleda da tu vezu raskine, ili da se, bar za ovaj trenutak, sačuva od odgovornosti. U tom cilju skida on kapu, baca je od sebe, i izjavljuje da je kumstvo u njoj. Zbog čega sve to? Da bi cela stvar bila jasna, potrebno je znati kakav značaj ima kapa, šta je kumstvo i u kakvoj je vezi sa kapom.

Odmah se mora napomenuti da je kumstvo institucija jako starinska. Njen postanak, sadržina i značaj nisu još rasvetljeni. Ja nemam potrebe da ovde ulazim u sva ta pitanja, nego ću pokušati da o religijskom značaju kumstva učinim samo jednu konstataciju. Kum ima neobično vidnu ulogu u domaćem kultu. On ima vrlo važne dužnosti u najvažnijim momentima iz toga kulta: pri rođenju (odnosno davanju imena), pri ceremonijama prilikom puberteta („šišano kumstvo”!) pri svadbi, i pri umiru osvete.

Source:

Srpska književna zadruga osnovana 1892 godine; Kolo: LXVI, knjiga 443

Veselin Čajkanović: ‘’Mit i religija u Srba’’

Priredio: Vojislav Đurić

Beograd, 1973

 

Veselin Čajkanović (1881.-1946.) je bio klasični učenjak, filozof,
etnolog, znanstvenik vjerske povijesti, prevoditelj grčkog i latinskog jezika.
 
 

Creative Commons License
The preceding text is copyright of the author and/or translator and is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

ISSN: #1931-4965 // © 2006-2018 Duh Bosne